Sjaj i beda svetskih fudbalskih vedeta

Vec i po zakonima verovatnoce, ne bi trebalo ocekivati da se tragicno losa “Adidasova" procena u odabiru “manekena" koji ce nositi njihovu sportsku obucu okonca totalnim debaklom kakav bi svakako predstavljalo iskljucenje i poslednjeg clana problematicnog kvarteta; to, medjutim, ne slabi argumentaciju pristalica Marfijevog i srodnih zakona, koji kazu da stvari nikad nisu toliko lose da ne bi mogle biti i gore

Vladan Marjanovic

Neke firme imaju srecu pri izboru slavnih licnosti koje ce reklamirati njihove proizvode, a neke druge je prosto nemaju; nije, recimo, tesko zamisliti kako su se svojevremeno u “Pepsiju" osecali kad je Majkl Dzekson javno optuzen da se u svom krevetu sa maloletnim decacima “igrao doktora". Ipak, i medju baksuzima postoji gradacija: uzmimo, naprimer, sasvim svez slucaj “Adidasa".

Jedna od dve najmocnije svetske firme proizvodjaca sportske opreme - ona druga je, naravno, americki “Najk" - angazovala je, naime, za svoju najnoviju reklamnu kampanju uoci i tokom Svetskog prvenstva cetvoricu asova evropskog i svetskog fudbala: Italijana Alesandra Del Pjera, Engleza Dejvida Bekama, Holandjanina Patrika Klajverta i Francuza Zinedina Zidana. U futuristicki zamisljenom i isto tako realizovanom reklamnom spotu (svakodnevno prisutnom i na nasoj televiziji) - ciji su autori inspiraciju ocito potrazili u sirokom rasponu od gotske arhitekture do “Metropolisa" Frica Langa - clanovi ovog kvarteta deluju maltene kao moderni vitezovi okruglog stola kralja Artura u potrazi za fudbalskim Svetim Gralom, trofejom namenjenim buducem svetskom prvaku; rafiniran, uzvisen ton propratnog teksta i hladna privlacnost ambijenta (reklama je snimljena u crno-beloj tehnici) dodatno naglasavaju plemenitost stremljenja cetvorice heroja u “Adidasovim" kopackama. Medjutim...

Prvo je zabrljao Klajvert: vec na prvoj utakmici holandske reprezentacije na Svetskom prvenstvu (mec protiv Belgijanaca zavrsen je 0:0) problematicni centarfor pokazao je da ima tanke zivce i, verovatno reagujuci na verbalnu provokaciju jednog protivnickog igraca, rukom krenuo da udari rivala. Belgijanac se bacio na zemlju kao gromom pogodjen - debelo preuvelicavajuci stvarni efekat nasrtaja - ali to ipak nije nista menjalo na stvari: Klajvert je najpre dobio crveni karton, potom bio kaznjen sa dve utakmice neigranja, da bi, konacno, onda i ispao iz startne postave holandske reprezentacije u nastavku prvenstva.

Onda je dosao red na Zidana. Iako trijumf protiv inferiorne ekipe Saudijske Arabije (na kraju je bilo 4:0 za Francuze) u drugom kolu prve runde takmicenja nijednog trenutka nije dolazio u pitanje, zvezda “trikolora" je sebi dopustila neverovatnu glupost: pri rezultatu 2:0, u potpuno bezazlenoj situaciji na sredini terena, Zidan je namerno nagazio protivnickog igraca koji se nalazio na zemlji. Epilog je bio isti kao i u prethodnom slucaju: iskljucenje i dve utakmice pauze, s tom razlikom sto po isteku kazne ipak nije usledio i gubitak mesta medju prvom jedanaestoricom.

Nagrada za vrhunsku nepromisljenost u najpogresnijem mogucem trenutku, medjutim, morala bi da pripadne Bekamu. Fantasticni vezni igrac “Mancester junajteda" - do tog trenutka jedan od najboljih na terenu u neuobicajeno inspirativnom izdanju engleske reprezentacije na utakmici osmine finala protiv Argentine - tek sto je nad njim napravljen ostar faul zbog koga je argentinski kapiten kaznjen zutim kartonom, i na ocigled sudije udaljenog samo par metara, lezeci na zemlji toboze nehotice nogom udara protivnika. Kazna je, jasno, ponovo bio crveni karton. Ovog puta, medjutim, za razliku od prethodna dva slucaja, sa katastrofalnim posledicama: oslabljeni Englezi dotadasnju ofanzivnu taktiku moraju da zamene grcevitom odbranom neresenog rezultata, koji i posle produzetaka ostaje 2:2; sledi izvodjenje jedanaesteraca koje se zavrsava na vec svim ljubiteljima fudbala poznat nacin - Englezi u tim prilikama po obicaju gube, a Argentinci redovno pobedjuju; Juznoamerikanci idu u sledeci krug, a Englezi - kuci...

I tako, od cetiri “Adidasova" viteza sa pocetka price, u trenutku pisanja ovog teksta na popristu (sto je u ovom kontekstu ocigledno neuporedivo prikladniji termin od “travnatog tepiha" i tome slicnih fraza) ostao je samo jos jedan - mladi i, Bogu hvala, reklo bi se umereno temperamentni Del Pjero. Vec i po zakonima verovatnoce, ne bi trebalo ocekivati da se tragicno losa “Adidasova" procena u odabiru “manekena" koji ce nositi njihovu sportsku obucu okonca totalnim debaklom kakav bi svakako predstavljalo iskljucenje i poslednjeg clana problematicnog kvarteta; to, medjutim, ne slabi argumentaciju pristalica Marfijevog i srodnih zakona, koji kazu da stvari nikad nisu toliko lose da ne bi mogle biti i gore. Ipak, realno sagledavanje navodi na zakljucak u kome ima vise optimizma.

Prvo, sjajni napadac Juventusa u dosadasnjoj karijeri zaista nije iskazao sklonost ka fizickom razracunavanju - sto je, mozda, jednim delom i rezultat realnih procena vlastitih sposobnosti (Del Pjero se nikako ne bi mogao opisati kao korpulentan, “puca-od-snage" tip igraca); drugo, svi italijanski igraci su u principu isuvise lukavi i vesti da bi sebi dopustili brljotine kojima su, kako vidimo, sklone njihove kolege iz drugih fudbalskih (vele)sila. To saznanje, doduse, tesko moze da bude utesno za “Adidasove" bosove koji su se, evidentno, kladili na pogresne ljude i nehotice se, zajedno sa razmazenim zvezdama loptanja, implicitno pretvorili u promotere nesportskog ponasanja; ali je zato iskustvo sa Klajvertom, Zidanom i Bekamom visestruko poucno kao ilustracija cinjenice da nikakva marketinsko-strateska pamet krupnog kapitala ne moze da unapred ukalkulise efekte nepredvidljivosti ljudske prirode, jace i od multimilionskih sponzorskih ugovora kojima je nekadasnja “najlepsa sporedna stvar na svetu" nepovratno transformisana u globalnu industriju zabave.

A kada jednom to shvatite, padate u iskusenje da pomenutoj trojci fudbalskih kavgadzija - uprkos moralnim nacelima i principima fer-pleja koji vas obavezuju na suprotno - pomalo i progledate kroz prste.