MONDIJAL OSTAO BEZ JUGOSLOVENA

Borivoje Karaulic

Jugoslovenski fudbal u svojoj najvaznijoj misiji sapleo se na prvoj ozbiljnijoj prepreci velike smotre u Francuskoj. Necemo reci da je ono sto je prethodno bilo neozbiljno ali biti bolji od Iranaca i Amerikanaca samo je logicna posledica razlike u kvalitetu kao sto je to, uosalom, bio slucaj i u barazu sa Madjarskom. Ipak, verovalo se da mozemo i vredimo vise. Mesecima pre Mondijala duvao se taj alon pun euforije i nerealnih prognoza. Sve te price pocinjale su uvodom o proverenim vrednostima nasih internacionalnih zvezda sto, uostalom, i nije netacno. Medjutim, ovo nije takmicenje pojedinaca vec ekipa a taj kolektivni ucinak upravo je ono sto je nedostajalo “plavima".

U tom egzaltiranom raspolozenju pre pocetka sampionata jedino se Ivan Curkovic osmelio da Jugoslaviju nazove autsajderom i ako se tako postave stvari onda je plasman medju 16 najboljih zapazen uspeh jedne frustrirane generacije. Jedini su na takmicenje stigli obelezeni poznatim prilikama u zemlji, minulim i aktuelnim sankcijama, sa himnom kojoj se zvizdi, ne znajuci ni kako im grb izgleda. Jedino su njima novinari postavljali politicka pitanja i sa takvim “cipom" u glavi istrcavali su rasterecenom protivniku na megdan. To sto su se ususkali po raznim svetskim klubovima i finansijski ob ezbedili, ispostavilo se, nije bilo dovoljno da opusteno krenu na tako vazan posao.

Toliko o opravdanjima. Ima, istina, jos jedno ali ono je “uslovnog karaktera". Rec je o tome da je gotovo svaki drugi igrac u toku tri minule nedelje bio povredjen, a to bi svakako pogodilo i mnogo jace ekipe od nase. Ali, da li su ta iskakanja iz sistema jedino proizvod grube igre protivnika, slucajnosti ili neceg treceg sto ima veze sa fizickom spremom? Na stranu to sto je potpuno neupotrebljivi Savicevic bespotrebno zauzeo jedno mesto koje je, na primer, mogao da ima Drobnjak i tako zameni povredjenog Kovacevica.

Sto se tice onog sto se “plavi" pokazali na terenu, u “aktivu" mogu da upisu jedino sat igre protiv Nemaca i desetak minuta drugog poluvremena u Tuluzu. Ostalo nije vredno ni pomena. Sve se na kraju svelo na to da Mihajlovic opauci iz slobodnog udarca i da “najbolji evropski fudbaler" (bese li to Mijatovic?) sam resi utakmicu. Istina, bilo je i onih koji su pruzili vise nego sto se od njih ocekivalo (Petrovic, Kovacevic), onih koji nisu razocarali (Mihajlovic, Jugovic, donekle Mirkovic i Djorovic). Vise su mogli Stojkovic, Kralj i Jokanovic. Komljenovic se iskupio ulogom koja je namenjena strelcima a ne odbrambenom igracu, dok su razocarali Brnovic, Savicevic i Stevic.

Vratimo se poslednjoj utakmici koja nas je otpustila sa mondijalskog posla i koja je, na neki nacin, paradigma naseg nastupa u Francuskoj. U toj, pokazalo se, zavrsnoj predstavi “plavi" su istrcali sa neobjasnjivo odbrambenom formacijom i igrom “na nereseno". Ona je mozda mogla da prodje u prvoj rundi ali ne i u nastavku kada nema popravnog. Usamljeni Mijatovic mogao je mirne duse da promovise svoje bele kopacke, cekajuci u dosadi da mu neko doturi loptu.

Sa bilo koje strane da se pogleda ucinak “plavih", sve pocinje i zavrsava se na najodgovornijem - Slobodanu Santracu. Prihvatio se ovog posla “kad to niko nije hteo", odveo je reprezentaciju tamo ge su dosli najprobraniji i uveo u “grupu 16". Za neiskusnog trenera i selektorskog pocetnika to je vise nego sto je uradio bilo ko pre njega sa takvim imidzom. Tokom ovih godina trudio se mnogo i naucio dosta. Ali ne i dovoljno da iz tako poznatih asova izvuce maksimum. Cekajuci pocetak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo dosao je trenutak da u FSJ kazu da li je Santrac bio dovoljno dobar djak ili ce se traziti selektor koji je tu skolu zavrsio mnogo ranije. U taj posao ne bi hteli da se mesamo ali sa Santracem ili bez njega nesto treba da se uradi kako bi se ova generacija - mozda ubuduce bez Savicevica i Stojkovica - naucila da koristi svoje “komparativne vrednosti".

Kada bi prosecnog ljubitelja fudbala pitali da nabroji imena paragvajskih ili meksickih igraca, na primer, tesko da bi se setili nekog od njih. Suprotno, njihovi navijaci imali bi mnogo laksi posao kada su nasi u pitanju. Hocemo da kazemo da fudbal nije samo tehnika i naslovi iz svetskih novina - u cemu su “plavi" u prednosti - vec i ono sto se zove trcanje i zalaganje, dobro oznojen dres i ispunjen zadatak. Kada su se setili da je to u savremenom fudbalu najvaznije, to se dogodilo u susretu sa Nemackom, jasno se videlo da se spajanjem tih elemenata dolazi do najboljih rezultata. Posto toga uglavnom nije bilo jedino nam ostaje da se pitamo sta se to radilo na pripremama na Palicu i u Svajcarskoj i da li je, pored cetiri fizioterapeuta, nasim vedetama trebao i psiholog.

Za kraj, recimo da je Jugoslavija na poslednjem Mondijalu dosla tacno do one kote koja im odgovara posle svega sto su pokazali. Holandija je bila velika prepreka i nije sramota sto nije savladana. Ono sto nam smeta je utisak praznine i nedorecenosti “plavih". Kada se dobije ono sto se ocekuje to je uvek manje od onog sto se potajno zeli. A od ispadanja u osmini finala, vece je razocarenje sto su nasi predstavnici pokazali manje nego sto mogu, ustvari, sada vise ne znamo koliko je to.

DEO REPREZENTACIJE STIGAO JUCE U BEOGRAD

Beograd. - Deo jugoslovenske fudbalske ekspedicije vratio se juce tacno u podne iz Pariza. Za “plave" 16. svetsko prvenstvo je zavrseno utakmicom osmine finala sa selekcijom Holandije. Ptorivnik poznat, snazan, jedan od pretendenata za najvisi plasman. Izgubiti nije tragedija. Ali... Za ljubitelje ovog sporta, a pokazalo se da je fudbal, ipak, najpopularnija igra na planeti, Santraceva taktika u susretu sa “lalama" nikako da se svari. Otud i docek na surcinskom aerodromu bez vecih emocija, sa ponekim aplauzom kada su izlazili fudbaleri. Medju prvima se pojavio Stevic

- Na momente smo igrali onako kako se to od nas i ocekivalo, a u nekim drugim prilikama lose. Zelja je bila prisutna, ali nam je sreca okrenula ledja. Veliko razocarenje predstavljala je utakmica sa Holandijom. Imali smo priliku koja nije smela da se ispusti.

Goran Djorovic takodje zali za njom. I on pominje zlu srecu kod pobedonosnog pogotka Holandjana.

- Ocena svih je da smo propustili izuzetnu priliku da eliminisemo jednog tako jakog protivnika kakva je selekcija Holandije. U prvom delu susreta su oni imali i igru i inicijativu, ali kada smo postigli izjednacujuci pogodak sve se okrenulo na nasu stranu. Imali smo fantasticnu sansu da iz penala povedemo i tvrdim da ne bismo izgubili. Pa, i gol postignut u poslednjim trenucima meca pre se moze pripisati (ne)sreci nego (ne)znanju. Holandjani su dokazali da su ekstra ekipa koja je najozbiljniji pretendent za titulu. U svakom slucaju smo se predstavili svetu kao ekipa sa kojom ce i u buducnosti morati svi nasi protivnici ozbiljno da racunaju.

Kovacevic, Govedarica i Mihajlovic nisu zeleli da daju izjave, a Mihajlovic je podelio par autograma, a na navaljivanje novinara samo je prozborio:“ Nemoj, majke ti".

Jokanovic je bio raspolozeniji, odnosno udovoljio je zahtevima “sedme sile".

- Sigurno je da je bilo gresaka i sa nase strane, ali i oni su gresili dosta samo sto su nase skuplje naplacene, dao je svoje vidjenje meca sa “lalama" popularni Jokan.-Mi smo jedina ekipa koja je sama sebi dala dva gola i jedina ekipa koja nije iskoristila jedanaesterac. Sada nas cekaju nova iskusenja. Mora se jos raditi, da sto spremniji docekamo kvalifikacije.

Savo Milosevic se nije naigrao. Otud i njegov komentar postaje razumljiv.

- Nisam ni razocaran ni zadovoljan. Utisak je da smo mogli vise. Ne stoji da smo podbacili jer poraz od jedne Holandije se nikako ne moze smatrati kao slab rezultat. To sto smo prvo propustili priliku da dodjemo u vodjstvo, a zatim i sto smo primili gol u poslednjem minutu to je vec “visa sila". Ali, sve one koji bi da nas kritikuju moram podsetiti. Pre tri i po godinr bili smo na 187. mestu, a sada smo na sedmom. Time je sve receno.

Tragicar Mondijala, bar kada su u pitanju “plavi" je svakako Predrag Mijatovic. Njegov udarac sa bele tacke zatresao je precku, umesto mreze. Ipak, navijaci nasem asu to ne zameraju. Videlo se to i na “tankom" doceku. Aplauzom i skandiranjem nagradjen je Pedja po izlasku u hol.

- Ispunili smo ono sto se od nas ocekivalo i sto smo planirali kada smo polazili na ovo Svetsko prvenstvo. Ukazala se zatim sansa koju nismo iskoristili. Objektivno mogli smo i vise, ali...Nismo imali srece, a, videli ste, ona prati velike ekipe. Pa zar srecu nisu imali i Nemci, Holandjani, Argentinci...Sada imamo iskustvo vise koje ce nam dobro doci u narednom ciklusu kvalifikacija za EP koje startuje ove jeseni. Nisa Saveljic i Branko Brnovic su jedan drugog trazili po aerodromskom holu. Obojica su put produzili za Podgoricu. Na zasluzen odmor. Ostali nasi reprezentativci nisu ni dolazili u Beograd. Otisli su iz Pariza svako na svoju stranu. Mladici Dejan Stankovic i Perica Ognjenovic takoze su obisli Jugoslaviju. Otisli su i oni na odmor. Negde na Mediteran.

S. Stojanovic