CEKAJU LI KOSOVO “POLJA SMRTI"

Vojni strucnjaci upozoravaju na opasnost od postavljanja protivpesadijskih mina na Kosovu, narocito ako ih “seju" neregularne vojske. Nastavak sukoba uvecava mogucnost da do toga dodje

Ukoliko se oruzani sukobi na Kosovu uskoro ne zavrse, nije iskljuceno da udju u fazu koja ce za posledicu imati zrtve i nakon sto se politicko resenje nadje. Posle rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ostao je veliki broj nagaznih mina za cije ce uklanjanje biti potrebne godine, predstavljajuci pretnju za civilno stanovnistvo. Prema nekim procenama vojnih analiticara, eskalacijom sukoba moze se ocekivati da Oslobodilacka vojska Kosova pocne da koristi ove mine. S druge strane, nije iskljuceno da ih na ovom podrucju nece “sejati" i regularna jugoslovenska armija.

Kako kaze Milorad Timotic, aktivni pukovnik do 1992, danas sekretar Centra za civilno-vojne odnose, ne moze se ocekivati da bilo koja strana u sukobu odbaci mogucnost upotrebe ovog sredstva kako bi se zastitila. Medjutim, kao i neki drugi strucnjaci, Timotic istice da je bitna razlika ko koristi mine, jer od toga zavisi sta ce biti sa njima nakon okoncanja sukoba.

Regularne vojske postavljaju mine po odredjenom planu koji se potom cuva na vise komandnih mesta. Ali, kada ih postavljaju razne paravojne, neregularne, formacije onda se to cesto cini bez ikakvog reda i brzo se zaboravi gde su. Na podrucju bivse Jugoslavije sukobljene strane (pa i regularna armija) postavljale su ih, navode strucnjaci, cesto bez ikakvog reda. Sem toga, vlast nad teritorijama se menjala, pa je raspored mina u brojnim slucajevima za nove vlasti ostao tajna.

Medju zaplenjenim oruzjem OVK, prema dosadasnjim informacijama, nagaznih mina nema, ali kako naglasava Timotic, njih nije tesko nabaviti. Jeftine su, a proizvode se u velikim kolicinama u mnogim zemljama. Njihova pojava, kad je rec o akcijama OVK, moze se prvo ocekivati kod barikada i prilikom zaprecavanja, jer se tada “lako pridoda i po koja mina".

Albanska strana optuzila je, izmesu ostalog, Vojsku Jugoslavije da je granicu obezbedila i minama, a da li je to tacno zasad zna pouzdano samo nasa armija. U svakom slucaju, u svetu nije izuzetak da se u kriznim situacijama pribegava i takvim postupcima. Sigurno je tek, kako je zvanicno receno, da je VJ preduzela “vise taktickih, tehnickih, bezbednonosnih mera" radi zastite ljudstva (pri cemu je precizirano da se na Kosovo nece slati neobuceni regruti).

Dosadasnja iskustva sa upotrebom mina na prostoru bivse Jugoslavije su tragicna. Samo na podrucju Bosne i Hercegovine racuna se da je broj zaostalih mina milion, ako ne i vise, razbacanih u tridesetak hiljada minskih polja. Samo u periodu od kraja 1995. do sredine prosle godine u BiH je stradalo 422 lica, od od toga 330 civila.

Procene strucnjaka govore da ce za ciscenje mina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini trebati dvadesetak godina, pod uslovom da se prikupi veliki iznos novca neophodan za tu svrhu. Mina se moze napraviti i za tri dolara, dok je za uklanjanje jedne jedine potrebno i po 300 do hiljadu dolara. Njihovo otkrivanje je utoliko otezano sto postoje i plasticne mine, “nevidljive" za detektore metala.

Prostor bivse Jugoslavije samo je do svetskog minskog polja, na kojem godisnje strada od 8.000 do 10.000 dece. Takodje je izracunato da se godisnje dezaktivira dvesta hiljada mina, ali se polozi dva miliona novih. A sudeci po raspolozenju medju vodecim silama sveta, mine nece skoro sici sa proizvodnih traka.

LJ. G. - N. T.