VAUCERSKA PRIVATIZACIJA IZMEDJU CRNOGORSKE OPREDELJENOSTI I SRPSKOG PREMISLJANJA

Privatizacija mora biti veoma strucno pripremljen i vodjen proces, kako se ne bi izrodio u svoju suprotnost, naglasava Nebojsa Medojevic iz crnogorske Agencije za prestrukturiranje privrede

Masovna vaucerska privatizacija, koliko je atraktivna za politicku kampanju i marketing, jednostavna za objasnjavanje, u istoj meri je slozena za realizaciju i rizicna sa aspekta konacnog uspeha. Naime, ako nakon pompeznih i cesto preteranih obecanja politicara u najavi ovog programa, imaoci vaucera ne osete konkretne i veoma opipljive koristi, moze se javiti masovni osecaj prevare, koji moze rezultirati velikim politickim problemima, pa i samim zaustavljanjem privatizacije i njenom revizijom, a u najgorem slucaju i povratkom nekih konzervativnih i antireformski orijentisanih politickih stranaka na vlasti. Ovo upozorenje mr Nebojsa Medojevic iz Agencije Crne Gore za prestrukturiranje privrede i za strana ulaganja dao je, kako sam istice u vezi s pretencioznim izjavama tamosnjih politicara u vezi sa efektima najavljene masovne vaucerske privatizacije u ovoj Republici - “iza kojih, kao po pravilu ne stoji nista od svega onoga sto je nuzno za efikasnu primenu ove tehnike", pa se sve moze zavrsiti kao rizican eksperiment sa neslavnim krajem.

Sve receno za manju jos vise vredi i za vecu federalnu jedinicu, u kojoj se tek najavljuju izmene republickog Zakona o privatizaciji u smeru vaucerske privatizacije, oko cega tek treba da se postigne politicki konsenzus u samoj republickoj vladi. Drugim recima, u Srbiji gde se na ovu temu tek otvara nacelna rasprava, za citav svemir smo udaljeni od onoga sto su cinile skoro sve zemlje u tranziciji koje su primenjivale ovu tehniku - brizljivo su se pripremale za njenu realizaciju.

Masovna vaucerska privatizacija, podseca nas sagovornik, je veoma slozena i potencijalno veoma opasna tehnika privatizacije. Ako ni zbog cega drugog ono zbog cinjenice da se u proces privatizacije ukljucuje najveci deo stanovnistva odmah, te da se od trenutka kad su dobili vaucere pa do trenutka kada vauceri stignu na ponistenje u nadleznu drzavnu instituciju, prakticno ne moze kontrolisati ponasanje gradjana i novih privatnih investicionih fondova. A kada vauceri stignu nazad tada je za bilo kakvu ispravku kasno. Ocito je da ovaj slozeni mehanizam, koji neki popularno nazivaju i “instant kapitalizam" i koji obezbedjuje toliko zeljenu brzinu, mora biti veoma strucno pripremljen i vodjen, kako se ne bi izrodio u svoju suprotnost, naglasava Medojevic.

Ukoliko se i u Srbiji budu odlucili da se deo kapitala besplatno podeli preko vaucera, morace se imati u vidu brojna upozorenja, koja navodi nas sagovornik, pocev od gresaka u distribuciji vaucera do moguceg nedostatka atraktivnih preduzeca za vaucersku privatizaciju, sto je problem kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. U Srbiji, na primer, jos uvek nisu uspostavljeni ni registri akcija, preduzeca i prava akcionara, kako to zahteva primena postojeceg Zakona, a tek, ukoliko on bude izmenjen u korist vaucera, predstoji priprema za novu tehniku. U toku realizacije programa masovne vaucerske privatizacije, podseca Medojevic nakon distribucije vaucerskih knjizica u Ukrajini, kada su organizovane aukcije za vaucere, na njima se prijavilo dvostruko vise vaucera od broja emitovanih. Takav nivo falsifikovanja vaucerskih knjizica, primorao je vladu Ukrajine da ponisti celokupni program i da u sledecem pokusaju vaucere emituje u dematerijalizovanom obliku.

Po njegovim recima atraktivnost programa masovne vaucerske privatizacije moze biti ugrozena mnogim faktorima, ali se uglavnom oni odnose na kvalitet preduzeca koja ce biti predmet kupovine i na nacin formiranja cene. - Ukoliko se stekne utisak da vlada daje za vaucere samo ona preduzeca koja ne moze privatizovati na bilo koji drugi nacin i jos po nerealno visokim cenama, onda se realno moze ocekivati bojkot programa od strane stanovnistva, kako se to dogodilo u Bugarskoj. Pogotovo u sredinama, kao sto je Crna Gora, gde su jos uvek jake konzervativne i antireformske snage koje bi ovakav fijasko programa vaucerske privatizacije moglo iskoristiti kao svoj snazni politicki kapital u politickoj borbi sa jos nejakim prodemokratskim snagama, kaze Medojevic.

Mi dodajemo da taj problem u Srbiji nije nista manji, ukoliko nije i veci, s obzirom na to da je ovde preispitivanje samog modela privatizacije ponovo na dnevnom redu, a praksa sa ponistavanjima ovog procesa je krajnje negativna. Pri tome aktuelna vlast u Crnoj Gori se barem jasno opredelila oko modela privatizacije i zna sta hoce, dok u Srbiji vladajuca koalicija tek treba da nadje na temu privatizacije - ideolosku sredinu.

B. Jager