KAKO SU OBEZBEDJENE PARE ZA POSLEDNJU ISPLATU PENZIJA U SRBIJI

U Penzijskom fondu tvrde da ce dug Fondu za razvoj biti vracen sa kamatom, ali jos nije utvrdjeno kada

Pare za isplatu prvog dela aprilskih penzija u Srbiji obezbedjene su na isti nacin kao i za sve prethodne - pozajmicom Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja - amo je razlika u tome sto ovoga puta ona nije stigla iz Postanske stedionice i banaka. Da bi podela penzionerskih cekova pocela u subotu, 11. jula bilo je neophodno oko 750 miliona dinara, a u kasi Fonda nije bilo ni polovina od toga. Zbog toga je Vlada Srbije da bi skratila penzionerske muke zbog desetodnevnog odlaganja isplate bila prinudjena da novac pozajmi tamo gde ga je trenutno bilo - iz Fonda za razvoj Srbije.

Iza ove verzije price o poslednjoj isplati penzija u Srbiji, prema kojoj je najnovija pozajmica Fondu vredna 400 miliona dinara, stoji rukovodstvo Penzijskog fonda i nadlezna republicka ministarstva. Jos nije precizirano u kom roku ce ovaj dug morati da se vrati, a kako saznajemo, duzniku kamata nece biti oprostena. U Fondu za razvoj Srbije nije moguce proveriti ove podatke jer je, receno nam je, Vlada Srbije za to nadlezna.

Prema drugoj verziji da u Topcideru nisu proradile masine penzioneri u Srbiji jos ne bi dobili prvi aprilski cek. Crnogorski izvori u NBJ tvrde da je krajem prosle nedelje dostampano 800 miliona dinara, duplo vise nego sto je nedostajalo penzionom fondu. U Zavodu za izradu novcanica osim generalog direktora Dragutina Brcina niko nema ovlascenje da daje izjave povodom ovakvim informacija, a kako je on juce bio otsutan, ostala su samo nagadjanja o tome da li su pare za penzije zaista obezbedjene iz realanih izvora. Prema nezvanicnim informacijama iz NBJ ova kuca nije dala ovlascenje da se stampa i pupsta u optocaj svez novac.

Bez obzira sta je u ove dve price istina koja ima veze sa isplatom penzija, obe imaju tragican kraj. Ukoliko je Fond za razvoj Srbije, koji ima grdne muke sa svojim duznicima, a odakle je vec polovina novca od prodaje Terlekoma pozajmljena Penzionom fondu, bio jedina slamka spasa da bi pocela isplata prvog dela aprilskih penzija, onda je skoro izvesno da sledeca penzionerska isplata poceti ko zna kada. Banke, koje su kako tvrde u Penzionom fondu, “do sada korektno saradjivale u skladu sa svojim mogucnostima" ocigledno vise nemaju mogucnosti da nastave takvu saradnju koja podrazumeva pozajmicu za svaku isplatu. Takodje, Fond tesko moze ponovo da se zaduzi kod Fonda za razvoj jer bi on u tom slucaju postao socijalna kasa umesto mesto odakle se kreditira privreda i obezbedjuju dragocene devize.

Sa druge strane, cak i da ovog puta nije dostampan novac za isplatu penzija, ono sto je ovim povodom izjavio bivsi guverner NBJ Bozidar Gazivoda nagovestava da je to moze da se uradi za neku sledecu priliku. Prema njegovim recima, to se ne desava prvi put, jer je i ranije, u nedostatku realnih izvora, javni sektor finansiran iz emisije svezeg novca. Dalje od ovog priznanja coveka koji je potpisivao takve odluke ne treba traziti objasnjenje rasta crnog kursa i inflacije, a to znaci da se i sada nalazimo na raskrsnici - ili ce novac biti isplacivan kad ga u kasi bude onoliko koliko je potrebno ili zapocinje novi inflatorni udar.

U svakom slucaju, bez obzira koliko zvucalo cinicno, preporuka je penzionerima da pazljivo trose ono sto su u subotu dobili i da se nadaju da ce biti uspesna “operacionalizacija mera kojima se obezbedjuje kratkorocno i dugorocno uskladjivanje prihoda i rashoda Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje", koje Vlada Srbije usvojila na poslednjoj sednici.

M. Vukovic