Iznudjeni rucak sa Milosevicem

Jedino sto je Milosevic relativno dobro predvideo jeste privremena konfuzija i neslaganje u medjunarodnoj zajednici. Ali, umesto da je to vreme iskoristio i javno saopstio jasnu platformu za resavanje kosovske krize, on i njegovi parlamenti koji uopste ne zasedaju ostavljaju utisak da je Kosovo sporedna stvar ili kao da je vec izvan nasih granica. Tragicno je sto cemo corbu koju je on zakuvao svi mi kusati zajedno sa njim

Pise: Gordana Susa

Da li je to predsednik Jugoslavije poLilicio, tj. nastoji da se ne mesa u svoj posao pa polako i sigurno vruc kosovski krompir prepusta na ljustenje Amerikancima? Ma koliko se ucinilo apsurdnim, ovo pitanje nije bez osnova. Jer, uprkos verbalnom zalaganju protiv stranog mesanja u unutrasnja pitanja zemlje (cemu je, kratkorocno posluzio i referendum) internacionalizaciji kosovskog problema i direktnom mesanju stranaca najvise je doprineo sam Milosevic.

Jest da je odbio Gonsalesa ali nije odbio Jeljcina i multinacionalne diplomatske patrole kao posmatrace u juznoj pokrajini. Kako se cini, cvrsto saradjuje i sa Holbrukom koga je, prema recima neimenovanog visokog sluzbenika u Stejt departmentu, licno podstakao na susret sa OVK i time onima koje njegovi spikeri nazivaju teroristima dao medjunarodni legitimitet. Cak pod pretpostavkom da je ova potonja vest ordinarna izmisljotina, ne moze se prenebreci cinjenica da je Milosevic svojom politikom doprineo da teroristicka grupa, od dvesta-trista ljudi, cije su postojanje u pocetku poricali i albanski lideri, za samo nekoliko meseci preraste u oruzani pokret. Trenutno OVK drzi pod kontrolom cetvrtinu kosovometohijske teritorije a za njenu naklonost sada se jagme albanski celnici na Kosovu:

Da se umesto mitomanijom branio racionalnim argumentima koji sa stanovista medjunarodnog prava apsolutno idu u prilog Jugoslaviji i Srbiji, kao sto je onaj o nepromenjljivosti drzavnih granica, i da je kojim slucajem sasvim suprotno od postupljenog zatrazio pomoc medjunarodnih organizacija - pritisak sveta ne bi bio usmeren na Srbiju vec na kosovske Albance, a protiv njihovih najradikalnijih zahteva! Vise nego jasno, naime, evropske zemlje su dale na znanje da nece podrzavati nasilno komadanje jedne suverene zemlje ali i da ne mogu biti bezbrizne kad je ugrozena bezbednsot citavog regiona. Milosevic za to nije imao sluha, otvorenosti, politicke mudrosti u komunikacijama sa juznom pokrajinom i umesto toga latio se batine koje se nije libio cele predhodne decenije isteravsi Albance iz svih zvanicnih institucija i fakticki ih podsticuci na formiranje paralelne vlasti. Omogucio im je da se autonomno i potpuno nezavisno samoorganizuju da bi se potom cudio odkud zahtevi za nezavisnim Kosovom!

Ma koliko se trudio da krivicu zabasuri, prebaciti na drugoga, na cemu se sistematski i sinhrono radi pocev od dnevnickih smernica u "Bazaru" pa preko drzavnih medija i vladajucih partija koje se sve zesce obrusavaju na nezavisna glasila, to je samo jedan od zalosnih i jalovih pokusaja zastrasivanja. Cilj tzv. nezavisne stampe veli se u najnovijoj kampanji vlasti, je "istovetan s ciljem albanskih separatista i terorista i onih medjunarodnih centara moci koji zele da izazivaju permanentnu nesigurnsot u nasoj zemlji, oni prizivaju zlo nasoj zemlji i pritom smatraju da je nadnica za izdaju dovoljna naknada... te je krajnje vreme da nadlezni organi pocnu tretirati strane placenike i njihovu delatnost u skladu sa zakonom".

Kada bi se postovao i primenjivao zakon Milosevic bi prvi trebalo da odgovovara na brojna pitanja medju kojima: u cije ime donosi odluke, s kojim pravom je uklonio sa politicke scene predsednika Srbije Milana Milutinovica zasto i predstavnici Srba sa Kosova nisu u pregovarackoj delegaciji Vlade... Ne sumnjam da bi se snasao jer, kao sto mu je referendum bio potreban da bi obezbedio alibi za propalu politiku "inata", bojim se da mu sada treba NATO intervencija na Kosovu, kako bi stvorio novog krivca i pokusao da jos jedan poraz proglasi velikom pobedom.

A pobede koje je Milosevic izvojevao u ratu u kome nije ucestvovao imaju nedvosmislene rezultate. Od sesto hiljada Srba u Hrvatskoj ostalo je jedva sto hiljada, u Bosni se broj prepolovio, na Kosovu ih odavno ne broji.

Jedino sto je relativno dobro predvideo jeste privremena konfuzija i neslaganje u medjunarodnoj zajednici. Ali, umesto da je kupovinu tog vremena iskoristio da izadje u javnost sa jasnom platformom za resavanje kosovske krize, on i njegovi parlamenti (koji uopste ne zasedaju) ostavljaju utisak da je Kosovo sporedna stvar ili kao da je vec izvan nasih granica! Umesto njega izgleda, to radi Kontkat grupa koja ce se sastati 8. jula u Bonu. Pet tacaka za resavanje krize (momentalna obustava vatre, obnova dijaloga, stupanje na snagu sankcija medjunarodne zajednice, rezolucija Saveta bezbednosti, razrada osnovnih elemenata za autonomiju Kosova uz postavljanje snazne i vidljive medjunarodne posmatracke misije u juznu pokrajinu) pokusaji su da se iscrpu sve mogucnosti kako bi se sila zamenila politickim resenjem, i izbegla vojna intervencija zapadne Alijanse.

Cinjenica je da se samim bombardovanjem ne resava nista ali ne sme da se zaboravi iskustvo iz sukoba u Bosni i fakat da se tek posle bombardovanja selo za dejtonski sto. Zar to nije dovoljan razlog da se isto vise ne ponovi. Odgovornost za to ne snose ni nezavisni mediji ni svetski mocnici ni strani placenici, vec prevashodno Milosevic i njegova vlast. Ne brine, dakle, sto ce corbu koju je zakuvao morati i da pojede, vec sto cemo je i svi mi kusati zajedno sa njim.