VANREDNA KONFERENCIJA ZA STAMPU GRUPE 17 EKONOMISTA

Ovog puta cilj je bio da drzava, prodajuci sto manje deviza, pokupi sto vise dinara. Kad kurs padne sve ce to vratiti i jos zaraditi na kursnim razlikama, tvrdi dr Mladjan Dinkic, kordinator G 17

Aktuelni poremecaj na deviznom trzistu organizovan je od strane drzave, doduse ne parama NBJ, koja s pravom tvrdi da novcana masa nije povecana, odnosno da se zadrzala na 8,9 milijardi dinara, tvrdi na vanrednoj konferenciji za stampu dr Mladjan Dinkic, koordinator Grupe 17. Po njegovim recima, na sceni imamo klasican monetarni udar, koji je zapocet tako sto je na ulicno trziste ubacen dinarski kes (nije rec o velikoj sumi), koji je prouzrokovao postepeni rast deviznog kursa. Istovremeno, upravo drzavni dileri su lansirali pricu o poskupljenju benzina, racunajuci na psiholoski efekat koji ce ona imati na gradjane, podsticuci ih da kupuju devize sada vec po znacajno visem kursu.

Tu ponovo nastupa drzava, koja prodaje devize (opet ne reskirajuci preveliku sumu) sa ciljem da zahvaljujuci skupljoj marki pokupi sto vise dinara. Njena ciljna grupa nisu gradjani, vec pre svega uvoznici koji valutu kupuju ziralno i kojima je ona neophodna za izmirenje dospelih obaveza prema inostranstvu. Te dinare drzava, verovatno, namerava da iskoristi za svoja placanja, recimo za otkup poljoprivrednih proizvoda.

Treca faza ove operacije je izvlacenje dinara iz opticaja, sto ce ponovo oboriti devizni kurs, verovatno vec tokom nastupajuceg vikenda. Dr Dinkic, naime, procenjuje da je devizni udar pri kraju i da ce se ulicni kurs vratiti na 6,2 do 6,5 dinara, a ziralni na 6,7 do 6,8 dinara za marku. Medjutim, kada se to desi iza potresa na deviznom trzistu ostace promenjene cene i poskupljenja, za koliko ce ustvari objektivno biti smanjena realna kupovna moc stanovnistva. Ono ce biti prinudjeno vrlo brzo da prodaje devize za goli zivot, ali sada po nizem kursu i ustvari bice glavni gubitnik. Drzava, koja je u ovom monetarnom udaru reskirala malu kolicinu deviza da pokupi sto vise dinara, vratice ih na taj nacin nazad i jos ce zaraditi na kursnoj razlici, objasnjava Dinkic.

Uz ove trenutne, po njegovom misljenju, valja racunati i na dugorocne probleme, koji ce nastupiti vec od septembra, kada ce se zaostriti pitanje nedostatka deviza za finansiranje spoljnotrgovinskog deficita i kada ce rast plata, podmazan strajkovima, probiti okvire novcane mase. Kurs ce do kraja godine uporno i kontinuirano rasti, i jedina stabilnost koju cemo u tom periodu imati bice stabilan rast cena i deviznog kursa, prognozira Dinkic.

Po njegovom misljenju, inicijalna kapisla za aktuelni poremecaj na deviznom trzistu nisu bili dinari iz Republike Srpske (to ovdasnja vlast samo koristi kao paravan), vec novac iz Srbije. Na ziro racunima banaka, na primer, nalazi se 180 miliona dinara manje nego krajem maja, dok je Postanska stedionica u minusu od 53 miliona dinara (iako penzije nisu isplacivane), odnosno ima ukupno 160 miliona dinara manje nego krajem maja. Istovremeno, zabelezen je i porast gotovog novca za preko 200 miliona dinara od tada do danas, sto samo znaci da je neko zamenio depozitni novac u gotovinu i izbacio je na ulicu. Vlast o tome cuti, jer se krivac nalazi u vladajucoj garnituri u Srbiji, konstatuje Dinkic. Koliko god da je drzava na ovoj operaciji zaradila - 50 ili stotinak miliona dinara na kursnim razlikama - tvrdi on, deo toga je svakako otisao i za licne koristi. A to je, svakako, slatka para - ne radis nista, a za par dana zaradis solidnu kolicinu novca.

Uz to, podseca Dinkic, ispada da je Vojislav Seselj u prvih sto dana rada srpske vlade ciji je potpredsednik, svoje birace castio sa jednim monetarnim udarom. Sudeci po tome kako je ranije ostro kritikovao vlast zbog ovakvih mahinacija, sada valja ocekivati da ce obelodaniti i javno prozvati krivce, naglasava dr Mladjan Dinkic.

B. Jager