Devizni bankrot

U junu jugoslovenski izvoz je bio za 17,2 odsto manji nego u maju kada je izvrsena devalvacija dinara sa ciljem da se on podstakne. Novu devalvaciju niko ne zagovara, bas kao sto retko ko veruje da drzava ima drugog nacina da dodatno stimulise izvoz, kako je to inace najavila, jer u domacoj ekonomiji, odsecenoj od sveta, nema ni dinara, ni deviza, ni mogucnosti da se proizvede ono sto je moguce po pristojnoj ceni prodati na stranom trzistu

Bojana Jager

Rezultati spoljnotrgovinske razmene u prvom polugodistu su takvi da bi svaka odgovorna vlast morala da prizna da se ekonomska politika koju je planirala ne ostvaruje, stavise da su odstupanja toliko drasticna da je neophodan ekonomski “sanacioni plan" kako bi se izbegao kolaps privrede i drzavnih finansija. Nasuprot tome nadlezni se hvale da je u prvih sest meseci ove godine izvoz veci za 7, a uvoz za 4,5 odsto u odnosu na isti period lane, “zaboravljajuci" samo da kazu da je u prvom polugodistu 1997. razmena sa svetom, takodje, isla kilavo i da je pomenuti pozitivan rezultat proizvod izuzetno niske uporedne baze. Zaboravljaju i da se zabrinu nad cinjenicom da je nakon poslednje devalvacije izvoz poceo da se strmoglavljuje nanize, da je devizni priliv alarmantno smanjen, da smo samo dva i po meseca posle korekcije zvanicnog kursa imali klasican monetarni udar cija je posledica, izmedju ostalog, i to da devizni kurs vise nije ni priblizno stimulativan za izvoznike i najzad da je cela monetarna politika prinudno stavljena u sluzbu cuvanja nepostojece stabilnosti dinara, sa posledicom da preduzeca nemaju zutu banku i da su placanja u privredi prakticno zamrla.

Jun se pokazao kao prava katastrofa. Prema preliminarnim statistickim podacima izvoz je za 21 odsto manji nego u istom mesecu prosle godine, uvoz za 19,5 procenata, dok je ukupna robna razmena manja za 20 odsto u odnosu na proslogodisnji juni, upozorava dr Mladjen Kovacevic. Vrednost ukupnog junskog izvoza od 160 miliona dolara, prema njegovim recima, znatno je manja i od lanjskog mesecnog proseka, koji je iznosio 197,3 miliona dolara. Istovremeno junski izvoz je cak za 30 odsto manji od prosecnih mesecnih vrednosti izvoza iz poslednjeg kvartala prosle godine, kada su one iznosile 229 miliona dolara. Izvoz u proslom mesecu manji je za 17,2 odsto od ostvarenog u maju kada je izvrsena poslednja devalvacija, izmedju ostalog, sa ciljem da se podstakne prodaja jugoslovenske robe na stranom trzistu. Narocito je podbacio izvoz u razvijene zemlje (minus od 27,8 procenata), sto se vec moze tumaciti kao rezultat sankcija i sto je nedvosmislena posledica ukinutih preferencijala od strane EU, sto je ovdasnja vlast, takodje, hladnokrvno primila kao kaznu za njeno politicko delovanje. Prakticno u junu, u odnosu na isti proslogodisnji mesec, jedino je povecan izvoz u drzave nastale iz bivse SFRJ, i to sa skromna 23 na nevelikih 50 miliona dolara, podseca dr Kovacevic. Kada bi se isporuke u bivse jugoslovenske republike iskljucile iz junskog izvoza, on bi iznosio svega 110 miliona dolara, a to ujedno znaci da bi bio za 5,7 puta manji od izvoza ostvarenog u januaru 1990, kada je u inostranstvo bila plasirana roba u vrednosti od 629 miliona dolara, upozorava ovaj strucnjak.

Na uvoznoj strani posebno zabrinjava cinjenica da je za 32,8 odsto smanjen uvoz sirovina i repromaterijala, cija junska vrednost od 158 miliona dolara samo najavljuje buduci pad proizvodnje i posledicno jos manje realne izvozne mogucnosti.

Sta privreda nije postigla u prvih esst meseci ove godine? U tom periodu uknjizen je trgovinski deficit od preko 1,23 milijarde dolara, koji je za sedam odsto veci nego u istom periodu lane, a za 12 procenata premasuje vrednost ukupnog ostvarenog izvoza. Uz to, dr Mladjen Kovacevic podseca da je takav deficit cak za 70 odsto veci od deficita u robnoj razmeni sa svetom iz prvog polugodista 1990. godine. Mesecni prosecni izvoz iz prvog polugoditsa ove godine od 192 miliona dolara manji je od lanjskog proseka, i znatno zaostaje za prosecnim vrednostima izvoza iz poslednjeg kvartala 1997, kada je kratkotrajni povratak preferencijala od strane EU probudio laznu nadu da se domacim izvoznicima ponovo otvaraju vrata ovog trzista.

Tu nadu domaci politicari su vrlo brzo zakopali. A dr Kovacevic objasnjava da je bez bivsih jugoslovenskih republika, u prvom polugodistu izvoz u “staro inostranstvo" bio vredan samo 809 miliona dolara, tso je za 15 odsto manje u odnosu na isti period prosle godine, odnosno sto je cak za 3,5 puta manje od izvoza realizovanog u 1990. U svih tih sest meseci jugoslovenska privreda je u staro inostranstvo uspela da izveze samo za 43 odsto vise nego u jednom jedinom mesecu (u januaru) daleke 1990. godine.

Kada je pravila planove i sejala maglu Savezna vlada je obecavala da ce izvoz u ovoj godini porasti za 31 odsto, odnosno da ce dostici vrednost od 3,1 milijarde dolara. Prema racunici dr Kovacevica, da bi se to ostvarilo u drugom polugodistu bi trebalo izvesti robe u vrednosti od 1,948 milijardi dolara ili prosecno mesecno za 324,7 miliona dolara. Takav izvoz bi bio 100 odsto veci od junskog, a da ga je moguce realizovati u postojecim okolnostima ne veruje niko od strucnjaka, dok dr Kovacevic konstatuje da je ostvarenje ovogodisnjih planova u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom (sto zvanicnici i dalje propagiraju) u domenu ciste fantastike - naime, u preostalom delu godine jugoslovenski robni izvoz bi morao da bude za 51 procenat veci od ostvarenog u drugom, inace dinamicnom, polugodistu 1997.

Valja podsetiti i na nedavnu izjavu viceguvernera NBJ Zarka Trbojevica da je osetno smanjen devizni priliv po svim osnovama, sto samo znaci da ce i izvoz usluga biti manji od planiranog. Imajuci sve to u vidu (a posebno cinjenicu da se uvoz repromaterijala vec mesecima smanjuje i da ce 1998. ocito proci bez ikakvih trgovinskih olaksica EU) dr Kovacevic prognozira da ce biti izuzetno dobro ukoliko ovogodisnji izvoz bude na nivou lanjskog, kada je vredeo 2,368 milijardi dolara. (Neki strucnjaci su i manji optimisti od njega.) Ujedno, on podseca da se time stvara i otvoren racun za buducnost, s obzirom na to da se iz dana u dan povecava devizni jaz (izmedju priliva i deviznih obaveza zemlje, cije servisiranje tek treba da stigne na red) i to za preko 2 miliona dolara dnevno na ime pripisanih kamata spoljnjem dugu SRJ.

Siroko otvorene devizne makaze ocito do korena sisaju tekuce proizvodne i razvojne perspektive jugoslovenske privrede i trenutno nikome nije jasno kako se one mogu zatvoriti. Dodatnog kapitala iz inostranstva nema, a aktuelne politicke prilike u zemlji i pozicija rezima na medjunarodnoj sceni govore da ga nece ni biti. Jugoslovenska privreda mozda moze uspesno da izveze maline i jagodicasto voce, da nastavi da izvozi sirovine i proizvode niske prerade (ali i to pod uslovom da osigura neophodne uvozne komponente) i da u bescenje radi lon poslove za inostrane porucioce po cenu gubitaka i propasti domacih tekstilaca, obucara i slicnih izvoznika, ali to ne moze da donese potreban devizni priliv za podmazivanje privrednog mehanizma zemlje. Novu devalvaciju, kao nacin podsticanja izvoza, ne preporucuju ni ekonomisti, ako ni zbog cega drugog onda uz argumente da ni poslednja nije donela nista, mada se svi slazu da postojeci devizni kurs odavno vise nije stimulativan za izvoznike. U tekucoj nestasici deviza kurs cuva jos jedino cvrsta monetarna politika, odnosno nedostatak dinara koji bi razbucali ovo kvazimonetarno sidro ekonomske politike. Kvazi zato sto neki ekonomisti tvrde da je u uvozne cene vec ugradjen kurs od devet dinara za marku, sto ce se postepeno razliti u novu inflaciju, i povratno povecati ionako narasle troskove izvoznika.

Potpredsednik Savezne vlade Jovan Zebic obecao je nedavno akciju, tvrdeci da ce drzava kontrolisati odliv deviza, insistirati na njihovom unosenju u zemlju i najzad da ce se doneti mere za dodatno stimulisanje izvoza. Upuceni veruju da ce se najvise raditi na prve dve stvari, sto znaci da bi ocekivano ogranicavanje uvoza robe siroke potrosnje, uz pad domace kupovne moci, ogranicilo izvoznicima mogucnost da preko uvoza i visih domacih cena peglaju svoje gubitke na izvozu.

Drugim recima, oni ce jos vise biti zavijeni u crno i sa jos manje motiva da izvoze. Uterivanje deviza izvoznika u zvanicne kanale nikada nije bilo na ovim prostorima previse uspesna operacija, a ako bi to sada nekim cudom i uspelo, izvoznici bi izgubili jos jedan izvor zarade, koju ostvaruju preko sticunga. U mogucnost da se u ispraznjenom drzavnom budzetu nadju znacajnije pare za stimulisanje izvoza niko ne veruje, a mere poput poreskih olaksica i povracaja izvoznicima i slicno u postojecim okolnostima su “sitna boranija".

Nijedan od stvarnih podsticaja - atraktivniji devizni kurs ili pristup izvoznika domacem obrtnom kapitalu - trenutno izgleda nije izvodljiv, a to znaci da se vrtimo u zacaranom krugu i, kako rece jedan ekonomista - ko bi znao kako da ga presece bio bi kandidat za Nobelovu nagradu. Ima, doduse, i ko veruje u svetlu buducnost, pa je recimo Mirko Marjanovic, povodom sto dana srpske vlade, bas zadovoljan tokom i tempom kojim se sprovode reforme...