DESET GODINA “ANTIBIROKRATSKE REVOLUCIJE" (3)

Momcima iz Nove Pazove treba verovati kada je u pitanju srpska heraldika i tradicionalna odeca, jer su se oni neposredno i na pravom mestu, statirajuci u filmu “Boj na Kosovu", upoznali sa nacionalnim kostimima, zastavama i grbovima. U stvari, glumeci jednog leta Srbe, sledeceg leta su zaista i postali Srbi...

Mirjana Kalinic

Treci po redu miting solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima sa Kosova i Metohije odrzan je u Novoj Pazovi, sa vec prepoznatljivom scenografijom i rezijom. I na ovom mitingu, kao i na prethodna dva (u Novom Sadu i Pancevu) bili su prisutni neki ljudi, bez kojih se ovakva okupljanja vise nisu mogla ni zamisliti. Recimo, neizbezan je postao cuveni konobar iz Vrsca, Ilija Zivkovic.

Novopazovacki miting je bio specifican po tome sto je tada u javnosti postala prepoznatljiva grupa ljudi iz ovog mesta, koji su organizovano isli na sve mitinge sirom Vojvodine. Sireci “patriotizam" s jednog kraja Vojvodine na drugi, pazovacki (profesionalni) mitingasi su nosili sa sobom slike Njegosa, Karadjordja, Svetog Save, Vuka Karadzica... i transparente na kojima je pisalo: “Samo sloga Srbina spasava", “Ne trazimo nista novo samo carstvo Dusanovo", “Dosta nam je crnog mraka, sto donese petokraka"...

Miting u Pazovi je bio specifican i zbog toga sto ga je orgnizovao Socijalisticki savez (narod, dakle, nije samoinicijativno demonstrirao). Ali i po nekim, najblaze receno, nezeljenim tonovima i pojavama koje su tada imale sve karakteristike ekcesa. Naime, tada je prvi put javno napadnut, do tada neprikosnoveni, Josip Broz Tito.

U stvari, umesto demokratske i otvorene rasprave o predstojecim promenama Ustava SR Srbije i podrske Srbima i Crnogorcima sa Kosova i Metohije, da istraju u borbi sa separatizmom i nacionalizmom, pojedinci su veoma zestoko napali tadasnje jugoslovensko, vojvodjansko i kosovsko rukovodstvo. Ali, krenimo redom.

Na platou ispred osnovne skole “Mladost" (sada “Rastko Nemanjic") pre deset godina (tacnije 12. avgusta 1988) odrzan je dvoipocasovni zbor na kojem je ucestvovalo nekoliko hiljada gradjana iz Nove i Stare Pazove, Vrsca, Panceva, Batajnice i drugih mesta, kao i dve cetvoroclane delegacije iz Kosova Polja i Gracanice. Prisutno je bilo i petnaestak ljudi sa Kosova koji su samoinicijativno dosli u Pazovu.

Organizator skupa, Mesna konferencija SSRN Nova Pazova, predvidela je da se na “zboru gradjana" govori o aktuelnoj drustveno-politickoj situaciji povodom ustavnih promena SR Srbije. Ali, slucajno ili ne, tek, vojvodjansko, kosovsko i jugoslovensko rukovodstvo je bilo na dnevnom redu.

Posle njih na red je dosao i Tito. Mada je Mirko Vasic iz Batajnice, koji je istupao sa takvim tezama, bio sprecen od strane organizatora da zavrsi svoj govor, njegove reci naisle su na podrsku prisutnih, iako ne svih. Pazovcani jos pamte istupanje jednog penzionisanog pukovnika koji je na sav glas vikao “ne dirajte Tita", sto su i televizijske kamere zabelezile.

Izvestaci sa lica mesta pisali su tada da je miting ostavio mucan utisak, zbog “gusanja ko ce pre doci do mikrofona", potom, zbog toga sto su se govornici mucili da procitaju tekstove, sto je, po njima, bio znak da ih je neko drugi pisao, i zbog euforicne atmosfere koja je vladala.

Njihov komentar je bio da se “raspaljene strasti tesko mogu kontrolisati i da, pored zelje da se to izbegne, jednonacionalna okupljanja Srba po Vojvodini sve vise poprimaju nacionalisticki karakter".

Medjutim, ucesnici na tom zboru nisu razmisljali tako, vec ovako: “Sednica najviseg partijskog foruma (Centralni komitet SKJ, prim. a.) ocekivana je sa ogromnim nestrpljenjem, a ona je pokazala da nema istinskog jedinstva, da je CK SKJ opterecen federalizmom i frakcionastvom, da njegovi clanovi istupaju sa stavovima nacional-birokratskih, a ne kroz prizmu jugoslovenskih interesa", rekao je tada Nikola Milas, u to vreme sekretar MK SSRN. Po Milasu, to je bio razlog “zasto kosovska drama toliko dugo traje"?!

Dotle je Srbislav Knezevic isticao da delegati CK SKJ ne zele da cuju glas naroda. “Na ovim i drugim zborovima, ako bude potrebno, bicemo dovoljno glasni da nas cuju". Njegove reci propracene su uzvicima, “Idemo na Kosovo" i “Kosovo je Srbija"...

A clan Predsednistva MK SSRN Slobodan Mitrovic je zahtevao da Konferencija Saveza komunista Srbije preuzme statutarna ovlascenja kongresa komunista Srbije i da se rascisti sa “separatistima, oportunistima kompromiserima i razbijacima jedinstvene Srbije".

Rec je, tada, dobio i Mirko Jovic, u to vreme manje poznat siroj javnosti, koji je rekao: “Nase kolonisticke porodice prosle su tri-cetri republike i to nam daje pravo da govorimo. Zbog kapa i slika Vuka i Njegosa, koje nosimo, nazivaju nas srpskim nacionalistima. Mi ih nosimo da vojvodjanskom rukovodstvu pokazemo da su nase kape iste kao kape ljudi sa Kosova".

Jovic je tada imao crnogorsku kapu na glavi. Kasnije, kada je postao lider stranke SNO, objasnjavao je novinarima “da te kape pogresno nazivaju crnogorskim, i da su to, zapravo, kosovske kape, koje se nose zbog zalosti za izgubljenim Kosovom"...

Mozda momcima iz Nove Pazove treba verovati kada je u pitanju srpska heraldika i tradicionalna odeca, jer su se oni neposredno i na pravom mestu upoznali sa bogatstvom nacionalnih kostima, zastava i grbova. Bilo je to na snimanju filma Zdravka Sotre “Boj na Kosovu", u kojem su bili statisti. U stvari, glumeci jednog leta Srbe, zaista su sledeceg leta i postali Srbi... i to profesionalni Srbi.

O tome kako je Mirko Jovic postao lider, tj. kako su se “statisti nebeske Srbije" i “srpski Obilici", kako su ih zvali patriotsko orijentisani novinari, ukljucili u projekat koji je kasnije postao poznat kao “oj, Srbijo iz tri dela, uskoro ces biti cela", postoje razlicite verzije.

Prva verzija glasi ovako: SDB-momci su pre Jovica ponudili “posao" oko organizovanja mitinga i “uterivanja srpstva", jednom drugom Pazovcaninu, ali im se on zahvalio u stilu “jednom radis za SDB, uvek radis za SDB". Navodno, kaze se dalje u ovoj prici, covek je bio kaznjen, nije mogao nigde da se zaposli godinama. Problem je jedino u tome sto niko ovde ne zna ko je taj covek.

Druga verzija je pateticna, sve je pocelo u kaficu “Holivud" kultnom mestu gde su se okupljali nacionalno orijentisani momci. Pao im je kako su kasnije objasnjavali, mrak na oci kada su gledali izvestaj TV Novi Sad o dolasku Srba i Crnogoraca u ovaj grad. “Docekuje ih sanitarni kordon policije. Izmedju uniformi probijaju se ruke koje braci sa Kosova pruzaju tetrapak sokove (posto, navodno, vode nije bilo). Kolona Srba sa Kosova skandira, ’pustite nam bracu’. Zena sa prozora novogradnje place"... Posle takve scene niko nije mogao da ostane ravnodusan i tu su se prelomili. Tu verziju i danas vole da pricaju realizatori projekta “jedinstvene Srbije".

Medjutim, dobro upuceni kazu da se za pazovacku grupu znalo vise od godinu dana, pre nego sto su poceli da mitinguju. U policiji su bili registrovani kao nacionalisti, kasnije su im organizatori samo podelili zadatke. Za sve to bio je zaduzen Petar Gracanin, tadasnji ministar unutrasnjih poslova, tvrde dobro upuceni.

Opstinsko rukovodstvo na cijem celu je tada bio Jugoslav Kostic osudilo je miting u Novoj Pazovi kao neprimeren. Medjutim, Kostic se vrlo brzo prestrojio u hodu, pa je od autonomasa (zarad ostanka na funkciji) postao prvoborac za jedinstvenu Srbiju....

Jedina zrtva “dogadjanja naroda" bio je Petar Radivojevic, bivsi direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Stare Pazove. Stradao je zbog svog komentara u “Nedeljnim novostima". On je ucesnike zbora u Novoj Pazovi nazvao “bulumentom, koja nicemu ne sluzi, sem da mitinguje". Za njega to je bio “neprilican ulicni zbor u kojem se mesno rukovodstvo igralo demokratije". Smenjen je po hitnom postupku, ubrzo je i umro. Njegovi prijatelji su govorili da nikada nije preboleo smenjivanje...

Sutra: Kadrovsko ciscenje u TV Novi Sad