Hraniteljstvo ili - kako pomoci nezbrinutoj deci

Cilj zajednickog pilot-projekta Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i Jugoslovenske kancelarije britanske nevladine organizacije “Save the Children" koji se realizuje od novembra l996. je povecanje broja hraniteljskih porodica na uzem podrucju glavnog grada prevashodno za decu trajno ili privremeno lisenu roditeljskog staranja

Bojana Oprijan-Ilic

Tako je Mila Matic, hraniteljica, opisala pocetak njene i Dejanove zajednicke zivotne price. “Vidim ga kako sedi sam ljulja se, a suze lete kao letnja kisa. Palcic. Kad bi ga neko prigrlio, on bi se verovatno promenio i trgnuo iz tog svog rituala samoce. Dovedem ga kuci, setamo, molbe i kukanje da ga ne vratim postale su pravi ocaj.... Danas to je prelepi decko sa znanjem kao i svaki drugi dvanaestogodisnjak. To mi je nagrada za trud, srecna sam i spokojna. Zakljucak: ljubav leci, hrani i odrzava coveka", pise Mila Matic.

Detinjstvu pripada posebna briga i pomoc, pise u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta. A u Srbiji godisnje od hiljadu i po do dve decaka i devojcica ostaju bez roditeljskog staranja. Iz razlicitih razloga moguce je usvojiti i usvaja se tek 35 do 50-oro dece. Samo mali broj ostalih, ako ima srece kao Dejan, nalaze dom u hraniteljskim porodicama.

Proslogodisnje istrazivanje medju ziteljima Beograda pokazalo je da cak 74 odsto ispitanika nista ne zna o ovom obliku zastite dece. Kljucna definicija je “hraniteljstvo je briga o deci sa kojom delite svoj dom i porodicni zivot, zbog toga sto ona nisu u mogucnosti da zive u svojim prirodnim porodicama." Izmedju redova je - ljubav koja leci, hrani i odrzava coveka. Cilj zajednickog pilot-projekta Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i Jugoslovenske kancelarije britanske nevladine organizacije “Save the Children" koji se realizuje od novembra l996. je povecanje broja hraniteljskih porodica na uzem podrucju glavnog grada prevashodno za decu trajno ili privremeno lisenu roditeljskog staranja. Prelistavanje i citanje nedavno promovisanog broja casopisa “Socijalna misao" (cija je tema hraniteljstvo o kom su pisali strucnjaci i eksperti u ovoj oblasti, od socijalnih radnika, psihologa, pedagoga do “neprofesionalaca" odraslih u hraniteljskim porodicama i samih hranitelja), znaci suocavanje i upoznavanje sa zivotima u koje, nazalost retko ko, osim onih kojima je to profesionalno i istovremeno emotivno opredeljenje, uopste i zaviri. Dom ili porodica

Domska sredina je uopste govoreci, smatra Ljubomir Pejakovic, direktor beogradskog Centra za socijalni rad, nestimulativna za psihofizicki razvoj deteta. Nedostatak iskustva koje daje porodica, siromastvo u socijalnim kontaktima, osecanje izolovanosti i obelezenosti dovode do usporene socijalizacije i razvoja deteta sto u njemu ostavlja duboke tragove. Porodicno iskustvo je nezamenljivo u razvoju licnosti kao sto je neophodan i model ponasanja koje dete nauci u porodicnom okruzenju.

Kad je rec o formama porodicnog smestaja mnogo je neiskoriscenih mogucnosti. Naime, ukazuje Ljubomir Pejakovic, porodicni smestaj je uglavnom usmeren na duzi rok kao relativno trajan oblik zbrinjavanja. Ostaju neiskoriscene mogucnosti kratkotrajnog boravka u porodici (vikend, verski i drugi praznici, odmori, skolski raspust). I pored nekih rizika koji postoje kod ove forme smestaja prednosti su velike u odnosu na konstantan boravak dece u domovima, ali se preciznim uputstvima strucnjaka rizici mogu smanjiti na najmanju meru. Posmatrajuci u celini zastitu dece bez roditelja, porodicni smestaj garantuje optimalne uslove za njihov pravilan razvoj i srecnije detinjtsvo, smatra Pejakovic.

U poslednjih deset godina smanjen je broj dece u porodicnom smestaju. Uzroci toga, objasnjava Jadranka Gvozdenovic iz Gradskog centra za socijalni rad odeljenje za Savski Venac, nisu u vezi sa smanjenim potrebama za ovim vidom zastite. Naprotiv, potrebe su sve vece, ali je broj hraniteljskih porodica sve manji. Prema njenom misljenju razlozi su pre svega pravno neresen status hranitelja, nedovoljna naknada za izdrzavanje dece, nedostatak razumevanja i pomoci drustvene zajednice i pogorsan materijalni status ukupne populacije.

Ohrabrujuci su, medjutim, podaci u odnosu na decu zbrinutu u porodicnom smestaju. Priblizno devedeset odsto uspesno je okoncalo obrazovanje u okviru srednje skol, a znacajan je i broj dece koja su diplomci. Primetna je, prema istrazivanju i iskustvima Jadranke Gvozdenovic, veza izmedju uzrasta deteta u momentu smestaja u hraniteljsku porodicu i uspesnosti u obrazovnom procesu. Deca koja su u mladjem dobu smestena u hraniteljsku porodicu pokazala su kroz skolovanje bolje rezultate.

Ko moze da bude “domacin"

Ipak, najveci broj dece u takvim slucajevima nalazi smestaj u domovima za nezbrinute. Do “drugog" doma najteze, prema statistikama dolaze romska deca, a na ovim prostorima poseban je problem sa decom izbeglicama ciji su roditelji za sada nedostupni. Ipak, u realizaciji projekta Gradskog centra za socijalni rad i organizacije “Save the Children" vise od 2.700 evidentirane dece sada se nalazi sa svojim roditeljima. U onim slucajevima u kojima spajanje porodice nije bilo moguce i dalje se radi na obezbedjivanju sto je bolje moguce nege i zastite, belezi Vera Dodic, saradnik organizacije “Save the Children".

Hraniteljstvo odnosno pruzanje porodicnog smestaja kao jednog od najhumanijih oblika zastite dece bez roditeljskog staranja treba i po nacinu i po zeljama razlikovati od usvojenja. Posmatrajuci taj odnos, pise Ljubomir Pejakovic, porodicni smestaj ne nosi sa sobom opterecenje koje imaju usvojioci vec se u samom startu stvaraju “cisti" odnosi. Dete zna da hranitelji nisu njegovi roditelji, da ima drugu porodicu i da postoji mogucnost da se u nju vrati.

A sta u zivotu nekog iz “sivog doma" moze da znaci bliskost sa novootkrivenom porodicom najbolje govore njihove zabelezene recenice:

“Mislio sam da je svuda tako hladno, dok nisam usao u moju porodicu. Sad znam da postoji nesto tako vredno za sta se vredi boriti u zivotu."

Ili: “O, Boze, kako je mirisalo na piletinu i snenokle, odjednom sam ogladneo, iako sam jeo kad sam posao u porodicu."

Dalje: “Pravio sam se vazan sto sam sebi dovoljan, niti volim niti me vole. Sad tek shvatam koliko sam varao sebe..."

Imate mogucnost, ali i dilemu kako da deo sebe podelite sa drugim u formi koja se zove hraniteljstvo? Ovo je samo jedna prica, kao i sve druge, koje (ne)vidimo, (ne)cujemo i (ne) znamo. Milena Rakic odrasla je u hraniteljskoj porodici. A onda se osvrnula i pridruzila Projektu promovisanja zbrinjavanja dece u porodicnom smestaju. “Najzad sam dobila sansu da svetu kazem koliko sam srecna, jer je moj boravak u hraniteljskoj porodici dao kvalitet mom zivljenju, omogucivsi mi da izgradim stav koji me cini veoma sigurnom u sebe", napisala je Milena. “Znam da se mozda nisam rodila kao najpozeljnije bice u tom trenu, ali za nepunih jedanaest meseci moja hraniteljska porodica i ja smo se sreli i nastavili da delimo dobro i zlo pune dvadeset i cetiri godine.

Tako sam osetila bogatstvo porodicnog zivota..."