Na kom jeziku place Gilgames

Zagorka Radovic

Izvodjaci radova po univerzitetima ne kriju radost duznosti. Ponasaju se kao hvalisavi vojnici koji ne mogu da precute u ime cega jurisaju. U ime Zakona, naravno. Jedan od jurisnika je vec odbrusio da ovo nije Platonova vec nasa drzava. Dekan sa Elektrotehnickog fakulteta nije odoleo, uprkos delikatnosti izvora, da ne obeca da ce se drzati Zakona k’o pijan plota.

Jednoznacnost naloga ukida sve dileme, izmedju znaka i oznacenog nema razlike, a nema ni spora, tvrdi dekan Marojevic sa Filoloskog, kojem je pripao “najproblematicniji sektor". Jer, nisu diple za potcenjivanje, ali ni etika. Iako izvodjaci zakonskih i srodnih radova ne mare za Agnes Heler, kao da im je dojavljeno ono njeno da je “stvaranje i posredovanje smislenih pogleda na svet" obaveza necega sto je sa filozofijom u vezi, ali zato u malom prstu imaju Fukoovo upozorenje na “fundamentalnu simbiozu znanja i vlasti" po kojem onaj ko drzi bic propisuje sta je znanje, a sta nije.

Sve je na principima zdravog razuma lazne ociglednosti. Za pocetak je na Filoloskom zabranjeno koriscenje godisnjih odmora, sala i pecata. Zatim se pristupa donosenju bibliografija na uvid i merenje. Ne biografija, opominje zlonamerne tumace zahteva, dekan. One su vec tamo gde treba, treba ih samo potkrepiti dokazima. Dekan Marojevic upozorava da nema razloga za strah, jer je on odgovoran narodu cija ga je vlada izabrala. Jos odgovorniji, ispravlja sebe, i smislja sjajnu kombinaciju o Zakonu i svojoj savesti. Ima, kaze dekan Marojevic, pojava da su profesori drzali predavanja za mali broj studenata i da im je doprinos nauci mali. Tu je kriterijum duplo manji. On, dekan Marojevic licno, ne krije da nece potpisati ugovor sa desetak profesora, sto podrazumeva prekid staza ili prevremeni odlazak u penziju, ali ima Zakon “kvaku" i sta dalje sa onima koji se opiru da potpisu “zakonsku regulativu uveliko poznatu u svetu". Dekanu Marojevicu je poznat slucaj Bugarski. Profesor, doktor i sef Katedre za opstu lingvistiku je podneo ostavku jer se, “valjda uplasio", a i “inace je vise poznat u nekom kulturnom nego u strogo naucnom smislu", procenjuje dekan Marojevic, istoricar ruskog jezika koji je poznat kao zagovornik povratka staroslovenskog “jata" u srpski jezik.

Poslovi oko reorganizacije katedri nemaju toliko veze sa pominjanom racionalnoscu koliko sa cinizmom. Tako se Orijentalnoj filologiji dodaju albanski i madjarski jezik i osniva Katedra za balkanologiju na kojoj ce se izucavati slovenacki i makedonski jezik.

Jasno, ne krije dekan Marojevic, da se hrvatska knjizevnost moze smatrati knjizevnoscu katolickih Srba, a Krleza je, jasnije ne moze biti, pisao na srpskom jeziku.

A Sumeri? Na kom jeziku place Gilgames iz Kedrove sume?