cetvrtak, 9. jul 1998. | ||||
ULOGA SKLONISTA I SRPSKOG PODRUMA U ZASTITI OD (EVENTUALNOG) BOMBARDOVANJA NATO SNAGAZbog biznisa - dvosmerna evakuacija
Beogradjani, sudeci po blic anketi, uopste ne znaju gde mogu da se sakriju u slucaju bombardovanja, nejasno je i ko obavestava da je vreme za “trk u sklonista", koja su poslednjih godina koriscena kao magacini, kafici, prodavnice... Podrumi, za sada, najsigurnija varijanta - mada retko ko veruje da ce po prestonici padati bombe“Ja bih se sakrio u buretu sa pivom". Dok uziva u flasi ovog pica, sedeci ispred prodavnice u centru grada, Rade Radosavljevic sa Kosmaja, u Beogradu “gost" “hotela promaja", govori o svom vidjenju zastite od NATO i tako odgovara na pitanje gde bi potrazio spas u slucaju bombardovanja kojim zapadne sile prete zbog zbivanja na Kosovu.Uprkos tvrdnjama nadleznih da su skonista za slicne solucije nadgledaju svakodnevno, Beogradjani sudeci po blic anketi sprovedenoj na ulici uopste ne znaju da ona postoje i to nije posledica njihovog socijalnog statusa ili losih navika. Tako od drzave zamisljena karika: avioni, trk u skloniste (javna, blokovska i razna druga) sloboda i izlazak, ne izgleda narocito uverljiva. Ostaje nejasno i ko obavestava da je vreme za trk u to nepoznato skloniste, od kojih su mnoga trenutno magacini, prodavnice, kafici... Doduse, pomenuti Radosavljevic, koji zivi od skupljanja i prodaje bacenog hleba, i iz nekog razloga ne zeli da precizira svoje pozne godine, ne pokazuje zabrinutost pred eventualno bombardovanje, kao ni ostali nasi sagovornici, iako je po procenama ucesnika u anketi “situacija vrlo napeta".
Ekonomista Draza Stankovic, iz Sajkaske ulice u centru grada, kaze da ga niko nije obavestio gde bi trebalo da se sakrije u slucaju bombardovanja, uz ocenu da “valjda drzava racuna da do toga nece ni doci". Kao i mnogi drugi jedino mu pada na pamet da bi u tom slucaju trebalo da sidje u podrum ali je i taj “spasonosni potez" neizvodljiv, jer je nedavno u njemu izbio pozar. “Apsolutno niko, sta ti je", odgovara dvadesetogodisnjak na nase pitanje da li ga je ikada neko iz drzave obavestio gde je skloniste, zeleci da ostane anoniman jer “radi u komunistickoj firmi". Ja mislim da bi to licilo na naucno fantasticni film da nas napadne NATO jer smo mi uspeli da izgubimo rat i od samih sebe, to jest od mladih gorana u Sloveniji, kaze prisecajuci se da kod Tasmajdana postoji neko skloniste ali je tu sad poslovni prostor gde se mlate pare. Kod Tasmajdana zaista postoji skloniste u hodnicima nekadasnjeg turskog kamenoloma koje su koristili Nemci pre pola veka za svoje potrebe. Ono bi spadalo u neku srednju kategoriju sklonista, izmedju posebno podignutih koji nose naziv javna i blokovska i onih koja su sagradjena u sklopu samih zgrada. Odrzavanje tih narocitih sklonista povereno je Javnom preduzecu za sklonista Srbije, oformljenom nedugo posle otpocinjanja rata preko kojeg je nadleznost nad njima, sa nekog lokalnog nivoa civilne zastite i vojnih odseka, stavljena neposredno pod republicku Vladu. Medjutim, broj i lokacija tih sklonista ostaje nam za sad nepoznata jer je za takve izjave zaduzen samo direktor Radomir Tesic, koji je otisao na visednevni put.
Tesic je inace proveren kadar, funkcioner SPS i poslanik u republickoj skupstini. Javno preduzece za sklonista Srbije osnovala je Vlada kao “specificno preduzece" koje treba da bude istovremeno i privredni subjekt, narodski receno to znaci da prostor moze da se izdaje u zakup. Tih sklonista, prema ranije objavljivanim podacima, ima vise stotina: 105 javnih i 558 blokovskih. Ubelezeno je i 2.500 kucnih. Kapacitet je dovoljan za nesto preko 300.000 dusa. (Po nekim procenama tu se moze skloniti preko milion ljudi.) Kako nam je ljubazno rekao sef odrzavanja sklonista Dragan Blesic nijedan grad u svetu nema izgradjeno skloniste za svakog stanovnika. Od njega saznajemo i da nema posebnih mera zbog ratnih najava zapadnih sila. Niti se, navodi, gradjani uplaseno javljaju da provere gde je njihovo skloniste niti se ona sada vanredno kontrolisu. Kako kaze, Ministarstvo odbrane je zaduzeno da odredi momenat kada sklonista prestaju da budu magacini i kafici, sto je po njegovim recima, prakticno odmah izvodljivo (“iako se desava da novinari pisu gluposti"). Ovo ministarstvo i civilna zastita a ne preduzece u kojem radi, tvrdi, nadlezni su da odrede plan gde se ko od gradjana krije.
U strogom centru grada (potez Terazije i okolina), recimo, rekli su nam da su u vreme rata zapadno od Drine, kada je bilo govorkanja o intervenciji NATO, dobili obavestenja gde se sakrivaju u slucaju vazdusnog napada. U tom sklonistu (Terazije 5), kazu nasi sagovornici, danas se nalazi popularni “Hard rok kafe", a splet podzemnih prostorija koji pripada “sklonistu" iskoriscen je i za druge poslovne namene. Na Novom Beogradu i drugim prigradskim naseljima brojna sklonista, uglavnom blokovska, pretvorena su u poslovni prostor. “Raspisan je konkurs jos pre tri-cetiri godine, potpisali smo ugovore, sa Javnim preduzecem kojima se obavezujemo da cemo skloniste isprazniti u slucaju potrebe u roku od 12 sati. Cena je ista kao i kod ostalih poslovnh prostora" - objasnio nam je vlasnik mini marketa sa Novog Beograda, smestenog u prostoriji sklonista. U sklonistima se danas, osim samoposluga i kafea, nalaze i razne druge radnje - od przionica kafe, diskonta, streljana, hemijskog ciscenja, ateljea galerija, do fitnes centara. Sav inventar bice iznet u slucaju naredjenja, ali naravno, nije tesko zamisliti nasta ce to liciti. U slucaju iznenadne naredbe o evakuaciji gradjani imaju mogucnost da se sklone i u podrumske prostorije svojih zgrada, iako i tu cesto vlada haos - u pojedinim podrumima nema svetla, puni su raznog “skarta", neki su i poplavljeni. Po pravilima sklonista moraju posedovati i kompletnu opremu za protiv-pozarnu zastitu, koja je, sto se moze cuti u pojedinim, “bivsim" sklonistima, razneta jos kad su “lokalni klinci" obijali vrata, i tu pravili zurke. Od suvih cifara i planova, potraga za sklonistima i njihov pregled, makar bio i novinarsko-amaterski - vise govori koliko sve sto je sa drzavnog vrha zamisljeno zaista i funkcionise. Mada naravno, sto bi rekli vojnici, vojska se tek u ratu dokazuje. Daleko bilo.
Nikola Todorovic
|
U Sekreterajatu odbrane opstine Vracar kazu da je njihova nadleznost prema sklonistima osnovne zastite
(javnim i blokovskim) prestala formiranjem pomenutog Javnog preduzeca. Kako objasnjavaju oni i dalje
kontaktiraju sa mesnim zajednicama i opstinama i sprovode planove za gradjane koji nisu obuhvaceni
javnim i blokovskim sklonistima. Uramljeni plakati po zgradama o znacima za uzbunjivanje bili su njihovo
delo.
Kako nam je receno, gradjani se ne javljaju i ne raspituju o sklonistima, niti veruju da ce biti
bombardovanja. Dok je trajao rat javljali su se - masovno. Licno mislim, kaze nas sagovornik, da nema
razloga za strah od bombardovanja.
Inace, opasnosti i to ozbiljne od bombardovanja ciljeva i u Beogradu je bilo i ranije. Isto vece kad je na
Palama 1993. odbijen Vens Ovenov plan u jednom studentskom domu, pricaju njegovi pitomci, obelezeno
je gde se skloniste nalazi.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |