REAKCIJE EKONOMISTA NA NAJNOVIJI “DEVIZNI PAKET" MERA SAVEZNE VLADE

To su iznudjene mere, koje ce uticati na smanjenje uvoza, ali ce izazvati i druge negativne nuz efekte, pre svega u pogorsanom snabdevanju domaceg trzista i rastu cena na njemu, ocenjuju strucnjaci

Bojana Jager

Paket mera koji je upravo donela Savezna vlada, a koji je sracunat na to da se po svaku cenu smanji devizni odliv i ojacaju alarmantno istanjene devizne rezerve zemlje, po oceni ekonomista, donet je u iznudici, a efekti ce mu, verovatno, biti suprotni od zeljenih.

Po misljenju dr Jovana Rankovica, ocito je i drzava shvatila da je radila pogresno, odnosno da je neadekvatnom politikom carina, deviznog kursa i kvota stimulisala uvoz, a destimulisala izvoz. Povrh toga dosle su i sankcije, pa ukidanje preferencijala od strane EU znaci, na primer, za tekstilce prosek uvoznih carina od 16 odsto, sto inostrani kupci prevaljuju na teret domacih izvoznika, skracujuci im tako devizni prihod. Uz visoke domace kamate i neatraktivan devizni kurs, upravo izvoznici su nanizali gubitke i danas opsedaju banke trazeci otpis obaveza i kamata koje ne mogu da plate, kao i dodatne kredite. Ovim merama drzava ima nameru da zakoci uvoz i da ojaca devizne rezerve, kako tvrdi i da podstakne izvoz, ali je, po oceni dr Rankovica, krajnje diskutabilno kakve ce efekte postici.

Obaveza uvoznika da poloze devizni depozit na mesec dana, ima znacaja za devizne rezerve, ali ta sredstva drzava ne bi smela da trosi, jer bi to znacilo eksproprijaciju tudje imovine. Zatim, nije jasno da li i izvoznici, koji su u inostranstvu ustupali devize ili uvozili za druga lica, sada, takodje, moraju da unesu devize i uplate pomenuti depozit da bi mogli da uvoze. Ako se zna da su se izvoznici na ovaj nacin (preko uvoza) delimicno spasavali od gubitaka, onda ce ih ovakva mera dodatno pogoditi, jer im vezuje devizna sredstva za propisanih mesec dana. Takodje, mnoge domace firme su uz saglasnost inostranih partnera uvozile na otvoreno i sada se postavlja pitanje da li ce to moci i dalje da cine, ili ce biti duzne da i za takav uvoz poloze depozit. Ako se ovome doda obaveza da se deo deviznog priliva od izvoza ustupa drzavi po zvanicnom kursu (a to znaci da se smanjuju mogucnosti za devizni sticung), onda ce materijalni polozaj izvoznika biti dvostruko ugrozen, a ne poboljsan, sto je trebalo da bude cilj ovih mera. Po svemu sudeci, zakljucuje dr Rankovic, rec je o dobroj strategiji, za koju, medjutim, nisu nadjena najbolja tehnicka resenja, pa ce takvi verovatno biti i efekti.

Prvi set mera, usmeren na suzbijanje uvoza roba siroke potrosnje, pogodice direktno domace potrosace, posto ce biti prisiljeni da losiju domacu robu placaju skuplje nego do sada kvalitetniju uvoznu, konstatuje dr Bosko Mijatovic. Po njegovom misljenju, na taj nacin se daje renta neefikasnim domacim proizvodjacima - na stetu potrosaca. Ovaj ekonomista to ilustruje primerom direktora “Jumka", koji je podrzao najavu suzbijanja uvoza tekstila sa Dalekog istoka, dodajuci da je pravo pitanje zasto “Jumko", ciji radnici mesecno dobijaju plate od 300 dinara, nije u stanju da bude konkurentan ovoj uvoznoj robi na domacem trzistu ili u izvozu svojih proizvoda na Daleki istok.

Po recima, dr Mijatovica, pokusaj drzave da se dokopa deviza, preuzimanjem znacajnog procenta deviznog priliva po raznim osnovama, samo ce destimulisati izvoz i pogorsati trgovinski bilans zemlje. Sa ekonomskog stanovista jako je lose da drzava raspolaze devizama i da ona organizuje i finansira izvoz, jer ce se to zavrsiti prodajom deviza politickim miljenicima ispod njihove trzisne cene i neuspehom da se u organizaciji drzave poveca plasman jugoslovenske robe na inostranom trzistu. U to su nas uverili neuspeh sa barter aranzmanom sa Kinom i proslogodisnje finansiranje izvoza devizama od prodaje Telekoma, konstatuje dr Mijatovic.

- Na srecu, ove mere nece doneti zeljene rezultate, jer ce sivi uvoz, bolje receno sverc, ipak omoguciti uvoz potrosnih dobara, dok ce izvoznici zadrzavati devizni priliv u inostranstvu, kao sto su to cinili i do sada. Ovaj paket mera u stvari svedoci o arbitraznoj orijentaciji nove Savezne vlade, koja ni ne pomislja da pokrene ekonomske reforme u pravcu liberalizacije, vec spas trazi u administrativnim resenjima, kaze dr Mijatovic.

To su iznudjene mere, ocenjuje Stojan Stamenkovic, koje ce verovatno uticati na smanjivanje uvoza, ali ce dati i mnoge druge negativne nuz efekte, pre svega na planu pogorsanog snabdevanja i sigurnog rasta cena na domacem trzistu. Ako se, na primer, poskupi uvoz juznog voca u prilikama kada kilo kajsija na domacem trzistu kosta 15 dinara moze se postaviti pitanje sta se u stvari na taj nacin stiti. Propisano izdvajanje deviznog pologa imobilisace devizna sredstva, smanjice obrt i obim uvoza, a rezultat ce biti vise cene. Takve mere nisu nove, sve su one vise puta isprobane, a efekti su uvek bili dvostrani i nikada onakvi kakvi su ocekivani, konstatuje Stamenkovic.