ZANIMLJIVA KLAUZULA NOVIH UGOVORA O RADU NA UNIVERZITETU

Dr Goran Milicevic

Da je novi Zakon o Univerzitetu donet radi ukidanja autonomije univerziteta to je jasno svakom ko je taj zakon pogledao. Objasnjenje za takav necivilizacijski cin nalazilo se u zelji rezima da se osveti buntovnom univerzitetu nad kojim je izgubio politicku kontrolu (i pored ranijeg zakona, kojim je prethodni nivo formalne autonomije vec bio drasticno smanjen). Ukidajuci univerzitetsku samoupravu, dajuci dekanima ovlascenja direktora preduzeca, imenujuci sve organe upravljanja univerzitetom (ne trazeci prethodno nikakve sugestije ili predloge od univerzitetske zajednice), rezim smatra da je obezbedio potreban stepen kontrole i da se time obezbedio od novih studentskih protesta. Time je vec pokazao da mu je vazniji stepen kontrole od kvaliteta nastave i da je spreman da uspostavi kontrolu nad univerzitetom po cenu da ga degradira na nivo puke partijske skole.

No, sem zelje za osvetom i za ponovnim uspostavljanjem kontrole nad univerzitetom polako se pomalja i treci cilj - redukovanje broja univerzitetskih nastavnika i saradnika, pre svega sa aspekta redukcija u budzetskim izdvajanjima za univerzitet, koja iako nedovoljna (reda velicine 100 miliona maraka), rezim, zahvaljujuci svojoj katastrofalnoj politici, sve teze uspeva da obezbedi. Instituti su vec izdvojeni iz okrilja univerziteta sa tendencijom da budu privatizovani i tako skinuti sa budzeta. Kakve ce to posledice imati po kvalitet nastave na tehnickim i prirodnim naukama ne treba posebno naglasavati, ali to ne smeta rezimu da tvrdi kako novi zakon podstice dalji razvoj nauke. Clan 165 Zakona koji zahteva potpisivanje novih, i pored postojecih, vazecih, potpuno nespornih ugovora o radu, ima za zadatak da omoguci drugi vid budzetske ustede - redukovanjem broja nastavnika i saradnika.

Clan ovih novih ugovora koji govori da “zaposleni prihvata da u toku rada moze da bude rasporedjen na drugo radno mesto, odnosno u drugo mesto rada, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom", objasnjava kako je zamisljeno da se obezbedi to osetno redukovanje nastavnog kadra i da se, pri tom, obezbedi pokornost preostalog dela zaposlenih.

Naime, naglasavanjem da dekan ima ovlascenja direktora preduzeca, autori zakona su zeleli da povezu odredbe iz novog Zakona o radnim odnosima (iz decembra 1996) s odredbama Zakona o preduzecima, u kojima navedene klauzule vaze za one zaposlene koji postanu “tehnoloski visak". Prema vazecim ugovorima o radu, zaposleni na univerzitetu ne mogu dopasti pod takvu klauzulu i zato je bio potreban clan 165. kako bi svi potpisali novi ugovor, koji takvu klauzulu sadrzi. Na taj nacin bi Zakon o univerzitetu bio povezan sa Zakonom o radnim odnosima i Zakonom o preduzecima, a nepocudni nastavnici i saradnici bi, najpre, odlukom dekana vec po nekom osnovu bili proglaseni za tehnoloski visak, da bi zatim moglo da usledi ovo sikaniranje sa premestanjem na drugo radno mesto ili “u drugo mesto rada". Zato su tek imenovani dekani-direktori krenuli u ofanzivu - proveravajci biografije nastavnog kadra (FPN, Filoloski fakultet), kako bi ustanovili ko bi sve mogao da postane “tehnoloski visak", ili, jos ociglednije, biraju uglednog profesora za primer takvog “tehnoloskog viska", kako bi zaplasili sve ostale (slucaj na ETF-u).

Novi ugovori na nekim fakultetima, medjutim, nemaju ovu klauzulu o premestanju na drugo radno mesto i u drugo mesto rada, ali time oni koji potpisu takve ugovore nisu nimalo zasticeni od navedene mogucnosti sikaniranja, posto pomenuti koktel zakona daje dekanu odresene ruke da primeni takvo sikaniranje nad svima koji mu se suprotstave, sto slucaj na ETF-u zorno ilustruje.

Na Filoloskom fakultetu u Beogradu zastrasivanje neposlusnih profesora ide dotle da im se zabranjuje da napustaju Beograd dok ne potpisu nove ugovore. Novi direktor-dekan ovog fakulteta vec se ponasa kao upravnik nekog koncentracionog logora koji ima nameru da terorise sve zaposlene kao svoje taoce, valjda u nadi da ce potpisati sve sto se od njih trazi, da ce odustati od bilo kakve kritike, ili barem da ce odustati od zaposlenja u tako odbojnim uslovima. Ne cudi onda sto takvi direktori-dekani ne uspevaju nikog da privole da se prihvati mesta prodekana (ETF, TMF), da mnogi profesori, vec imenovani u upravne i nadzorne odbore, odbijaju da postanu clanovi tih odbora (narocito kad shvate u kakvo drustvo su gurnuti). Ucesce u takvim odborima se, naime, sve vise dozivljava kao pristanak na kolaboraciju sa okupacionim snagama. Bojkot takvih dekana-direktora, kao da su u pitanju predstavnici okupatora, predstavlja stoga logicnu reakciju.

Ipak, za ilustraciju navedenih stavova najbolje nam moze posluziti slucaj na ETF-u u Beogradu i ponasanje njegovog novonaimenovanog dekana-direktora, Vlade Teodosica. On je, naime, bez ikakvog obrazlozenja, doneo odluku kojom se veoma ugledni profesor tog fakulteta Slavoljub Marjanovic Caja suspenduje sa predmeta na kojima je decenijama predavao. U toj nejasnoj odluci, koja se donosi usred ispitnog roka (do kog je rezimu navodno bilo toliko stalo, kako studenti, eto, ne bi trpeli zbog eventualnog strajka nastavnika), nedostaje bilo kakvo obrazlozenje za takav skandalozni cin. Kao sledeci korak vec je najavljena pretnja dekana-direktora da ce ovog profesora prebaciti na drugi predmet, na visim godinama studija, “kako bi cinio manju stetu po fakultet" (sic)! Premestaj u drugo mesto rada se, doduse, jos ne pominje. Pri tom, profesor Marjanovic ima validan ugovor o radu, koji navedenu klauzulu o premestanjima ne pominje, ali se dekan, u navedenoj nemustoj odluci, poziva upravo na navedeni koktel zakona, koji takva premestanja omogucava.

Tako je novi direktor-dekan ETF-a potvrdio sve ono na sta su kriticari ovog pogubnog Zakona o univerzitetu ukazivali. Dekani-direktori su dobili prevelika ovlascenja, koja mogu da zloupotrebljavaju dogod deluju na liniji pretvaranja neposlusnog univerziteta u poslusnu partijsku skolu. Upravni odbor ETF-a je informaciju o suspenziji prof. Marjanovica primio k znanju, bez ikakvog otpora, ako ne racunamo to sto je troje profesora izjavilo da je imenovano u taj odbor mimo svog pristanka i odbilo da ucestvuje u njegovom radu. Nadzorni odbor se nije jos oglasio jer je na prvi sastanak dosao samo njegov predsednik, ali ne treba imati iluzija da ce dezavuisati dekana i vratiti prof. Marjanovica na predmete koje je predavao. Jos manje se moze ocekivati neka ostrija reakcija novoimenovanog rektora Purica, a ponajmanje adekvatna reakcija Ministarstva prosvete. Naime, povod za suspenziju prof. Marjanovica je upravo to sto se obratio Ministarstvu prosvete da preispita neverovatnu odluku novoimenovanog dekana-direktora ETF-a, koji je preinacio odluku Nastavno-naucnog veca ETF-a iz 1991. godine po pitanju unapredjenja tadasnjeg docenta Milosa Labana, koji se, gle cuda, nasao medju clanovima novoformiranog Upravnog odbora ETF-a! Pri tome, Ministar javno izjavljuje kako on nema nikakvog uticaja na vladina naimenovanja dekana, rektora i clanova upravnih i nadzornih odbora i da to i nije njegov posao.

Zamisao autora zakona je dakle jasna - ko odbije da potpise novi ugovor o radu imace prilike da proveri koliko ova drzava postuje sopstveni Ustav i uvazava sadasnje potpuno validne ugovore o radu zaposlenih na univerzitetu. Ko se prevari, pa potpise novi ugovor, predaje se na milost i nemilost dekanu i njegovom raspolozenju da zloupotrebljava svoja nerazumno velika ovlascenja. Racuna se, valjda, da ce jedan manji deo zaposlenih odbiti da potpise ugovore koji eksplicitno sadrze klauzulu o premestanjima. Drugi deo bi, valjda, odustao kad bude suocen sa navedenim sikaniranjem, pri povremenim proverama stvarnih razmera “tehnoloskog viska" u nastavnom kadru. Ono sto ostane, posle takve racionalizacije visokog skolstva, bilo bi valjda dovoljno pokorno. Tako bi se rezim otarasio osetljivijeg dela nastavnog kadra, kojeg ionako dozivljava ne samo kao tehnoloski visak, nego kao krupnu smetnju cestitoj partijskoj kontroli univerziteta. Ovakvim merama, rezim dakle pokusava da ostvari svoj san - da napravi potpuno pokoran univerzitet. Nevolja je, medjutim, u tome sto tako nesto ne postoji. Univerzitet ili nije pokoran ili - nije univerzitet. A cinjenica da ovaj rezim preferira pokornost u odnosu na kvalitet nastave, dovoljno govori o njegovom karakteru.

(Autor je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu)