RATOMIR TANIC, SAVETNIK PREDSEDNIKA NOVE DEMOKRATIJE O KRIZI NA KOSMETU

U poslednjih osam godina srpska politika po treci put sece granu na kojoj sedi: prvo sa Kninom, zatim sa Republikom Srpskom, mada je to ublazeno Dejtonom, sada na Kosovu kopa rupu u koju ce da padne. Snaga tzv. OVK proizlazi iz politicke slabosti Srbije. Kao sto osudjuje represiju sa srpske strane, ND osudjuje tipicno teroristicko delovanje tzv. OVK, a ukoliko nju ne mogu da kontrolisu albanski politicari, problem se mora prebaciti na medjunarodnu zajednicu. NATO nije u interesu da pomaze Albancima, samo sto kod nasih vlasti postoji slaba svest o tome. Jugoslaviji je mesto u “Partnerstvu za mir"

“Nova demokratija, a pre svega predsednik stranke Dusan Mihajlovic i ja, ucestvovali smo u razgovorima sa Albancima i predstavnicima medjunarodne zajednice u pravcu pronalazenja politickog resenja za Kosovo, a koje bi bilo prihvatljivo i za Srbe i za Albance. Ti razgovori su vodjeni pre godinu, godinu i po i u njima su ucestvovali i predstavnici Socijalisticke partije Srbije i to nije nikakva tajna. Tokom razgovora rukovodili smo se tim da je sukob izmedju dva naroda mnogo dublji i slozeniji, nego sto se pretpostavlja, jer je rec o sudaru dve nacionalne koncepcije", kaze u razgovoru za “Nasu Borbu" Ratomir Tanic, savetnik predsednika Nove demokratije.

Sta ste predlagali i nudili Albancima?

- Odmah nakon raspada bivse Jugoslavije, Albanci su videli svoju sansu da rese i svoje nacionalno pitanje, a to je zahtev za nezavisnim Kosovom. S druge strane srpska drzavna politika je sasvim ispravno polazila od teze da je pitanje granica SRJ konacno, sto je sasvim prirodno. Nas stav je bio, prvo - da se pitanje resenja statusa Kosova odlozi za tri do pet godina, drugo - da se izvrsi temeljno priblizavanje srpske i albanske strane preko tvz. mera za uspostavljanje poverenja, to je tehnika koja je ustanovljena posle Helsinske konferencije. Tu se misli na mere za uspostavljanje poverenja za zdravstvo, skolstvo i, na kraju, bezbedonosnu situaciju. Nazalost, stiglo se samo do skolstva i tu je bilo velikih problema.

Posle Drenice nista vise nije isto

- Naravno, ali ne kao trece strane, nego kao strane koja bi omogucila olaksanje dijaloga. Naime, sporovi izmedju Srba i Albanaca zadiru u medjunarodnu sferu, jer nase podrucje mnogo znaci za regionalnu evropsku bezbednost. Takav nacin razgovora bio je vrlo povoljan za srpsku stranu, ali je odlaskom ND iz vlade napusten. Trenutno u razgovorima srpsko-albanskih pregovaraca pitanje statusa Kosova dominira. Jasno je zbog cega na tome insistira albanska, ali zbog cega se zatrcala srpska strana je u najmanju ruku cudno. Bilo je logicno da je srpska strana prihvatila plan ND i uz pomoc sveta krenula u resenje kosovskog problema jos pre godinu dana ili sest meseci, u svakom slusaju pre Drenice. Posle Drenice vise nista nije isto, sve se promenilo i to na stetu srpske strane. Naime, u poslednjih osam godina, srpska politika je po treci put odsekla granu na kojoj sedi. Prvi put se to dogodilo u Kninu, drugi put u Republici Srpskoj, mada je to ublazeno Dejtonom, i sad treci put na Kosmetu. Vlast je iskopala rupu u koju ce da padne. Apsurd lezi u cinjenici da su srpski zahtevi na Kosmetu potpuno legitimni, dok su zahtevi Albanaca nelegitimni.

Zasto mislite da su zahtevi Albanaca nelegitimni?

- Zahtev za nezavisnoscu je potpuno nelegitiman. Ono sto je legitimno je njihov zahtev ne samo za ljudska, nego i nacionalna i politicka prava. Legitimno je, takodje, da oni kroz svoja nacionalna prava izrazavaju sve svoje specificnosti i da imaju autonomiju unutar Srbije. Do pre samo pola godine, o tome se nije moglo ni prozboriti na nivou zvanicne drzavne politike, a sada i oni koji su se zalagali za progon Albanaca preko Prokletija pricaju o njihovoj autonomiji.

Zbog cega se ne sme naceti pitanje statusa Kosova?

- Srbija je u ovom trenutku vrlo slaba politicki, a kad ste slabi ne mozete pregovarati o tako vaznim stvarima. A ako zelite da izbegnete odredjene stvari, vi ipak morate nesto ponuditi.

Predimenzioniran susret Holbruka sa OVK

- Prvo, smatrali smo da ce vremenom doci do procesa reintegracije na prostoru bivse SFRJ i da ce i Albancima biti u interesu da se integrisu. Drugo, za njih je mogao biti relevantan model autonomije na principu “juznog Tirola". To je otprilike Ustav iz 1974. godine, minus elementi paradrzavnosti koji su bili u tom ustavu, plus neki dodatni elementi zastite etnickih zajednica kao sto su, na primer, regionalna nacionalna veca.

Srpski ustav je vrlo neodredjen oko toga, u njemu se definisu Vojvodina i Kosovo kao nacionalne jedinice, ali bez specifikacije sta ta definicija znaci. Medjutim, naglasavam, za Albance je to sada neprihvatljivo. Oni su, naime, stekli odredjenu politicku prednost, tu je OVK i oni sada traze, u najmanju ruku, status trece federalne jedinice.

Kolika je vaznost OVK?

- Politicki zahtevi OVK se suprotstavljaju zahtevima medjunarodne zajednice. Kod nas se dao predimenzioniran znacaj susretu Holbruka sa predstavnicima OVK. To je prosto nastojanje Amerikanaca da osiguraju mir na terenu. Takodje, nije tacno da OVK kontrolise cetrdeset odsto teritorije, cinjenica je da kontrolisu odredjeni deo teritorije, ali samo zato sto srpska policija i Vojska Jugoslavije nemaju legitimitet da ih rasteraju, a nemaju ga “zahvaljujuci" srpskoj politici.

Snaga tzv. OVK proizlazi iz politicke slabosti Srbije. Milosevic ne sme da povuce snage bezbednosti sa Kosmeta, on moze samo da ih svede na minimum ukoliko prestane teroristicka aktivnost OVK.

Rekli ste da je Holbruk razgovarao sa OVK radi uspostavljanja mira na terenu. Da li biste ucinili isto?

- Ne, ne bismo. OVK nije nas problem, nego problem albanskih politicara. Isto kao sto smo duzni da osudimo represiju sa srpske strane, tako isto imamo odgovornost da osudimo delovanje OVK, a to je tipicno teroristicko delovanje. Nikad ne bismo razgovarali s njima, ne zato sto ih ne volimo, nego prosto sto nisu nas problem. Ukoliko njihovi lideri ne mogu da ih kontrolisu, stvar treba prebaciti na medjunarodnu zajednicu. Cinjenica je da OVK koristi tvz. model “intifade", a to je da se civili isturaju napred, koji ginu u okrsaju sa srpskom policijom. Stoga je neophodno prisustvo medjunarodnih posmatraca koji bi se uverili u pravo stanje na terenu.

Djukanovic bi mogao da pomogne

- Mora se promeniti kvalitet srpske politike. Teza da bi padom rezima u Srbiji doslo do poboljsanja situacije na Kosovu je apsurdna. Promena politike moze se izvrsiti i sa ovakvim rezimom isto kao i sa njegovim padom. Naime Milosevic je vec jednom uspesno okoncao krizu na prostoru RS u Dejtonu, ali sa godinu dana zakasnjenja. Mi smo tada usli u vladu, ocekujuci da ce promene biti trajnog karaktera. To se nije dogodilo, a sadasnja vlada jos je jedan dokaz lose nacionalne politike. Radikali u vladi nagrizaju levicu i ugrozavaju jedinstvo drzave svojim vulgarnim i kafanskim nacionalizmom i polufasistickom ideologijom.

Smatrate da je Milosevic u stanju da resi Kosovo?

- Da, nasa vlast se uvek minut posle dvanaest seti resenja. Kasni, ali se na kraju doseti. Radikali tu nece imati nikakav uticaj, mislim da ce potpuno ispasti iz igre. Da sam ja na mestu Milosevica ja bih u resavanje kosovske krize malo vise angazovao i Djukanovica i to na medjunarodnom planu.

Sustinska stvar ce se desiti kada se nasa vlast oslobodi dogme da smo mi tampon drzava izmedju dva bloka. Kada to shvati moci ce da se okrene Zapadu i pocne da resava svoje probleme. Nasoj zemlji i Vojsci Jugoslavije je mesto u “Partnerstvu za mir". Pa valjda je svima jasno da je nasa politika i to ona levicarska, jos od 1952. godine bila orijentisana ka Zapadu. Na Balkanu se vrsi nova preraspodela sfera uticaja i tu se Srbija, jednostavno, mora nagoditi sa SAD i NATO savezom. U suprotnom nema nam pomoci.

Koliko je realna pretnja NATO udara?

- Pretnja NATO udarima postoji, ali ne verujem da je realna opcija, bar ne u ovom trenutku. Naime, ukoliko bi sada intervenisao, NATO bi pomogao albanskoj strani, a to mu nije u interesu. Zapadnoj alijansi nije u interesu da pomaze Albancima, samo sto kod nasih vlasti postoji slaba svest o tome.