Kako resiti status Kosova

U novi milenijum Srbija (i njena Jugoslavija) uci ce sa tzv.kosovskim problemom. Ako bismo hteli da budemo cinicni, rekli bismo da je kosovska kriza nas najdugorocniji i najkonzistentniji program za buducnost

Zorica Banjac

Kosovski problem je tvrd orah o koji su mnogi slomili zube, i jos ce ih lomiti. Poslednji u nizu je americki ’diplomatski buldozer’ Ricard Holbruk, cije razocaranje sto mu, zbog nemira na Kosovu, izmice Nobelova nagrada za mir, gotovo moze fizicki da se oseti. Posle prilicno bledih rezultata njegovih nedavnih ucestalih “satlovanja" od Beograda do Pristine, razdresivanja kosovskog cvora prihvatila se kolektivna svetska politicka pamet i sila, inkarnirane u formi Kontakt grupe i NATO. Posle ovonedeljnog sastanka njenih clanova u Bonu ,odnosno u Briselu, cini se da ce resavanje kosovskog problema, u narednim nedeljama, ici u sledecim etapama:

- Obema stranama, i srpskoj i albanskoj, podnece se na razmatranje plan koji je pod naznakom ’strogo poverljivo’ jos uvek sklonjen od radoznalih ociju javnosti. Ipak, tajni plan nije bas stopostotna misterija, jer se pretpostavlja da su u njega ugradjene i tacke programa koji je nedavno obnarodovao nemacki ministar Klaus Kinkel.

- Po Kinkelovom programu, apsolutni prekid oruzanih neprijateljstava bio bi preduslov za obnavljanje dijaloga, koji bi opet, bio uslov za nesirenje sankcija protiv Beograda; - U sledecoj fazi obezbedilo bi se prisustvo brojnih medjunarodnih posmatraca na Kosovu, a onda bi se pristupilo definisanju osnovnih elemenata autonomije. Ako se Kontakt grupa shvati kao neka vrsta portparola cele medjunarodne zajednice, onda se recept/resenje /projekat -nazovimo ga bilo kako!-za Kosovo, u najkracem svodi na antinomiju: nezavisnost-NE, autonomija, po svoj prilici unutar Jugoslavije-DA.

Ali na ova resenja tesko da ce dobrovoljno pristati sve strane, pa ce medjunarodna zajednica morati da pribegne pritiscima. Poslednja etapa u primeni plana Kontakt grupe bilo bi njegovo prebacivanje u Savet bezbednosti UN, iz kojeg bi izasao u vidu Rezolucije o Kosovu, koja bi bila obavezna za sve.

Kamen o vratu

Smetnje da se jedna ovakva rezolucija prihvati bez prinude i intervencije spolja postoje na obe strane, i srpskoj i albanskoj.

Sta je najveci kamen o vratu aktuelne srpske /jugoslovenske politike?

Ukoliko Slobodan Milosevic zeli da se otarasi hipoteke da je “najodgovorniji sto je ukinuo prava albanskog naroda i time izazvao talas nasilja", po recima Ricarda Holbruka, i pretnji da “ima biti nateran da prizna da je glavni krivac", kako zahteva Medlin Olbrajt, on mora prihvatiti tajni plan Kontakt grupe, tj Rezoluciju Saveta bezbednosti. To znaci pre svega , davanje statusa siroke autonomije Kosovu. A zatim , prihvatanje medjunarodnih misija, pre svih mrskog nam OEBS-a, protiv kojeg je ,tu nedavno, organizovan patriotski referendum odbijanja. Oni koji su godinama dizali nacionalnu temperaturu razradom pateticne poruke da je Kosovo najskuplja srpska rec i koji su porucivali da ce braniti kolevku svoga roda do poslednjeg mladog srpskog zivota-tudjeg, naravno- vec su se na vreme iselili sa Kosova. Pre nego sto je ono postalo samo naziv operativnih ciljeva NATO planera.

Glavna prepreka za buducu Milosevicevu kooperativnost i pacifikaciju Kosova bice koalicioni partner SPS u vladi Srbije, lider radikala Vojislav Seselj, koji je u vladu pripusten upravo u trenutku kad je Kosovo postalo ’vruca tema’ i kad je Slobodan Milosevic pomislio da kosovski problem moze resiti manu militari a da se on i njegova partija ne uprljaju. Nakon sto je Seseslj mobilisao deo javnog mnjenja u Srbiji floskulma o patriotskoj duznosti da se brani Kosovo i o pristajanju na davanje minimuma kulturne autonomije ’Siptarima’, on je postao nesumnjiva prepreka u procesu davanja autonomije i prihvatanja stranih posmatraca.

Latentni sukob izmedju koalicionih partnera u vladi Srbije i osporavanje politike samog Slobodana Milosevica , Seselj je javno obznanio izjavama da autonomija Kosova ne dolazi u obzir i da on nikada ne bi primio Holbruka posle njegovog susreta sa clanovima OVK. To je bila direktna kritika Milosevicevog visecasovnog susreta s americkim diplomatom i njegove pregovaracke politike. Izjava radikalskog vodje da “ dok je SRS u vlasti , Kosovo i Metohiju nikome necemo dati", deluje kao opomena i optuzba koalicionog partnera SPS: kao da bi bez radikala , drugi koalicioni partner vec odavno otudjio srpsku kolevku!

Znajuci da ce ga Slobodan Milosevic prvog izbaciti iz broda, kao suvisan teret i krivca pred medjunarodnom zajednicom za militantnu radikalizaciju, ovom izjavom se Seselj obraca Srbima na Kosovu, onim istim ljudima koji su do titovskih visina uzdigli Slobodana Milosevica, a sada ga optuzuju da ih je izdao i da je pustio tudju ruku da upravlja Srbijom. Pristanak Slobodana Milosevica na koncept siroke autonomije za Kosovo -na nivou od pre 1989.godine-Seselj ce proglasiti izdajom srpskih nacionalnih interesa i, u krajnjem ishodu, ohrabriti ideju o oruzanom ilegalnom pokretu otpora. Ako iko ugrozava sam proces prihvatanja autonomije i samog Slobodana Milosevica u ovom trenutku , to je Seselj. Sudeci po zapisima kamere televizije BK, koja ga je pratila u stopu tokom proslonedeljnog obilaska Kosova -gde Milosevic vise ne sme da ode- Seseslj je na najboljem putu da za Kosovce postane setajuca ikona , kakva je bio Sloba-Sloboda u vreme pohoda na ostvarenje sna o Dusanovom carstvu.

Radjanje kosovskog ’Sin Fejna’

I zaista, lider Demokratskog saveza Kosova suocen je s opozicijom kakvu Slobodan Milosevic nema u Srbiji. Njegovu lidersku ulogu, zbog navodno odvec pacifisticke politike, ne priznaju vodje OVK. Srpski sindrom stranackog nejedinstva i borbe za liderski polozaj zahvatio je i kosovskeAlbance: Ricard Holbruk je prosle nedelje, posle posete Pristini, kao dominantan utisak pomenuo visok stepen nejedinstva koji vlada medju Albancima. Frontu odbijanja autonomije , pored tradicionalnih Rugovinih protivnika -Adema Demacija i Ljuljet Pulja -Beciri, pridruzio se i Azem Vlasi, proslonedeljnom izjavom splitskom dnevniku da nema Albanca koji bi pristao na autonomiju u okviru Srbije.

Na sarolikoj politickoj mapi kosovskih Albanaca javio se mozda najopasniji Rugovin protivnik: nova stranka, Demokratski savez, na cijem je celu akademik Redzep Cosja , a koja bi mogla predstavljati, zapravo, politicko krilo OVK, kosovsko-albansku repliku Sin Fejna, politickog krila IRE. .Preko nje ce se, tvrde dobri poznavaoci prilika, u buducnosti, za pregovarackim stolom o statusu Kosova, u razgovore ukljuciti i OVK, koja, kako je pokazano u par navrata, nema svoje vodje koji bi imali politicku kontrolu nad organizacijom i koji bi kompetentno pregovarali o bilo cemu.

Uostalom i taj deo price je vec zavrsen, bez obzira na primedbe koje je mogao imati, od strane OVK nepriznati lider, Rugova. Zvanicnim sastankom americkog izaslanika za Balkan, Roberta Gelbarda, sa predstavnicima OVK, i njegovom izjavom, nakon sastanka Kontakt grupe u Bonu , da je OVK “faktor sa kojim se mora racunati u svim daljim pregovorima", cini se da je ovoj organizaciji dat medjunarodni legitimitet i da su njeni clanovi od statusa ’terorista’ presli u politicki korektan status ’pobunjenika’. Istine radi, valja napomenuti da Amerika insistira na priznavanju OVK kao legitimnog faktora u pregovorima o Kosovu mnogo vise zato sto se Rusija tome protivi, a manje zbog simpatija koje Vasington gaji prema ovoj organizaciji. U svetlu zvanicne doktrine koja kaze da ono sto je dobro za Ameriku mora biti dobro za ceo svet, Amerika ce do kraja insistirati na svojim resenjima jer na taj nacin pokazuje nadmoc nad Rusijom i ujedinjenim Starim kontinentom.

I sta ce biti dalje, pitamo se, u maniru pripovedaca bajki sa srecnim zavrsetkom. Kosovska prica nece imati srecan, ni dogledan kraj, tvrde analiticari. Ima zemalja koje ce u novi vek uci sa olimpijadama, svetskim izlozbama, sa projektima svemirskih putovanja, novim ekoloskim izvorima energije.Srbija/Jugoslavija ce u novu eru uci sa kosovskim problemom kao najdugorocnijim i najkonzistentnijim programom za buducnost, nazalost.

Komentator uglednog ’Dejli telegrafa’, Noel Malkolm, daje u jednom od ovonedeljnih brojeva sledecu viziju resenja kosovske krize: u Savetu bezbednosti izglasace se rezoluciju o autonomiji u okviru Jugoslavije; zatim ce svetska zajednica poceti, po obicaju, da podrzava onog jaceg u sukobu. A taj jaci je Srbija, bez sumnje. Albanci ce tada organizovati neku vrstu intifade, i s njom ce se uci u novi milenijum.