10. 4. 97 - RADOVAN STOJICIC BADZA

Takva vrsta likvidacije nije zabelezena u bogatoj beogradskoj hronici egzekucija - maskirani ubica utrcao je u restoran pola sata iza ponoci, presao iz jedne u drugu salu, pucao u ledja visokom drzavnom funkcioneru, izasao napolje, ispalio rafal u izlog, nestao i - usao, bez sumnje, u istoriju - iako je ocito zeleo da ostane anoniman. Na podu restorana “Mamma mia" ostao je izresetan da lezi general-pukovnik Radovan Stojicic Badza, prvi srpski policajac.

Poruka ubice bila je jasna - “ja" ili “mi" ne bojimo se nikoga, mozemo ubiti svakoga, bilo gde i bilo kada, a vi pokusajte da nas uhvatite. O Stojicicu i ovom ubistvu sve je vec napisano. Bivsi pozornik s Tasmajdana koji je kroz karijeru munjevito napredovao i bio glavni “akter" svih policijskih afera, prvi covek “ratnog lobija" u MUP-u Srbije, poverljiv predsednikov prijatelj, i zacetnik opsteg propadanja do njegovog dolaska ugledne srpske policije, dostojno je ispracen na Novom groblju u prisustvu svih vaznih celnika drzave.

Do sada, medjutim, nije pronadjena nijedna pouzdana teorija o pozadini Stojicicevog ubistva iako se moze krenuti od spekulacije da je u pitanju klasican atentat, preko mogucnosti da je to “rukopis" organizovanog kriminala, uklanjanje nezgodnog svedoka, osveta podzemlja... Ako se moze reci da policija istrazuje ubistva kriminalaca samo dok mora, jer i ovako i onako im je svejedno ko ih je ubio, pitanje je sta se desilo u ovoj istrazi koja je oznacena kao prioritet. Ironija sudbine je pokazala da je sam Stojicic postao zrtva kocepta organizacije MUP u kojima su vazniji nesposobni, ali podobni policajci, nego sposobni ali nepodobni.

D. P.