VISOKE KAMATE NE SPASAVAJU BANKE, A GUSE PREDUZECA

Preduzeca ce sve cesce traziti od banaka otpisivanje ili revolviranje glavnice kredita, sto samo znaci da je zbog finansijskog bankrotstva privrede krajnje mracna i perspektiva banaka, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Polubankrotirana privreda preti da potopi banke, iako je, za razliku od privrede koja je lane uknjizila 18,85 milijardi dinara bruto gubitaka, bankarski sektor poslovao pozitivno sa neto dobitkom od 205 miliona dinara. Dobitak bi bio i veci da ga banke nisu smanjile kroz izdvajanja u posebnu rezervu i otpis svojih potrazivanja, u ukupnom iznosu od preko 3,88 milijardi dinara, a sve to zbog opravdanog straha da od dusnika nece moci da naplate ni kamate. Uz ovu popravku finansijske strukture, banke su izvrsile i revalorizaciju svoje imovine sa stopom proslogodisnje inflacije (mada to nisu morale, jer je ona bila niza od 10 odsto), pa je njihov kapital povecan sa ranijih osam na deset milijardi dinara, podseca dr Jovan Rankovic, po cijem misljenju je takav uspeh bankarstva istovremeno i jedan od razloga neuspeha u privredi. To se posebno odnosi na grane u kojima su visoki gubici uslovili veliko zaduzenje i rast kredita, uglavnom zbog pripisa kamata.

U prosloj godini kratkorocni krediti su povecani sa 11 na 15,5 milijardi dinara, sto je pre svega posledica pripisivanja kamata koje privreda nije mogla da plati. Upravo to je (uz prihod od provizija) ono od cega banke zive, sto se vrti i ukamacuje. Sa druge strane, visoke kamate (od sto odsto godisnje, a stvarno i vise od toga) su, uz uvozne carine u inostranstvu, glavni razlog gubitaka u mnogim preduzecima, konstatuje dr Rankovic, koji prognozira da ce krajem ove godine kratkorocne obaveze prema bankama, verovatno dostici 40 milijardi dinara.

Valja znati da uz devizne plasmane od 19,5 milijardi maraka, sto inace za dve milijarde premasuje devizne depozite, koji opterecuju bilanse banaka, postoji i veliki teret van bilansnih obaveza u vidu garancija koje su banke davale preduzecima za njihovo zaduzenje prema inostranstvu, u visini od 25 miliajrdi dinara ili 7,5 milijardi maraka. Sve zajedno (devizna stednja, devizni plasmani i garancije) predstavlja duznicki teret od oko 25 milijardi maraka, podseca dr Rankovic. Okolnost da je privreda u kolapsu i da je prakticno kreditno nesposobna, kako na dinarskom tako i na deviznom planu, znaci da nije u stanju da izmiri svoje obaveze prema inostranstvu, sto onda aktivira bankarske garancije i stavlja banke u poziciju da one vracaju ove dugove. Ubrzano dospevaju i strani devizni krediti, koje banke, takodje, nisu u stanju da izmire.

Da je to tako, svedoce podaci da ce, po prognozi ovog strucnjaka, neto negativni obrtni fond privrede do kraja ove godine, verovatno, biti tezak oko 30 milijardi dinara, a da ce, imajuci u vidu vrednost zaliha sa kraja prosle godine od 53 milijarde dinara i njihov rast u ovoj godini, privredi ukupno nedostajati oko sto milijardi dinara obrtnog kapitala. To ce potpuno ugroziti njenu sposobnost placanja, pa banke mogu do mile volje da pripisuju kamate na ranije odobrene zajmove, zivog novca iz tog posla nema, zakljucuje dr Rankovic. On predvidja da ce se preduzeca sve cesce obracati bankama sa zahtevom za otpisivanjem ili revolviranjem glavnice kredita, sto samo znaci da je zbog finansijskog bankrotstva privrede krajnje mracna i perspektiva banaka.

Toga su svesni i bankari, sudeci po onome sto su prosle nedelje konstatovali na odboru za bankarstvo Privredne komore Srbije. Povodom pretvaranja njihovih potrazivanja od bankrotirane domace privrede u vlasnicke uloge u toj istoj privredi, direktor Jubanke Marko Steljic je, recimo, konstatovao da ce "konverzija potrazivanja biti samo knjigovodstvena operacija. Od nje ne bi trebalo ocekivati previse, jer kapitala nema". Sa tim se slozio i dr Rankovic. Jedni izlaz, po njegovom misljenju, jeste da banke preuzmu preduzeca, kontrolisu ih i ukljuce se u akciju njihove prodaje i trazenje kupca. Ova operacija podrazumeva da se deo kredita pretvori u kapital i predje u vlasnistvo banaka, da one reduciraju svoje kamate i tako osiguraju povracaj kapitala i da vremenom prodaju parce po parce preduzeca i na taj nacin dodju do zivih para. U protivnom, mnoge firme ce na kraju otici u stecaj, a banke nece uspeti da povrate nista od svog kapitala.