RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (8)

Odluka o primeni sile, smatra senator Koverdejl, znaci i prihvatanje “znacajne kolateralne stete", odnosno zrtava, a senator Bajden, da, kada se govori o Balkanu, uvek nedostaje odgovor na pitanje sta je americki nacionalni interes

Koverdejl: Vase misljenje je, kao i ono senatora Dola, veoma provokativno. Razradite koncept koalicione vlade. I dopustite mi da kazem da se nepopustljivost na obema stranama gotovo moze opipati. Zato se i osvrcem na vas stav o koalicionoj vladi, pitajuci se...

Ako ti pregovori, i pritisci o kojima govorite, ne budu funkcionisali - a svakako da postoji velika verovatnoca da nece - da li biste nam izneli svoja zapazanja o nasem odnosu sa Evropom koja kaze “Dobro, NATO treba da deluje, ali samo u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti"? Evropa u globalu, i uloga Sjedinjenih Drzava kao unilateralne sile.

Abramovic: Pa, ako cemo pribeci sili, ako osetimo poriv da pribegnemo sili, ocigledno da bi bilo bolje da imamo rezoluciju UN. Mislim da bi to svi pozdravili. Na nesrecu, cini mi se da postoje indicije da se drzave kriju iza toga kako bi izbegle ucesce u sukobu, i upotrebu sile, ocekujuci i da Kinezi i(li) Rusi na takvu odluku stave veto.

Verujem, na kraju, da moramo pazljivo da razmotrimo koliko je ovde krupan ulog. Ako mislimo da je ulog izuzetno vazan da bi se nasilje zaustavilo a ne prosirilo, onda, verujem, moramo da delujemo zajedno sa evropskim prijateljima. Ne verujem da bismo bili sami.

Ali verujem i da je to krupna teskoca za NATO. To je test za NATO - da li ce istupiti i reci da moramo da resimo ovaj problem. I verujem da ce se na kraju vecina clanica NATO pridruziti. Ali to ne mogu izreci sa velikom ubedjenoscu, a ocigledno je i da nije moj politicki zadatak da to postignem, tako da mi je lako da se za to zalazem.

Koverdejl: Na mene ostavlja utisak to sto priroda terena i geografske okolnosti podrazumevaju da bi odluka o primeni sile morala da znaci i prihvatanje znacajne kolateralne stete. Ocigledno je da to ne mozemo zanemarivati. Imate li neki komentar...

Abramovic: Pa, samo mogu da vam iznesem neke ideje. To nije oblast za koju se smatram posebno strucnim, iako sam pre mnogo godina radio u Pentagonu. Uvek sam smatrao da sila koju bismo upotrebili, ako smo se odlucili za to, treba da bude usredsredjena na unistenje infrastrukture, komunikacija i centara za snabdevanje srpskih vojnih i policijskih snaga.

Nisam se usredsredjivao na slanje trupa na Kosovo. I ne mogu da kazem kolika bi bila kolateralna steta. Znam da smo u Bosni izveli slicnu stvar a da je pri tome izgubljeno samo nekoliko zivota. Bosna, naravno, nije Srbija. Srbija ima mnogo vece vojne kapacitete. Ne mogu jasno da odgovorim na to. I ne mogu da sedim ovde i kazem vam da ce stvari funkcionisati, da bi jedan obiman napad funkcionisao. Moje vlastito vidjenje je da bi, ali vam to ocigledno ne mogu reci sa sigurnoscu.

Pitanje je, kakve su alternative? Ne mozete na to gledati samo u terminima jednodimenzionalnog funkcionisanja. Mislim, ako zelimo izvesnost, mozemo se izvuci odande i pustiti ih da se bore. Ali to bi imalo svakojake troskove. I to smo vec prosli.

Stoga verujem da smo, iako niko ne zeli da tu opciju potrosi uprazno, stigli do tacke da ne mozemo nastaviti a da ne dobijemo dve stvari za koje mislim da su sustinske kada je rec o g. Milosevicu koji, konacno, ima moc, a to je da odmah okonca nasilje i sprovede politicke promene na Kosovu. Ne pokusavam da odredim koje bi to politicke promene bile, ali to je nesto o cemu se mora raspravljati. Kao sto sam rekao, mislim da je jedini nacin da se to postigne da nekakvo resenje predlozi Zapad.

Koverdejl: Da li verujete da bi, ukoliko takva vrsta sile bude primenjena na Milosevica - imajuci na imu politiku tracenja vremena koju ste opisali - to uverilo i Albance da nasilje mora prestati? Ili su oni vec na tacki kada, vodjeni emocijama, mogu dobiti vise ukoliko nastave sa nasiljem?

Abramovic: To je dobro pitanje. Mislim da ne znam dovoljno da bih vam odgovorio, ali mi instikti kazu da, ako se dobiju te dve stvari od Milosevica, imamo sposobnosti da ubedimo Albance da to prihvate. A ako nemamo, onda smo prilicno jadni.

Bajden: G. predsedavajuci, g. ambasadore, mislim da je ono sto uvek nedostaje kada govorimo o Balkanu - a za mene je, u licnom smislu, najvecu bitku predstavljalo zalaganje, pocev od 1993. godine, da u to uverim kolege i americki narod - to sta je americki bezbednosni interes. U cemu je americki nacionalni interes? Mislim, u cemu je razlika? Kakva je razlika postoji li ili ne Velika Srbija koja bi ukljucivala celu Bosnu ili Hrvatsku, Srbiju, da li je Bosna podeljena ili nije, da li je Kosovo zrtva etnickog ciscenja? Mislim da je dezintegracija Kosova, koja se svakodnevno uvecava geometrijskom progresijom, u sebi sadrzi seme treceg balkanskog rata. A pod tim balkanskim ratom, pokusavam da objasnim onima koji nas mozda slusaju, podrazumevam rat koji bi zahvatio Makedoniju, Albaniju, u koji bi se ukljucila Grcka, u koji bi se ukljucila Turska. Mislim na ozbiljan evropski konflikt. To nase interese pogadja u znacajnoj meri, bilo da je rec o jedinstvu NATO ili je u pitanju sirenje konflikta jacanjem podela u Evropi, u centralnoj, istocnoj i zapadnoj Evropi; ne i rata u zapadnoj Evropi.

Stoga mislim da je u pitanju veoma veliki ulog. I moje prvo pitanje upuceno vama je da li samo izrazavate zabrinutost iz humanitarnih razloga, ili verujete da je resavanje krize na Kosovu vitalni americki interes?

Abramovic: Ne, ja izrazavam obe vrste zabrinutosti. Mislim da postoji izuzetno znacajna humanitarna zabrinutost. Ali mislim da ste vrlo dobro opisali sta je, u politickom smislu, dovedeno u pitanje. U pitanju je kohezija alijanse, seme potencijalnog sireg konflikta. Obe ove stvari su vezane sa ovim problemom. A zasad ne znamo kako ce se dogadjaji odvijati, i mislim da ne mozemo rizikovati da se ove stvari zaista i dese.

(Kraj u sutrasnjem broju)