AMERIKA I KOSOVO

Bitno je da se sankcije uvedu zajedno, a ne umesto vojne pretnje SAD i NATO, predlozio je bivsi republikanski predsednicki kandidat Robert Dol

Robert Dol: Treba reci, kao sto je senator D'Amato vec pomenuo, da je Milosevic na vlast dosao na plimi ekstremnog nacionalizma i da je to pocelo na Kosovu. Dve godine pre rata protiv Bosne sa senatorom D'Amatom i nekim drugim senatorima posetio sam Kosovo. Secam koliko smo problema imali da dodjemo do Pristine. Rekli su nam da nas ceka 20.000 ljudi, samo da nas docekaju, da pozdrave Amerikance. I pre nego sto smo mi stigli, njih je pretukla i rasterala srpska policija. Najpre nam je receno da ne mozemo da idemo sami, bez ministra spoljnih poslova Srbije, ali mi smo bili odlucni, pa su nas pustili u Pristinu.

Jos tada mi je bilo jasno da su pred nama ogromni, ogromni problemi. Milosevic je bio odlucan da prosiri moc i da kontrolise upotrebu sile i, kao sto znate, Kosovu je oduzeo bilo kakvu politicku vlast. Oni ne mogu da upravljaju ni sopstvenim skolama i moraju da uce srpski.

Naravno, Albanci imaju ogromnu vecinu od devet prema jedan, mislim da je odnos oko dva miliona prema 180.000. Oni nemaju ni svoje bolnice i zene se poradjaju u sobama ove velicine bez prave medicinske opreme. Mislim da razumemo sta se dogodilo. Kad nekome oduzmete sve sto ima - ponos, vlast, autonomiju i ocekujete da budu srecni - to ne moze dugo da traje.

Ovde bih zeleo da napravim razliku izmedju Milosevica i naroda Srbije. Svi smo culi kako srpske majke idu na Kosovo da spasavaju svoje sinove. Po mom misljenju - ne znam da li bih bas rekao isto sto i senator D'Amato, jer je Milosevic ipak predsednik - ali verujem da on ne predstavlja stavove vecine Srba. Kada smo bili u Beogradu, oni s kojima smo razgovarali bili su zabrinuti kao i mi. Oni nemaju poslove, nemaju gotovo nikakve prilike, a sve zbog Milosevica. I kad god je u nevolji, on pocne da puca na nekoga - u Bosni, na Kosovu ili negde drugde - izgleda da se tako konsoliduje.

Ne moze da nas iznenadi to sto je Milosevic paznju ponovo usmerio na Kosovo. On koristi istu krvavu taktiku i stvara iste ljudske patnje, a nazalost, potpuno ista je i neodlucnost koja je do leta 1995. obelezavala americku i zapadnu politiku prema Bosni. Mislim da treba reci da nismo imali pravo vodjstvo i znam da je predsednik iskren kad kaze da zeli da zaustavi ovo, da zeli da zaustavi nasilje. Medjutim, mi smo se cak povukli od takozvanih "Bozicnih upozorenja", koja su uoblicili i predsednik Bus i predsednik Klinton i pozvali smo kosovske Albance da s Milosevicem pregovaraju bez medjunarodnog posrednika i to dok su napadi bili u toku. I kao sto svi znamo to nije urodilo plodom.

Izgleda mi da ima nekoliko stvari koje mozemo da uradimo. Vreme za prevenciju je vec proslo i prilika da se status Kosova resi u Dejtonu je propustena. Tako da nema nijedne realisticne opcije sem da se Milosevicu zapreti silom i da budemo spremni da tu silu upotrebimo. Verujem da je ovo jedina poruka koju treba uputiti Beogradu. Zbog toga sam ozbiljno zabrinut sto dosadasnje akcije nisu dovoljne da sprece jos jednu Bosnu. Cak i dok su avioni NATO-a samo kilometrima daleko, srpske snage nastavljaju da polazu mine, da napadaju albanska sela i da na Kosovo dopremaju dodatne snage i opremu.

Predlazem da najpre Milosevicu predamo pravi ultimatum, da ce, ukoliko ne zaustavi napade na Kosovo, povuce snage i prihvati da ucestvuje u razgovorima pod medjunarodnim posrednistvom, NATO izvesti vazdusne napade na vojna postrojenja u Srbiji.

Treba uspostaviti zonu bez letenja nad Kosovom. Na svako krsenje te zone bilo bi odgovoreno brzom i odlucnom vojnom odmazdom.

Prosiriti zatim sankcije uvedene Srbiji i stvoriti slozeni ekonomski embargo koji ukljucuje zabranu izvoza goriva u Srbiju. Bitno je, medjutim, da se ove sankcije uvedu zajedno, a ne umesto vojne pretnje SAD i NATO.

Jasno je da je cilj ovih akcija podrska resenju kroz pregovore koje bi Kosovu donelo istinski i trajni mir. Bilo je dosta raspravljanja o tome da cemo, ako upotrebimo silu, podrzati nezavisnost Kosova. Gospodine predsedavajuci, ja ne mislim tako.

Prvo, koriscenjem sile, NATO bi radio na sprecavanju sireg rata u koji bi bili ukljuceni Albanija, Makedonija, Grcka, Bugarska, medju ostalima. Drugo, NATO bi zauzdao Milosevica i zaustavio nasilje koje je on prouzrokovao. Trece, NATO bi stvorio ujednacenije polje za pregovore. Milosevic nikada ne bi dosao u Dejton da NATO nije izveo vazdusne napade protiv bosanskih i srpskih meta, barem ja tako mislim. I, konacno, po mom misljenju, pregovori bi trebalo da budu usmereni na stvaranju Kosova kao republike, sa istim statusom koji imaju Srbija i Crna Gora i sa medjunarodnim garancijama.

Verujem da bi vodje kosovskih Albanaca podrzale ovakvo resenje. U stvari, ne mogu to sam da kazem, ali mislim da sa strane kosovskog vodjstva postoji spremnost da se sedne za pregovaracki sto s medjunarodnim posrednistvom. Gotovo deset godina pod povecanom represijom, predsednik Rugova i premijer Bukosi podrzavali su umereni pristup i odbacivali silu za ostvarivanje svojih politickih ciljeva. Medjutim, sada pod napadom u stanju pravog rata, etnicki Albanci koje oni predstavljaju izgubili su strpljenje i neki od njih, sto nije iznenadjujuce, podrzavaju Oslobodilacku vojsku Kosova. Ako NATO odlucno reaguje, to ne samo da ce Milosevica dovesti za sto, vec ce ucvrstiti kredibilitet Rugove i Bukosija medju ljudima koji su ih izabrali.

Takodje, mislim da je bitno da Sjedinjene Drzave pruze logisticku i materijalnu podrsku za humanitarnu pomoc i da urade sve sto mogu da smanje patnje Kosovara. Desetine hiljada su isterane iz svojih domova ili su pobegli iz straha. Oni nemaju hrane ni lekova.

Ja sam se jutros sreo sa zenama s Kosova. Price koje one pricaju gotovo su nestvarne, ne mozete u njih da poverujete, ali verujete im, jer znate da je to istina, ta patnja koja se desava na celom Kosovu.

Pravi problem je Milosevicev genocidni, ekspanzionisticki rezim i ako se ne pozabavimo ovim problemom, ponovicemo greske nereagovanja iz Bosne. Ponavljam da, voleli mi to ili ne, moramo da preuzmemo vodjstvo kojim cemo verovatno zaustaviti ovu krizu i okoncati ovu vladavinu terora. (...)

U ovoj sobi ima mnogo ljudi koji su poreklom s Kosova i koji sada zive u Sjedinjenim Drzavama - oni znaju koliko je to znacajno. Uveren sam da ce Senat preduzeti odgovarajuce mere.

(Nastavlja se)