IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU “SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (4)

Najveci broj lidera nije shvatio da ovde ne postoji srednja klasa koja bi bila uporiste neke demokratske grupacije i zato se opozicija mora okrenuti biracima iz nizih drustvenih slojeva

Dr Ognjen Pribicevic

Svi se ovde slazemo oko jedne elementarne stvari, a to je da je danas demokratska opozicija u Srbiji dostigla svoju najnizu tacku od 1990. godine. Mislim da bi se cak moglo jos ostrije reci da je ona prestala da postoji, i to pre svega iz dva razloga, i tu bih stao sa razlozima za slabosti demokratske opozicije, a to je - glavni razlog - raspad koalicije “Zajedno" i cinjenica da se opozicione stranke nisu uspele dogovoriti oko toga da li ce bojkotovati izbore 1997. godine, ili nece.

Nakon toga, mislim da je vrlo tesko govoriti o postojanju nekakve demokratske opozicije u Srbiji, i mislim da ce proci odredjeno vreme da se formulise nekakva alternativa rezimu. Mislim da bi svako ozbiljnije istrazivanje pokazalo da danas - nazovimo stranke bojkota, ili SPO, svakako ne bi dobili ni onaj procenat glasova koji su imali na izborima gde su zajedno ucestvovali.

Mislim da je to toliko ocigledno da ne bi ni trebalo previse oko toga govoriti. Mislim da bi se trebalo pre svega okrenuti tome sta da se radi. Mozda se neko nece sloziti, ali mislim da postoje neke stvari koje su jasne od 1990. godine ovde, a kao da samo nisu jasne nekim, odnosno svim vodjama demokratske opozicije.

Sigurno je kljucna stvar da najveci broj tih lidera nisu shvatili, i neki od njih i danas ne shvataju da mi ne zivimo niti u Portugaliji ili Holandiji, ili Francuskoj, vec da mi jednostavno zivimo u Srbiji. Sta to znaci?

Pre svega znaci da tu ne postoji srednja klasa koja predstavlja uporiste stranaka koje bi bile nekakva demokratska grupacija u zemlji, koje bi se borile za tu srednju klasu i izrazavala nekakve interese te srednje klase. Vrlo je jasno, ako vi hocete da osvojite nekakvu vlast, a to bi trebalo da bude cilj svake opozicione stranke, onda treba ici tamo gde su biraci. Mislim da je u Srbiji vrlo jasno, i opet kazem, mogu se pozvati na niz istrazivanja 1990. godine koja su pokazala koje su to socijalne grupacije najbrojnije u Srbiji. Pocev od radnika, penzionera, domacica, ovo sto je Goati govorio, o nizim drustvenim slojevima, to je ostatak ranije tzv. socijalisticke srednje klase koju je rezim unistio, i sasvim prirodno, ti slojevi su glasali za taj rezim koji ih je unistio.

Iako bi neko pomislio suprotno - ako je on mene unistio, ja cu glasati protiv njega - ja mislim da to apsolutno nije tako, i jako dobro objasnjenje citavog tog fenomena moze se naci u Lipsatovoj knjizi “Politicki covek", koja je izasla 1960. godine - kako glasaju ti slojevi, posebno siromasni i srednji slojevi.

Ja mislim da je potpuno jasno gde ima biraca u Srbiji. To su biraci, a ono sto su do sada bili biraci demokratske opozicije, toga je mnogo manje. U procentima to su pre svega intelektualci, mladji svet, nesto sluzbenika, tzv. slobodnih profesija, menadzera itd, i ocigledno je da taj nesklad postoji od 1990. godine, i da je ovo dominantno biracko telo, koje su do sada vrlo uspesno u najvecoj meri pokrivale dve stranke a to su SPS i SRS.

Mislim da i ove opozicione stranke treba da se orijentisu upravo na te birace iz prostog razloga, jer ako oni cekaju da se formira nekakva nova srednja klasa u Srbiji, onda ce da cekaju 20, 30, pa i vise godina. Onda ja ne vidim smisao uopste bavljenja politikom za te stranke, jer ti ljudi tada vise nece biti zivi. Naime, da bi se prislo tim biracima o kojima sada govorim, treba promeniti politiku. Ponovo je ocigledno sta birace ovde interesuje i sta ih ne interesuje. Sad, pre mesec dana, imali smo slucaj vrlo dobar, sa univerzitetima, odnosno Zakonom o univerzitetu i Zakonom o medijima. Jasno se pokazalo da najveci deo biraca u Srbiji to jednostavno cak i ne zanima. Nekako kad s ljudima razgovarate, mozete sa tim tzv. obicnim svetom doci do toga da vam on cak kaze - pa sta ce nama uopste univerziteti.

U nekom ekstremnom, smislu, na kraju je mozda covek u pravu - ako sve propada, onda ’ajde neka i to propadne, pa sto pre. A ja sam imao priliku, ne jedanputa u razgovoru da upravo cujem taj argument: “Zasto se ljudi na univerzitetu uopste bune".

To, u stvari, predstavlja jako dobru sliku ove situacije u kojoj mi zivimo, i mislim da apsolutno univerzitet i demokratija nisu one stvari koje mogu birace u Srbiji da motivisu. Potpuno je jasno zasto, zato sto su ljudi preokupirani necim drugim. To su ta pitanja o kojima oni govore, razmisljaju, to su pitanja socijalne sigurnosti, pitanja kriminala i Kosovo. Mislim da ni oko Kosova, bez obzira ko o tome sta misli, Vuk Draskovic i SPO sa svojom politikom spram Kosova, bez obzira sto se to nama ovde moze ciniti, meni se ovde cini odurnim, ali to je zapravo ta politika koja ide prema tim biracim. Jednostavno, vi - obimna istrazivanja koja je radio moj Institut, pre godinu dana, tu se pokazalo da je 60, 70 odsto ljudi koji su zadovoljni Milosevicevom politikom prema Kosovu, a svega nekih osam ili deset odsto su bili za nekakva liberalnija resenja. Ovde jednostavno biraci to misle, svidelo se to nekome ili ne.

Ako se bavis politikom, idi tamo gde su biraci, a od 1990. do danas se pokazalo da stranke koje su imale nekakvu prosvetiteljsku ulogu - da pokazu biracima kako su navodno civilno drustvo, demokratija, i te stvari vaznije, nisu uspevale da dodju do biraca.

Mislim da je kljucna stvar promena politike unutar ovih opozicionih stranaka, da se ide gde su biraci i da se politika okrene prema zahtevima biraca. Naravno, ne u tom smislu da bi se kopirala politika Socijalisticke partije ili Radikalne stranke, ne mislim na te ekstreme, ali jednostavno mora se naci neka mera u svemu tome.

Druga jako ozbiljna stvar, svidelo se to nekome ili ne, jeste da ta politika mora biti izrazena kroz nekakvog lidera. Jednostavno, sve stranke su liderske zato sto ljudi, odnosno biraci, cak i stranke dozivljavaju kroz te lidere. Mislim da je to jedan od najvecih problema, od 1990. do danas, a danas posebno, jer opozicija danas nema nijednog lidera koji bi se mogao nazvati ozbiljnim politicarem. Istrazivanja mog Instituta koja su radjena o nizu godina, pokazuju stalno jednu istu stvar kada je o tome rec, da postoje u Srbiji dva lidera koji uvek prelaze 20 posto - a to su Milosevic i Seselj, da li Milosevic 30, a Seselj manje, ili 25, nije bitno, a da postoji jedna velika praznina izmedju 20 i 10 posto. Ne postoji lider opozicije koji je presao tu magicnu granicu od deset posto. Svi oni uglavnom su isli znatno ispod deset posto.

To nije jedno istrazivanje, nego je to niz istrazivanja, a taj problem je izuzetno veliki, jer ne postoji lider opozicije koji bi imao kredibilitet, a posebno to naravno nisu lideri bivse koalicije “Zajedno" koji posto su to upropastili, naravno da je sasvim prirodno da ne mozete vise ocekivati da im ljudi poklone poverenje. I jos veci problem je sto ima razlike izmedju Djindjica i Draskovica. To nisu neke politicke razlike, iskljucivo je sujeta u pitanju, i stoga je tesko ocekivati od lidera da ponovo steknu nekakav kredibilitet.

I na kraju, mislim da su se opozicione stranke stalno pogresno pozicionirale. Pre svega, politicki su se pogresno pozicionirale, u tri pravca. U pocetku, one su bile usmerene desno od centra, a ocigledno je bilo da su bar tada (ovo sto je Goati govorio), 1990, 1991. godine, biraci i dalje bili znatno levo od centra, mnogo vise su bili pozicionirani levo od centra, nego desno, iz mnogih razloga, sto su opet zvanicna istrazivanja pokazala.

Druga stvar - oni su prepustili teren nacionalizmu, da taj teren pokriju SPS i SRS, a treci problem, sad najnoviji problem mozemo nazvati terenom primitivizma i kica. To je teren na kome jase Seselj. I ja mislim da on dobija vise glasova na tome, upravo time sto tuce onog advokata, sto poteze pistolj na ljude na ulici, i sto bije studente i profesore. Postoji jedan znatan deo ljudi u Srbiji kojima se to svidja. I to je taj teren primitivizma na kojem Seselj jase. Mislim da on vise glasova dobija na tome nego na nekakvom nacionalizmu koji je ocigledno u padu.

(Sutra: Dr Milan St. Protic: Stranke rastocene krticama)