Radojica Nikcevic - 7.10.1993.

I sama cinjenica da je tog jutra, 7. oktobra 1993. godine, na posao krenuo sam, govorila je da se Radojica Nikcevic nije bojao za svoj zivot, tacnije, mislio je da njegova poznanstva u policijskim, podzemnim i drzavnim krugovima predstavljaju eliksir besmrtnosti. Prevario se kada je lezerno izasao iz automobila na parkingu ispred Stambene zadruge “Sumadija", ciji je direktor bio, miomisao se sa dvojicom ljudi u radnickim kombinezonima. Kada je odmakao dva metra vec je bio mrtav - jedan od “radnika" ispalio mu je dva hica iz revolvera “kolt" u potiljak.

Prijatelj celokupnog “vozdovackog ganga", celokupnog crnogorskog drzavnog vrha, celokupnog rukovodstva Sluzbe drzavne bezbednosti i srpske policije, covek sa “Kartije" zlatnim satom na ruci, ostao je tog dana da lezi “zapakovan" u crnoj kesi na senjackom parkingu. Poceo je kao bankarski cinovnik da bi uznapredovao do direktora propale SZ “Sumadija", koju je preporodio, i vlasnika Radio “Pingvina". Doveo je u Srbiju navodnog vlasnika “pola" Holivuda Djovanija Di Stefana, kasnijeg portparola Stranke srpskog jedinstva, bio na “ti" sa Milom Djukanovicem i Jovicom Stanisicem.

Ubijen je, kazu, jer je krenuo u unosan posao sa izgradnjom vila i stanova na Dedinju i Senjaku, pa ga je tzv. urbanisticka mafija “sklonila". Ubijen je, opet kazu, jer je mnogo znao o raznim stvarima iz srpsko- crnogorske politicke kombinatorike i zakulisnih radnji smutnih godina. Ubijen je, tvrde upuceni, jer je imao na raspolaganju sijaset mogucnosti da mnogima dodje glave. Ubijen je, kazu na kraju, jer je bio vladar na narko trzistu Beograda, putovao u Bogotu, sastajao se sa Pablom Eskobarom (sto je, doduse, njegov prijatelj Di Stefano kasnije demantovao).

Kao i obicno, pozadinu svi znaju, ali samo teoretski. Mozda je zna i policija, jer je ona obicno “u toku".

D. P.