RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (9)

Armija je jedini element srpskog nacionalizma koji je zadrzao nesto atraktivnosti, smatra senator Bajedn, dok Maton Abramovic veruje da ce razvoj dogadjaja sve vise voditi Velikoj Albaniji

Bajden: Upravo tako. Mislim da je to jedan od razloga zasto OVK radi to sto radi. Ali, nezavisnost Kosova bi nas u ovom trenutku, pod ovim okolnostima, mogla dovesti u poziciju u kojoj govorimo o Velikoj Albaniji, koja bi, kada govorimo o stabilizaciji regiona, imala znacajan uticaj na njegovu destabilizaciju. Znacajni vazdusni udari na Srbiju su nesto sasvim drugacije od onog sto su bili u Bosni, jer imamo poslaa sa mnogo sofisticiranijom vojnom silom. I mislim da bi predsednik morao da kaze, a ja kazem sada, sugerisuci da to treba da zadrzimo kao jednu od mogucnosti, i da ce verovatno biti kolateralne stete na strani americkih snaga koje bi u to bile ukljucene - to ne bi proslo bez gubitaka, to ne bi bilo bezbolno - i drugo, zato sto bi smo najpre morali da suzbijemo njihov sistem protivvazdusne odbrane, sto cini verovatnim kolateralne civilne zrtve na tlu Srbije, jer bismo morali da ciljamo oblasti u blizini Beograda i u samom Beogradu.

Zato sugerisem da, ako sve drugo propadne, treba to da uradimo. Ali zelim da budem otvoren oko toga da sugerisanjem ovakvog resenja ne kazem da ce ono biti bezbolno. Da li ste jos uvek spremni da podrzite, ako sve drugo propadne, upotrebu znajacajne vazdusne sile, znajuci ono sto ljudi iz nase avijacije kazu - a ja im verujem - da bi verovatno bilo i kolateralne stete i gubitka americkih zivota, zivota americkih pilota?

Abramovic: Ocito da, kao ni vi, ni ja ne bih to zeleo da vidim. Ali verujem da su ulozi toliko veliki - ne mogu osporiti ono sto ste rekli o razlikama izmedju bombardovanja Srbije i bombardovanja u Bosni - da ako ga ne nateramo da pristane na ono sto smatram nezamenljivim zahtevima, imamo dva izbora, od kojih se za jedan moramo odluciti. Jedan je da primenimo vazdusne udare, a drugi je da ga potkopamo i podrzimo OVK. Moramo da uradimo ili jednu od te dve stvari, ili obe.

Bajden: Da. Jedna od dobrih vesti je to sto se premijer Nano, premijer Albanije, drzi veoma odgovorno. Zapravo, on je upravo istupio sa stavom da Kosovo postane republika u sastavu Jugoslavije, ali bez prava na otcepljenje. To je upravo ono za sta sam se ja ovde zalagao pre nedelju-dve.

Ali, moja poenta je u ovome. Tako nesto ne nosi slutnju stvaranja Velike Albanije. Drugim recima, nemate slucaj da albanski premijer poziva OVK da, fakticki, postane deo Albanije, sto je, smatram, od znacajne pomoci u bavljenju onim sto je, i golim okom se vidi, veoma tezak za resavanje. Tu nema dobrih odgovora.

Abramovic: Pa, mislim da sto vise oklevamo, to je verovatniji razvoj koji ce voditi Velikoj Albaniji.

Bajden: Da, to i ja mislim. Ali moja poenta je u tome da sam zadovoljan sto albanski premijer ima konstruktivnu ulogu u ovom momentu, kada bi lako mogao...

Abramovic: Pozdravljam njegovu izjavu. Ali on, naravno, nema narocito jake pozicije.

Bajden: Znam to.

Abramovic: A imate g. Berisu koji je prilicno...

Bajden: Slazem se sa tim, i to je razlog zbog koga bih ponovo da naglasim svoju saglasnost sa vasom poentom da je pitanje vremena od esencijalnog znacaja, sto duze ovo bude trajalo. Dopustite da vam postavim i poslednje pitanje. Razlog da vas pitam nesto za sta je neko sugerisao da bi moglo biti previse tendenciozno pitanje, jeste to sto sa, se, kada smo 1994. u Komitetu za medjunarodne odnose imali debatu iza zatvorenih vrata o Bosni, nasao u zestokoj raspravi oko toga sta bi trebalo da ucinimo, o podizanju i udaru, o podizanju embarga i upotrebi vazdusne sile, i o prelasku Drine, ako je potrebno...

Onda me je jedan od kolega pitao nesto sto je u centar paznje postavilo stvar koja me je mucila tokom citavog mog skolovanja na fakultetu i postdiplomskim studijama. A to zaista iskreno mislim. Eto mene, na mestu koje je lako mogao da zauzme Vanderberg, kao istaknuti clan Komiteta za medjunarodne odnose. A ja nikad nisam mogao da razumem kako smo propustili da nesto ucinimo tridesetih godina, suocavajuci se sa necim sto je bilo toliko ocigledno. A onda sam shvatio kako. I ne pravim se duhovitim kad to kazem. Jedan od mojih kolegama me je pogledao i rekao: “OK, Dzo. Mozda si u pravu. Tvoji argumenti deluju logicno. Ali mozes li da mi garantujes da nijedan Amerikanac nece poginuti?"

Ne zelim da budem optuzen da o ovome nisam jasan od pocetka. Nikome se ne moze obecati - ne kazem da bi moje kolege to ucinile - da ce biti lako. Posle maja, cena upotrebe sile bi mogla biti visa, cak i ako bi u Srbiji bila upotrebljena samo vazdusna sila koja je bila primenjena u Bosni. Ciljevi, cini mi se, moraju biit oni o kojima ste vi govorili. Jedna od stvari koje sam zapazio u pogledu Balkana jeste da, bez obzira o kojoj zemlji govorite, koliko god mali bio ratni plen, postoji velika zelja da se on zadrzi.

Tako da je moje pitanje kakvo je vase gledanje na stav o ozbiljnijim vazdusnim udarima na vojne ciljeve tokom jednog duzeg perioda. Jer, neki sugerisu da ce to samo obodriti i okupiti narod u Srbiji oko Milosevica, dok nam drugi kazu da je to jedina stvar koja ce privuci njegovu paznju, buduci da bi to moglo potkopati jedini element srpskog nacionalizma koji je zadrzao nesto od atraktivnosti, a to je armija. Da li imate stav o tome?

Abramovic: Da, imam. A vi ste veoma dobro izrazili dilemu koja postoji. Dva su pogleda na to. Jedan je da bi to dovelo do toga da se srpski narod i srpska vojska okupe oko njega. Drugi je da ce to demonstrirati uzasnu dilemu pred koju je postavio svoju zemlju. Ispricacu vam jednu kratku pricu.

Negde 1995. susreo sam se sa jednim veoma istaknutim srpskim politickim liderom, kako bih pokusao da od njega dobijem vidjenje onoga sto se desavalo onda kada je rat u bivsoj Jugoslaviji poceo. Rekao sam mu: “Recite mi, da vam je NATO 1992. godine" - a rec je o coveku koji je tokom citavog tog perioda bio veoma blizak Milosevicu - “poslao nedvosmislenu poruku, ili poceo da mobilise svoje snage, da li biste otpoceli ili nastavili rat?"

Pogledao me i nasmejao se. I rekao: “Jeste li ludi? Zar mislite da smo zeleli rat sa NATO?" Eto, to je u osnovi moj pogled na ovo pitanje.

Bajden: Kao i moj. Hvala vam, g. predsedavajuci.

(Kraj)