FORMIRANA RADNA GRUPA ZA IZMENE ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Predlaze se smanjivanje kapitala za besplatnu podelu

Ako socijalisti “progutaju" vaucere, a sindikati manji besplatni akcijski kolac za zaposlene, mozda bi se i mogao postici konsensus oko promena u pravilima privatizacije, kako je obecano, do jeseni

Obecanja da ce na jesen biti promenjen novi srpski Zakon o privatizciji, data od resornog ministra Jorgovanke Tabakovic, pocinju da se operacionalizuju. Republicka vlada je formirala posebnu radnu grupu, na celu sa Draganom Tomicem, koja treba da izanalizira dosadasnji tok procesa privatizacije i usaglasi predlog zakonskih izmena. Sa svojim vidjenjem pred Vladu su, konacno, izasli i radikali, a upravo filter ove radne grupe, formirane na paritetnoj osnovi, treba da ga procisti tako da bude prihvatljiv i za njih i za socijaliste.

Uz obaveznost, orocenost i javnost privatizacije, u tom predlogu je kljucno da se bitno smanjuje deo drustvenog kapitala (po sadasnjem Zakonu do 60 odsto) predvidjen za besplatnu raspodelu i da se sa insajderske prelazi na vaucersku privatizaciju, sto je bilo upravo ona “koska" koja pri izradi sadasnjeg zakona nikako nije mogla da prodje kroz grlo socijalista. Kako “Nasa Borba" saznaje, deo kapitala koji bi bio podeljen kroz vaucere, po ovom predlogu, iznosio bi izmedju 10 i 20 odsto, mada ni resorni ministar, gospodja Tabakovic u svom poslednjem intervjuu nije pristala da te procente javno iznese, obrazlazuci da ce oni biti definisani u dogovoru sa koalicionim partnerom i ekspertima koji ucestvuju u izmeni Zakona. Preostali deo kapitala, prema ovom predlogu, isao bi na javni tender i ukoliko ne bi za sest meseci nasao kupca, postao bi drzavna imovina.

Sindikati jos nisu rekli svoje
Sta ce od svega toga ostati u predstojecem odmeravanju snaga i usaglasavanju izmedju koalicionih partnera u vladi naraodnog jedinstva, ostaje naravno da se vidi, pri cemu, kako rece jedan strucnjak, u nasoj dosadasnjoj praksi formiranje neke radne grupe bio je pouzdan znak da stvari treba da se odloze ili razvodne. Bice zanimljiva i reakcija sindikata, pogotovu u odnosu na smanjivanje procenta kapitala predvidjenog za besplatnu raspodelu - do sada odredjenim kategorijam bivsih i sadasnjih zaposlenih u preduzecima, ubuduce, ako je rec o vaucerima, to pravo trebalo bi da pripadne sirem krugu gradjana. Kada se postizanje konsensusa u samoj vladi prosiri i na ovaj drustveni konsensus, moze se dogoditi da zakonske izmene na kraju i ne budu tako radikalne.

Ono sto je vec sada izvesno, u situaciji kada je 21 preduzece uputilo javni poziv za privatizaciju po postojecem Zakonu, jeste da ce se stvoriti novi problem i da ce morati da se odgovori na pitanje sta ce biti sa ovim firmama i pravima zaposlenih u njima posle izmena Zakona. U tom pogledu iskustva iz proslosti i iz ponistavanja privatizacije nisu bas ruzicasta. Takodje, sve price o izmenama propisa usporice proces privatizacije, sto sa stanovista vlade, kojoj ocito treba vreme za novo usaglasavanje, mozda i nije tako lose. Isto tako, u tisini se priblizava cetvrti juli, do kada su sva preduzeca duzna da izvrse procenu kapitala, a do sada je od 7.000 to ucinilo oko 300 preduzeca. Ponovljen je i zahtev Savezne vlade da drugi dom Saveznog parlamenta prihvati produzenje ovog roka, ali za sada nema nikakvih signala u tom pravcu.

B. Jager

Statistika sa dva lica
Prosecna martovska penzija iznosila je 1.068 dinara dok je prosecna plata u tom mesecu bila 941 dinar. Na osnovu ovih podataka reklo bi se da su penzioneri u povlascenom polozaju, medjutim, statitika ima dva lica. Vise od 60 odsto penzionera ima primanja ispod ovog proseka, a 16 odsto prima vise od 1.500 dinara. Penziju iznad 3.000 dinara ima oko 10.000 penzionera. Aprilska penzija trebalo bi da bude uvecana za 10,3 odsto i u proseku da iznosi 1.178 dinara, dok ce majska, zbog pada plata, biti vracena na majski iznos.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /