Dr Jagos Puric, 63. rektor Univerziteta u Beogradu

Partijski oponenti tvrde da je izbor novog rektora dokaz da je BU pretvoren u partijsku skolu JUL-a. Neki smatraju da Puric predstavlja “tvrdu i cvrstu liniju" i da je protivnik slobodnog misljenja. Drugi pak da je moglo biti i gore. Vazi za dobrog strucnjaka. Osim sto je i sam politicki angazovan, ako su tacne tvrdnje kolega dr Purica, u ovim vodama “plivaju" i clanovi njegove porodice. Sin Aleksandar ima clansku kartu Nove demokratije, a tast, dr Milan Bozic (bivsi dekan PMF) se kao kadar SPO nalazi na potpredsednickom mestu Skupstine grada Beograda, sto je fakticki polozaj broj jedan u prestonici, s obzirom da jos nije izabran novi gradonacelnik

Olga Nikolic

Prvi rektor koji je u istoriji najstarije i najprestiznije visokoskolske ustanove u Srbiji izabran iskljucivo voljom vlasti nije nepoznat u univerzitetskim, ali i politickim krugovima, jer iza sebe ima naucni renome, ali i zavidnu partijsku biografiju i staz u KP, SPS i JUL. Imenovanje dr Jagosa Purica za novog prvog coveka Univerziteta u Beogradu izazvalo je oprecne komentare u akademskoj javnosti. Razumljivo je da oni koji su ga ustolicili na novu duznost u superlativima isticu njegove kvalitete, a u takvim kvalifikacijama prednjace i pristalice i clanovi stranaka koji tvore vlastodrzacki trijumvirat u Srbiji. Kolege koje se nalaze izvan centara moci, najblaze receno, smatraju da nije u redu da se, makar i formlano, ne cuje i njihovo misljenje. Ostriji na jeziku, dr Purica dozivljavaju kao politickog komesara koji ce mariti samo za interese onih koji su ga postavili za kormilara Beogradskog univerziteta.

Partijski oponenti u profesorskim redovima u tim ocenama idu i korak dalje tvrdnjom da je izbor dr Purica dokaz da je ta institucija “pretvorena u partijsku skolu Jugoslovenske levice". Dr Borislav Kuzmanovic, profesor Filozofskog fakulteta, smatra da dr Puric “predstavlja tvrdu i cvrstu liniju". “Pre 15 godina, u vreme kad je bio predsednik Univerzitetskog komiteta SK, vrlo je ostro kritikovao i osudjivao i najmanju najavu slobodnijeg misljenja", podseca dr Kuzmanovic.

Umereniji kriticari pak ocenjuju da je BU mogao da prodje i gore, da je kojim slucajem izabran kandidat koji je takodje slovio za ozbiljnog pretendenta na univerzitetski presto, jer je u univerzitetskoj javnosti bio poznatiji po svojoj bespogovornoj i slepoj partijskoj odanosti, nego po profesorskom renomeu.

U svakom slucaju, bilo koja ocena kolega da je tacna, pa cak i da je “istina negde na sredini", dr Jagos Puric zasigurno nece imati nimalo laku “vladavinu" u svom mandatu, koji u normalnim drustvenim i politickim okolnostima traje dve godine. Na stranu sto je na kormilo Beogradskog univerziteta dosao kao “podeljena licnost", izmedju univerizteta i pokreta kome pripada, dr Puric je pride dobio i “vruc krompir" u vidu skandalozno bednog materijalnog polozaja u kome se fakulteti BU nalaze poslednjih godina. Uvredljivo niske plate, visemesecno kasnjenje isplate materijalnih troskova, (ne)uslovi u kojima se odvijaju eksperimenti, koji su dobili demonstracioni karakter jos u vreme inflatornog udara od pre pet godina... Sve to odaje sumornu sliku bezdana u koji se sve brze sunovraca “glavni stub nadgradnje svakog drustva".

U takav akademski haos, koji je okruzen drustveno-ekonomsko-politickim haosom “na kvadrat", dr Jagos Puric treba da uvede red, rad i disciplinu. Nedavno usvojeni Zakon o univeriztetu u tom naumu moze i da mu pomogne, ali i odmogne. Po paragrafima koji su u delu akademske javnosti uneli uznemirenje, funkcija rektora ima skoro pocasnu ulogu, jer su ovlascenja minimalna. To je samo dokaz vise koliko ce novi rektor biti pod uticajem onih koji su ga imenovali na ovu funkciju. S druge starne, cuveni clan 165, koji podrazumeva davanje famozne izjave lojalnosti, moze da bude “vododelnica" za oslobadjanje Univerziteta od “nepozeljnih elemenata", jer najveci oponenti ovih normi i beskompromisni kriticari vlasti koja zeli da podjarmi univerzitet, najavljuju odlazak sa fakulteta i bojkot potpisivanja papira na kome drzava insistira u clanu 165 Zakona o univerzitetu.

Koliko ce profesora odbiti da parafira formular tesko je proceniti, ali kako vreme odmice i broj onih koji su se zaklinjali da to nece uciniti, opada. Osim straha od neizvesne sutrasnjice u kojoj nece biti ni mizerne crkavice koja stize u etapama, pojavljuju se teze o tome da treba ostati na fakultetima jer se samo tako “iznutra moze nastaviti borba protiv neprincipijelne vlasti koja se namerila da ’razbuca’ Univerzitet, kao sto je to ucinila sa svim ostalim institucijama u drustvu".

Sta ce se dalje dogadjti na prestonickom univerzitetu, koji je tradicionalno najradikalniji i najangazovaniji u svim znacajnim drustvenim (ne)prilikama, znace se kad dodje i prodje drugi “Dan D" - 5. avgust, krajnji rok za potpisivanje izjave lojalnosti. Jos uvek javnosti nije poznato da li taj paraf automatski znaci i ostanak na fakultetu, ili i u ovom slucaju eksponenti vlasti imaju konacnu rec i pravo na poslednji odabir.

To sto je dr Jagos Puric dosao na rektorsku duznost “precicom", imenovanjem Vlade, ne mora da znaci da vremenom nece biti i prihvacen od svojih kolega, iako na prvi pogled to sada tako ne izgleda. Kolege javno govore kako novi rektor nije i njihov rektor, neki to verovatno misle samo u sebi, ali cinjenica je da su se univerzitetski profesori, dekani i sardnici u slicnim slucajevima ponasali na drugaciji nacin.

Kada je ’92. smenjen dr Rajko Vracar, dekani, clanovi rektorskog kolegijuma zaklinjali su se da ce podneti kolektivnu ostavku, ali od tog cina nije kasnije bilo nista. Zatim je dr Dragutin Velickovic u Kapetan Misino zdanje dosao mimo volje Univerziteta, ali je potom u narednom mandatu dobio veliku podrsku od fakultetskih veca, istih onih koji su ga prethodno ignorisali kao kolegu-autsajdera. Ljudsko pamcenje i obecanja blede, a interesi pretezu u mnogim slucajevima, pa zasto se to ne bi desilo na Univerzitetu i ovoga puta?

Jer, bez obzira kako se koji rektor u novijoj akademsko-politickoj istoriji BU kasnije pokazao na toj funkciji, nije nikakva tajna da su svi morali imati blagoslov vlasti i partijski angazman, da bi uopste stekli pravo na rektorsku fotelju ili bilo koju znacajniju funkciju u drzavnom vrhu. Cak je i napredovanje u karijeri bilo i ostalo uslovljeno clanstvom u vladajucoj partiji. Sad je situacija cak bolja, jer profesori imaju i mogucnost izbora, mogu izmedju JUL, SPS i SRS da biraju “kome ce se carstvu privoleti".

I dr Jagos Puric je sa osnivanjem JUL prelomio na koju ce stranu. U medjuvremenu je, osim bavljenja naukom, sprovodio i zakljucke Osme sednice CK SK Srbije i bio aktivista SPS. Na predlog Nastavno- naucnog veca PMF bio je ’93. jedan od sedmorice kandidata za rektora BU, ali je tada rektor, kao sto je poznato, postao dr Dragutin Velickovic. Upravo u vreme kad je dr Mira Markovic u svom cuvenom dnevniku (tada u “Dugi") napisala: “Univerzitet ima osetljivo, ali i dragoceno bice. Zato na njegovo celo treba da dodje ugledan profesor, ali i dobar covek. Ne znam njegovo ime i prezime. Ne znam ni na kom fakultetu ga treba traziti. Ali, sigurna sam da takav postoji. I agitujem za njega."

Dr Markovic, profesor na PMF, gde je dekan bio dr Jagos Puric, tada u svom kolegi nije videla pravu osobu koja bi trebalo da dodje na celo BU. U tom trenutku to je bio dr Dragutin Velickovic, a dr Puric je svoju sansu dobio tek pet godina kasnije. U medjuvremenu propala mu je jos jedna kandidatura za rektora, prosle godine, jer taj predlog nije dobio potreban broj glasova na Nastavno-naucnom vecu (maticnog) Fakulteta za fiziku.

Imenovanje je nedavno sa zadovoljstvom prihvaceno (bar nije bilo suprotnih reakcija), bez komentara stavova koje je dr Puric zastupao ’93. Tada se, naime, zalagao za samoupravu univerziteta “koja je starija od svih Jugoslavija". “Jos Zakonom kralja Petra I iz 1905. o osnivanju Univerziteta, on se definise kao ’najvisa strucna i saupupravna ustanova’ odgovarajuce delatnosti. U tradiciji Univerziteta u Beogradu je i bilo i ostalo njegovo pravo da bira sopstvenu upravu." To je zapisao u svom izbornom programu dr Puric, prilikom svoje prve kandidature za rektora BU.

Za dr Purica se moze s pravom reci - “treca sreca", jer se u trecem pokusaju domogao toliko zeljene i ocekivane rektorske titule. Sudeci po obecanjima koja pristizu iz vrhova trojne vlasti, sto je oktroisano i novim Zakonom o univerzitetu, clanovi upravnih odbora na BU obilato ce pomagati u upravljackim poslovima, a tu su i dekani, sve sama proverena imena JUL, SPS i SRS. Njihov glavni zadatak ce biti sprecavanje i najmanjeg gibanja na najvaznijem univerzitetu u Srbiji i krojenje akademskog zivota po sopstvenoj meri. Naravno, uz zaklinjanje da je strancarenje najstroze zabranjeno na visokoskolskim ustanovama, sto je propisano i Zakonom o univerzitetu.

Analiticari procenjuju da su upravo ovi paragrafi omogucili ispunjenje zelja leve koalicije, na celu sa JUL, da postane vrhovni cenzor svekolikog akademskog zivota i rada, pa “kom’ milo i drago", u protivnom - “siroko mu polje". Ono sto, medjutim, pada u oci jeste da, koliko se vlast trudila da pazljivo odmeri koga ce postaviit na celo BU, toliko se postarala da mnoga imena u upravnim odborima po fakultetima, pa i na BU, budu pokazatelj sta sve mogu oni koji su na vlasti. U pojedinim prilikama islo se direktno na ponizavanje - to je, na primer slucaj sa dr Milosem Labanom, koji se nasao u Upravnom odboru Elektrotehnickog fakulteta BU, sa koga su ga kolege pre nekoliko godina izbacile, neizabravsi ga u isto zvanje. Dekan ovog fakulteta je, inace, clan SRS.