Hleb nas nasusni

Strucnjaci ocekuju rod od tri miliona tona, od cega bi za izvoz ostalo oko 600 hiljada tona, ali proizvodjaci od toga nece imati vajde, jer ce im samo manji deo biti placen u gotovini

Svetlana Jovicic

"Ove godine, drzava je odredila necuveno nisku cenu psenice. Ona se krajnje neodgovorno ponela prema proizvodjacima koji su, najvecim delom, isfinansirali setvu svojim novcem, a sada nece moci da dobiju za nju ni toliko da bi pokrili troskove proste reprodukcije. To ce destimulisati poljoprivrednike, pa ce dogodine drasticno smanjiti povrsine pod ovom kulturom. Sledece godine, drzava ce ponovo proizvodjace vuci za rukav i nuditi neke pogodnosti. Tako ce se nastaviti politika na principu klackalice."

Ovako cenu psenice i odnos drzave prema proizvodjacima komentarise Sava Jojic, vlasnik poljoprivrednog preduzeca "Agrina" koji, ovih dana, zanje prvi od 160 hektara psenice u vlasnistvu i jos oko 1.000 hektara na kojima je ona zasejana u kooperaciji sa seljacima.

Zetva psenice pocela je pre nekoliko dana, neuobicajeno ranije zbog visokih temperatura. Prema prognozama od pre dvadesetak dana, ocekivao se prinos iznad prosecnog, odnosno preko tri miliona tona. Medjutim, visoke temperature poslednjih dana smanjile su rod, prema trenutnim procenama, i na osnovu podataka prvih poznjevenih parcela, izmedju sedam i deset odsto. Strucnjaci kazu da je jos prerano prognozirati koliki ce biti ukupan prinos, s obzirom da je zetva na pocetku i da ceste vremenske promene jos mogu znacajno uticati na visinu roda. Milutin Cirovic, potpredsednik Privredne komore Jugoslavije istice da se ove godine, sudeci prema dosadasnjim vremenskim prilikama, zetva nece odvijati normalno, nego ce kombajneri otimati rod.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prinos bi sa 821 hiljade hektara trebalo da bude 3.042 000 tona. Ocekivan prosecan prinos po hektaru je 3,7 tona, s tim sto bi na drustvenom sektoru trebalo da bude 4,5 tona, a ostvarena proizvodnja od 877 hiljada tona, a kod zemljoradnika 3,34 tone i proizvodnja od 2.165 000 tona. Prema podacima Privredne komore Jugoslavije koja je bilans napravila, racunajuci prinos od tri miliona tona za izvoz, po odbitku kolicina neophodnih za domace potrebe, trebalo bi da ostane preko 600 hiljada tona. Direkcija robnih rezervi je planirala da otkupi oko 600 hiljada tona, a sudeci prema izjavi premijera Mirka Marjanovica na Novosadskom sajmu, i vise, odnosno sve koliko joj se ponudi. Direkcija robnih rezervi je kroz naturalnu razmenu do sada otkupila 320 hiljada tona.

Republicka vlada je utvrdila da se otkupljena psenica plati u tri transe. Po predaji psenice, proizvodjac bi dobio 40 odsto u novcu, a ostatak od 60 odsto u dva dela od po 30 odsto u komercijalnim zapisima koji dospevaju za naplatu 30. septembra i 31. oktobra.

Nemaran odnos drzave prema agraru potvrdjen je po ko zna koji put i cinjenicom da je zastitna cena za psenicu utvrdjena tek 5. juna. Savezna drzava je odredila da proizvodjaci za prvu kategoriju mogu dobiti 1,10 dinara za drugu dinar, a za trecu 90 para. Republika je bila darezljivija, pa je utvrdila nesto visu otkupnu cenu koja iznosi 1,20 dinara. Za sto kilograma psenice prosle godine moglo se kupiti od 28 do 30 maraka, a ove godine oko 16 - 17 maraka.

"Najniza cena za psenicu morala je biti 1,60 dinara kako bi se pokrili troskovi proizvodnje. Ako se racuna i akumulacija, kilogram psenice treba da kosta 1,80 dinara. Drzava to nece da prizna, ali tu nije kraj price. Rastegnuto placanje bi se jos i moglo prihvatiti da drzava garantuje stabilnost cena repromaterijala i kursa domace valute. Bojim se da nam se u oktobru ne desi kao 1993. godine kad smo 100 kilograma prodavali za cetiri-pet maraka", kaze Jojic.

Proizvodjaci psenice su ove godine u tezem polozaju nego prosle i zbog toga sto nije predvidjeno da se psenicom moze platiti porez ili za komercijalne zapise dobiti repromaterijal. Ovogodisnja cena psenice i nafte i ostalih repromaterijala poremetila je peritete iz prosle godine. Tada se litar dizela mogao kupiti prodajom dva i po kilograma psenice, a ove godine za litar nafte potrebno je prodati 3,7 kilograma psenice, ako se racuna prema utvrdjenoj ceni psenice. Problem je, medjutim, i veci nego sto izgleda na prvi pogled, kaze Jojic jer je ponuda psenice ogromna pa se za kilogram na Novosadskoj berzi moze dobiti samo dinar. Jugopetrol ne daje dizel gorivo za psenicu vec iskljucivo za kes i trazi placanje unapred.

"Cenu nafte dobijamo dan za dan, verovatno zbog ocekivanog poskupljenja. Cak i ako platimo unapred, receno nam je da cenu ne garantuju, vec da zadrzavaju pravo korekcije. Ako bi se desilo da gorivo poskupi, bilo bi to ravno veleizdaji", kaze Jojic.

Nezadovoljstvo proizvodjaca cenom psenice i uslovima placanja kao ni zahtevi "Jugoagrara" nisu ni za jotu promenili politiku koju je drzava utvrdila prema agraru. Ovo udruzenje poljoprivrednih proizvodjaca zahteva da se poveca otkupna cena psenice na 1,50 dinara za kilogram s tim sto bi se razlika izmedju ove i vec utvrdjene cene pokrila sredstvima iz budzeta. "Jugoagrar" je trazio i da se postuju vec utvrdjeni pariteti kao i da se nakon 15 dana po predaji psenice pocne sa obracunom kamate od 0,2 odsto dnevno, odnosno sest odsto mesecno. "Trazimo da cenu psenice vise ne utvrdjuje drzava nego Institut za ekonomiku poljoprivrede koga je FAO utvrdio kao korespodentni institut. Ne verujemo da ce ovaj i drugi zahtevi biti uvazeni. Do danas je sve samo na nivou price, kaze Svetozar Markovic, direktor "Jugoagrara".

Proizvodjaci psenice, sudeci prema sadasnjoj situaciji na svetskom trzistu, imace brojnih problema i ako namere da izvezu visak. O izvozu se nesto konkretnije moze govoriti, kaze Markovic, tek kad se naprave bilansi u svetu. Jasno je da ce u vecini zemalja rod psenice biti dobar i da ce ponuda oboriti cenu psenice, istice Markovic. Jugoslavija bi, prema recima Milana Prostrana, sekretara Udruzenja za agrar u Privrednoj komori Jugoslavije, morala napraviti izvozne programe "inace ce se ugusiti u viskovima". Prosle godine od viska od oko 300-400 hiljada tona nije se izvezlo gotovo nista jer je cena na svetskom trzistu bila destimulativna. Ove godine, visak ce, zbog nemogucnosti da se unovci i uskladisti, izazvati vece glavobolje. {Od kombajna do kose Ove godine je za zetvu spremno "statisticki" oko 19 hiljada kombajna. Svetozar Markovic, direktor "Jugoagrara" kaze da je spremno jedva oko 7.500 kombajna zbog cega ce zetva trajati duze nego sto bi trebalo.

"Vecina kombajna je izasla iz adolescencije. "Zmaj" nema rezervnih delova, a na polupraznim policama ima jedino guma. Zbog toga, po principu kanibalizma, poljoprivrednici rasturaju nekoliko da bi napravili jedan kombajn. S obzirom na sadasnju cenu psenice, ubuduce cemo moci da kupimo jedino kose", kaze Sava Jojic.