TV SERIJA “KOSOVO JE DEO SRBIJE"

Svi nasi gradjani shvatili su da je poraz sastavni deo pobede, da nam je svima mnogo pomoglo Svetsko prvenstvo jer smo stekli “neophodno iskustvo", osetili “takmicarsku atmosferu", navikli na “nokaut sistem"... i, povrh svega, dobili telegram od Slobodana Milosevica koji se, zamislite, setio da u obilju drzavnickih obaveza nadje desetak minuta da licno ispise telegram, odnese ga na postu, tamo ceka u redu s penzionerima i srecno se vrati kuci i svojoj obitelji. Svaka cast, majstore!

Petar Lukovic

Tacno 22 sata nakon utakmice Holandija-Santrac, u sportskom bloku TV “Dnevnika" oglasio se prijatelj fudbala Milojko Pantic. Bez oklevanja nam je priopcio da su nasi fudbaleri psihicki tesko podneli nezasluzeni poraz, da celu noc nisu spavali nego su zurili u zid, cutali i proklinjali srecu koja nam je, po ko zna koji put od 1389. godine, okrenula ledja. Ali... objasnio je Milojko, onog casa kad je stigao telegram prijatelja sporta Slobodana Milosevica - atmosfera u nasem taboru “iz korena se promenila": lica nasih igraca su se ozarila, Mijatovicu je jedanaesterac pao sa srca, selektor Santrac ohrabrio se da prizna kako je taktika 10-0-0 (deset bekova, nula igraca u srednjem redu, nula igraca u napadu) buducnost naseg fudbala, cak se i Dejo nasmejao kad se setio da je za sezdesetak minuta morao da pretrci nekoliko metara u usporenom sprintu.

Tople reci Slobodana Milosevica bile su melem na sportsku ranu - podvukao je ofsajdom Milojko, ali i vise od toga: fudbalska cestitka Naseg Dozivotnog Predsednika (NDP) svakom domacem gradjaninu legla je kao kec na desetku, tih nekoliko diskretnih skica (“... branili boje nase zemlje... dostojanstveno... i u to ime... cestitam... spremni za nove pobede... koje nas cekaju...") iz korena su mobilisale mase, odmah se na ulicama videlo da su gradjani, sa sirokim osmehom, vec zaboravili na holandske grubijane (“s brzinskim svojstvima", Santrac), shvatili su da je poraz sastavni deo pobede, da nam je svima mnogo pomoglo Svetsko prvenstvo, jer smo stekli “neophodno iskustvo", osetili “takmicarsku atmosferu", navikli na “nokaut sistem"... i, povrh svega, dobili telegram od Slobodana Milosevica koji se, zamislite, setio da u obilju drzavnickih obaveza nadje desetak minuta da licno ispise telegram, odnese ga na postu, tamo ceka u redu s penzionerima (koji, takodje, salju cestitke prijateljima sporta u Vladi Srbije) i srecno se vrati kuci i svojoj obitelji. Svaka cast, majstore!

Kad se ucinilo da je Milojko postao nenadjebivi heroj dana - tacno u 20.02 (utorak bese?), zapocela je najnovija epizoda TV-sapunice “Kosovo je deo Srbije". Glavni junak ove hardcore serije, neobicno popularan medju mladim Albankama - desetar Milorad Drecun - godinama je vojno i patolosko iskustvo sticao u niskobudzetnom JNA-serijalu “Dozvolite da povratimo" (nedeljom u deset, Prvi sivomaslinasti program), ali mu se prava prilika za ulazak medju RTSPS-zvezde ukazala tek kad su Scipetari na Kosovu krenuli u borbu za obnovu Otomanske imperije. Ukazom Generalstaba Televizije Beograd, Drecuna su smestili u helikopter, odveli ga iznad albansko-jugoslovenske granice, i bez padobrana izbacili iz zrakomlata da na licu mesta izvestava i intervjuise uhicene tzv. clanove tzv. O tzv. V tzv. K.

Specijalista za akcente s juzne pruge kojima u trenutku ume da onesvesti osumnjicenog, M. Drecun je licni talk-show doveo do savrsenstva, o cemu, recimo, svedoci sledeci prepis TV dijaloga izmedju njega i zarobljenog pripadnika albanske nacionalne manjine koja na Kosovu uziva najvisa prava po najnizim ali maksimalistickim medjunarodnim standardima.

DRECUN: Evo, dragi gledaoci, konacno smo razoblicili suncan i vedar dan na Prokletijama. Nas danasnji gost je Scipetar... (Drecun se okrece pristalici tzv. OVK i odsecno naredjuje: “Kazi kako se zoves!")...

SCIPETAR: Ljaljim Ljaljani.

DRECUN: Gospodine Ljaljani, kako ste?

LJALJIM: Odljicno, ljep je dan, nebo je tako vedro, samo da su konji zdravi...

DRECUN: Kakvi konji?

LJALJIM: Konji na kojima sam po nalogu tzv. OVK prenosio oruzje i tako ucestvovao u pokusaju secesije Kosova i njegovog pripajanja Albaniji a sve u cilja stvaranja Velika Albanija i lomljenja kicme srpskoj drzavnosti.

DRECUN: Koliko dobijate po konju?

LJALJIM (zbunjeno): Moljim?!

DRECUN: Koliko vas placaju po zivotinji?

LJALJIM (mrmljajuci sebi u bradu): A? Konj nije zivotinja... ali, nema veze. Sto pedeset maraka po tovaru oruzja.

DRECUN: Da mi ostavimo oruzje i da se vratimo konjima. Kakve ste konje koristili u tu svrhu?

LJALJIM (kompletno zbunjen): Pa, kako da ti kazem... imamo razni konjici: brdski, granicni, pogranicni, topografski, konji s tovarom, konji bez tovara, konji raznih boja, konji u trku, konji u kasu...

DRECUN: Predjimo na detalje. Jesu li ti konji, kako da kazem... snazni?

LJALJIM: Da ti kazem, brat Srbin - mnogo su snazni, toliko su jaki da bez probljema mogu da nose haubica.

DRECUN: Sto si dosadan s tim oruzjem. Nego, kazi ti meni Ljaljim, kakvi su konji, onako, kao ljudi? Mislim, jesu li karakterni, verni, nije valjda da se rukovode vojnom doktrinom platonske ljubavi?

LJALJIM: Konj ume gadno da voli, a to ti najvaznije. Ako sumnjas u njegove emocije - sumnjas u emociju kao takvu.

DRECUN: Nisi me razumeo, drug Ljaljim. Hocu da kazem... zna li konj fizicki da voli? Da svoju duhovnost i svetosavlje pretopi u... kako da ti objasnim...

LJALJIM (hladnokrvno):... u erekciju.

DRECUN: Tacno. Kad se krvlju ispune sudovi i kad uzbudjenje obuzme svest... Razumes li, prijatelju?

LJALJIM: Trudim se iz sve snage, ali mi, Albanci, konje koristimo samo kao sredstvo za sverc ilegalno uvezenog oruzja za potrebe tzv. OVK, a po nalogu belosvetskih mocnika koji su nam obecali...

DRECUN: Opet ti o politici! Jebala te politika! Nego, da li su za one stvari bolji nizi ili visi konji? Cuo sam od mojih kolega da su sivi konji sa braon sarama pravi vulkan strasti...

LJALJIM: Meni su samo naredili da prebacim minobacace...

DRECUN (nervozno): Da li nas dvojica bas sve vreme moramo da razgovaramo o oruzju? Zar u tvom zivotu ne postoje neke druge teme?

LJALJIM: Recimo?

DRECUN: Jesi li slusao album Patti Smith “Horses"?

LJALJIM: Da izvines, mi, pripadnici albanske nacionalne manjine kojoj drzava Srbija daje sva prava ali mi ta prava odbijamo da koristimo, samo slusamo Nedzmiju Pagarusu...

DRECUN (razocarano): Jebi ga.

LJALJIM (optimisticki): Zivot ide dalje. Posle kise dolazi sunce. Konj se konjem izbija...

DRECUN (poverljivo, sapatom): A ti se, brat Ljaljim, ne bi ljutio ako bih ja ovog tvog konjica prisvojio na par dana?

LJALJIM (znacajno): Konj je najbolji covekov prijatelj.

DRECUN (gledaocima): Dragi gledaoci, videli ste jos jedan primer teroristickog ponasanja dela albanskog stanovnistva koje, koristeci nezasticene i potpuno nevine konje kao stit, pokusava da destabilizuje inace potpuno stabilnu situaciju na granici dve prijateljske, konjicke zemlje koje vezuju mnoge tradicionalne hipodromske veze.

LJALJIM (gledajuci u Drecuna): Mogu li nesto da kazem?

DRECUN: Samo izvoli, ovo je RTS, mi nista ne krijemo pred svojim narodom.

LJALJIM: Da mi vratis konjica, obecavas?

DRECUN: U ime Milojka Pantica, Slobodana Milosevica i moje licno - konj je mio, koje vere bio!