Zetva u Vojvodini

Rezim je najpre odredio nerealno nisku zastitnu cenu psenice, a onda je ovih dana ocigledno programiranim obaranjem vrednosti dinara dodatno obezvredio trud poljoprivrednika

Jan Briza

Nikad u novijoj istoriji zetva u Vojvodini nije toliko zavisila od neba kao ove godine. Nevolja je, naime, u tome sto ce ona zbog malog broja kombajna i njihovog rdjavog stanja (od ukupno 7.000 samo oko 5.500 je upotrebljivo) trajati vise od 20 dana, a tako dug period opasno povecava rizik da neko letnje nevreme znatno umanji njene rezultate. Ako zitna polja ove godine ne opustosi nijedna oluja, zestok pljusak ili grad, to ce biti siguran znak da se Bog sazalio na ovdasnju sirotinju i resio da joj dopusti da pokupi letinu i spase se od gladi.

Bog ce se, mozda, sazaliti na seljaka, ali ovdasnji rezim sigurno nece. To je nedvosmisleno stavio do znanja vec kada je utvrdio nerealno nisku zastitnu cenu psenice na nivou od jednog dinara i 20 para. Savezna vlada je bila jos rigoroznija, pa je odobrila samo dinar i 10 para, ali ce se otkup verovatno obaviti po pomenutoj ceni Vlade Srbije.

Strucnjaci upozoravaju, medjutim, da i najskromnije kalkulacije pokazuju da bi cena ovogodisnjeg roda psenice trebalo da iznosi bar dinar i po. Jer, prosle godine je bila dinar i 10 para, a u medjuvremenu je sve znatno poskupelo, od goriva (koje je dvostruko skuplje), vestackog djubriva i zastitnih sredstava, pa do svih ostalih ulaganja u proizvodnju. Da nevolja bude veca, ni ovako niska zastitna cena psenice nije nikakva stvarna garancija da ce ona zaista po toj ceni biti i otkupljena. Repertoar dosadasnje pljacke seljaka "na 101 nacin" ovih dana je dopunjen novim trikom u vidu ocigledno programiranog obaranja vrednosti dinara u odnosu na nemacku marku i druge konvertibilne valute usred zetve. Na taj nacin ce, kada dodje vreme isplate preuzete psenice, rezim dodatno ucariti na stetu njenih proizvodjaca.

Jeftina kupovina socijalnog mira

Vojvodina ce kao "zitnica Jugoslavije", naravno, i ovom prilikom da plati glavni ceh za nerealno jeftin hleb kojim rezim kupuje socijalni mir u zemlji. I zaista, kada najpoznatiji ovdasnji autonomas Nenad Canak trazi da se stavi "tacka na pljacku", on dobro zna sta govori. Cinjenice su na njegovoj strani jer, kao sto je poznato, u Vojvodini se proizvodi izmedju 80 i 90 odsto trznog viska hrane u ovoj zemlji.

Ovogodisnja zetva je u tom pogledu veoma ubedljiv primer. Prema procenama strucnjaka, od ocekivanih oko tri miliona tona ukupne proizvodnje psenice na nivou Srbije, trzni visak ce iznositi oko 1,65 miliona tona, a od te kolicine 1,38 miliona tona ce biti otkupljeno u Vojvodini. Drustvena gazdinstva i zadruge u Pokrajini ce na trziste izneti svoju celokupnu proizvodnju (673.000 tona), a seljaci 85 odsto (710.000 tona).

Nerealno niska otkupna cena psenice znaci, globalno posmatrano, prelivanje kapitala iz Vojvodine, i to ne samo u druge krajeve zemlje, nego cesto i u privatne dzepove. U tom pogledu Canak i neki drugi opozicioni politicari jesu u pravu kada govore o pljacki. Ali, to im nista ne vredi. Moze cak i da im se obije o glavu. Kao sto je poznato, predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic je uslovno osudjen na kaznu zatvora zato sto je prosle godine javno optuzio republickog premijera Mirka Marjanovica za "mutne radnje" sa zitom.

Zasto se, medjutim, vojvodjanski poljoprivrednici - i u drustvenom i u privatnom sektoru - godinama vec mire sa obezvredjivanjem njihovog rada? Odgovor je koliko jednostavan toliko i porazavajuci: zato sto nemaju izbora. I zaista, u drustvenom sektoru niko ne sme ni da pisne ako zeli da sacuva svoju funkciju ili radno mesto, a seljak moze da kuka i psuje koliko hoce, ali ipak mora da proda svoju letinu - ili bar jedan njen deo - da namiri tekuce troskove, od onih vezanih za odrzavanje domacinstva pa do, recimo, skolovanja dece.

Novac koji dobije za svoje proizvode seljak, po pravilu, pretvara u nemacke marke da bi se odbranio od inflacije. E, tu ga ceka rezim i pljacka tako sto uoci otkupa psenice i drugih poljoprivrednih proizvoda dize vrednost marke u odnosu na dinar. Pri tom jos i maksimalno odugovlaci sa isplatom preuzetih proizvoda i tako dodatno ostvaruje nezasluzenu dobit. Tu su jos i trikovi sa otkupon "na zeleno", zelenaske kamate na kredite i stimovanje pariteta cena tako da seljakova roba ne vredi gotovo nista u poredjenju sa gorivom, vestackim djubrivom, herbicidima, pesticidima i poljoprivrednom tehnikom - dakle robom koju poljoprivrednici moraju da kupuju, a prodaje je iskljucivo rezim, i to po ceni koju sam odredjuje.

Secenje zelene grane

I zaista, bez obzira na njegovo zestoko raubovanje, narocito u poslednjih nekoliko godina, agrar je najmanje zaostao u efikasnosti za razvijenim zemljama. Ova privredna grana raspolaze prirodnim resursima koji daleko nadmasuju domace potrebe. Ukoliko bi se oni efikasno iskoristili, Vojvodina bi, po procenama strucnjaka, lako mogla da hrani najmanje 20 miliona ljudi. Osim toga, jugoslovenski agrar moze da ponudi specijalne i na svetskom trzistu veoma trazene vrste roba kao sto su ekoloski cista i zdrava hrana, a isto tako i neke retke proizvode kao sto je, recimo, malina po kojoj je nasa zemlja cuvena u svetu (smatra se da su Skotska i Srbija dva idealna mesta za uzgoj malina).

Price ovdasnjih politicara o "hrani kao jugoslovenskoj izvoznoj sansi" nisu bez osnova. Ali one su samo nacelne prirode. Jer, rezim se zadovoljava time sto je Bog ovu zemlju podario prirodnim resursima koji obezbedjuju prehranu stanovnistva uz najmanja ulaganja i ne pokazuje nimalo volje da preduzme nesto u pogledu razvojne strategije zasnovane na intenzivnoj proizvodnji i izvoznoj orijentaciji agrara. Raubovanje i sve ociglednije zaostajanje domace poljoprivrede u odnosu na razvijene zemlje, pa cak i one iz najblizeg okruzenja, ne moze da se protegne u nedogled. Jer nije dovoljno samo ono sto je Bog dao, i covek mora nesto da uradi.

Sve manji prinosi

Zetva je tek pocela i zasad je, naravno, rano da se daju neke preciznije prognoze o prinosima. Medjutim, strucnjaci vec sada tvrde da oni u Vojvodini nece preci cetiri tone psenice po hektaru. U centralnoj Srbiji, a posebno na Kosovu i Metohiji, bice znatno nizi.

Prosle godine je prosecni prinos u Vojvodini bio 4,01 tona psenice po hektaru. To je bilo vise nego "skromno" u odnosu na prinose u periodu pre izbijanja rata na prostorima bivse Jugoslavije i naglog sunovrata ovdasnje privrede.

Prosecni prinosi psenice u Vojvodini su u periodu izmedju 1985. i 1988. godine iznosili 5,186 tona po hektaru, izmedju 1989. i 1992. su smanjeni na 4,724 tone po hektaru, a izmedju 1993. i 1996. su pali na samo 3,780 tona po hektaru.

Pad prinosa psenice i uopste sve veca neefikasnost domaceg agrara rezultat su dugogodisnje ekonomske krize, raspada bivse Jugoslavije i njenog trzista na kojem su plasirani ovdasnji poljoprivredni proizvodi, zatim razornog delovanja medjunarodnih sankcija i sve veceg raubovanja poljoprivrede kao jedine privredne grane iz koje jos moze nesto da se "iscedi".

Da je stanje u domacoj poljoprivredi alarmantno ne pokazuju samo sve nizi prinosi, nego isto tako, ako ne i vise, stanje njene agrotehnike. Prosecna starost kombajna koji se sada nalaze na njivama krece se izmedju 12 i 18 godina, iako je njihov amortizacioni vek ispod 10 godina. Novi se odavno ne kupuju s obzirom da je agrar pao na prosjacki stap.

Zato ce zetva ove godine trajati vise od 20 dana, a nekada je obavljana za desetak dana.