sreda, 1. jul 1998. | |||||
STO “PROBNIH" DANA SRPSKE VLADEEtapa simulacije boljeg zivota
Marjanovicev kabinet krasi istrajnost u odrzavanju kontinuiteta aktuelne politike koja, po oceni analiticara, vodi sistematskom ekonomskom i socijalnom propadanju, produbljivanju krize na Kosovu, haosu na politickoj sceni, opstem beznadju i rezigniranosti stasnovnistva ...
Milica Torov
Ako se uzme u obzir datum kada je izabrana, ovoj, petoj po redu srpskoj vladi otkad postoji visestranacje, danas istice sto “probnih" dana. Ima misljenja da se ta etapa koju rezimski mediji prikazuju kao “simulaciju boljeg zivota",zavrsava sutra. Bilo kako bilo, u nekim normalnim prilikama ona bi, nakon tromesecne probe, trebalo da polozi racune o svom radu narodnim poslanicima. Buduci da su okolnosti vanredne, tako nesto vise niko od nje i ne ocekuje, tim pre sto se prema parlamentu odnosi kao prema servisu za legalizaciju svojih zakonskih projekata, umesto kao prema najvisem organu vlasti u republici. Takav odnos proistice iz karaktera Marjanovicevog kabineta ciji personalni sastav predstavljaju dve najbrojnije politicke grupacije u samom parlamentu - levicari i radikali - deleci po pola vise od tridesetak resora. A kako je krenulo radikalski apetiti se time nece zadovoljiti. Potpredsednik vladeVojislav Seselj, ne samo sto je uspeo da zavede nov kucni red i disciplinu, poremetivsi ministrima, navodno, bioritam, nego se mnogima, kazu, direktno mesa u posao. Ima nagovestaja da bi preuzeo i reformu zdravstva, u cemu su JUL-ovci dosad bili neprikosnoveni. Prica se da je njegovom zaslugom vlada zabranila privatnu praksu za lekare zaposlene u bolnicima i domovima zdravlja, iako je ona jos koliko juce smatrana jednim od nasih najvecih dostignuca.
Bitka za prestizUlaskom radikala u vladu, vizija Srbije na brzim prugama postala je, izgleda, proslost i pre nego sto je zazivela. Ako je verovati izjavama aktuelnog republickog ministra za saobracaj i veze, radikala Dragana Todorovica, zadovoljicemo se ulaskom u 21. vek brzinom od 160 kilometara na sat. Pokazalo se, naime, da para za luksuziranje nema, buduci da je ogromna kolicina novca zavrsila u necijim dzepovima. Samo za naplatu putarine za poslednje cetiri godine prakticno je pokradeno milion maraka i oko cetiri miliona dinara, tvrdi pomenuti ministar.Ova je vlada je jos po necemu specificna -prakticno je nedodirljiva, samim tim sto se vise od polovine njenog sastava preselila iz poslanickih klupa u ministarske fotelje. Njoj ne bi imao ko u parlamentu da izglasa nepoverenje za eventualne promasaje, niti postoje za to instrumenti, buduci da je prozivka putem interpelacije proterana iz Poslovnika o radu Narodne skupstine. To bi, prevedeno, moglo da znaci da vlada narodnog jedinstva ima apsolutnu vlast i siroko polje delovanja u republici, dakako ako se zanemari da se kroz nju reflektuje uticaj predsednika vladajucih partija, koji imaju svu moc. Cini se, stoga, da preko vlade vode bitku za prestiz. Pravi primer koji govori o tome koji je bio osnovni motiv stvaranja te koalicije: zadrzavanje vlasti po svaku cenu, cak i po cenu da se zaustave svi procesi, pa cak i one najminimalnije promene, vladajuca nomenklatura SPS, JUL i njen glavni arhitekta, Milosevic, spremni su, i na “savez sa samim djavolom", ne bi li zadrzali monopol vlasti. U proceni politickog ucinka nove republicke vlade treba poci od onoga sto se od samog pocetka stvaranja te koalicije znalo, a to je da sprega dva ekstremisticka politicka koncepta SPS i JUL i radikala nije mogla ni da da drugaciji ishod. U Srbiji je od njenog formiranja, povrh svega, stvorena jedna nova konfuzija, zapravo specifican haos u politickom zivotu, koji omogucava rezimskim ekstremistima, i s leva i s desna, da povlace poteze koji su, po oceni analiticara, u dubokoj zavadi sa svim pravilima demokratije. Naime vladini dometi su, osim rezigniranosti stanovnistva zbog daljeg ekonomskog i socijalnog propadanja, jedan besmisleni referendum, razbuktavanje jednog novog rata, nasilno osvajanje univerziteta. Logika kojom se vlada rukovodi, sadrzana je u sledecem zapazanju njenog potpredsednika Milovana Bojica: “Pare koje se daju za univerzitet i fakultete je ulaganje u odbranu". To neodoljivo podseca na slogan: ko nije s nama, je protiv nas.
“Podvizi" tek sledeSama cinjenica da nema te organizovanije snage koja bi mogla vladinim ekstremima da pruzi otpor, daje im sirok manevarski prostor za delovanje. Stoga se ne bi trebalo iznenaditi ako uskoro javnost u Srbiji bude suocena sa jos nekim “podvizima" kao sto je javno osporen nov Zakon o univerzitetu.Nova vlada startovala je 24. marta usvajanjem Deklaracije o narodnom jedinstvu, cime nacionalna homogenizacija i insistiranje na patriotizmu, pored ocigledne radikalizacije, postaju njene glavne politicke odrednice. Medjutim, tako konstruisana koalicija - cije su snage doprinele radikalizaciji kosovskog pitanja, odnosno kojima je programski cilj stvaranje velike Srbije - cak i da je htela nije mogla za proteklih 100 dana da pripremi relativno prihvatljivu platformu za pregovore s kosovskim Albancima. Javna prepucavanja pocetkom godine ko je “naduvao" kurs marke, bacila su u zasenak izjavu portparola SPS Ivice Dacica da bi jedino pravo resenje za Kosovo bilo uvodjenje dvodomih opstinskih skupstina. Umesto otvaranja novih debata, bilo bi efikasnije staviti na dnevni red zasedanja republickog parlamenta zakonski predlog vlade Srbije o lokalnoj samoupravi, koji tu ideju razradjuje, porucio je tada Dacic. Nedvosmisleno je stavio do znanja da ne stoje optuzbe da SPS ne cini nista za razresenje kosovskog cvora,vec da je u tome ometaju neke opozicione stranke koje se prosle godine nisu libile da sprece usvajanje tog dokumenta obiljem amandmana, da bi potom preuzele vladinu koncepciju kao svoju.
Partnersko “merkanje"Ocito da tada ni SPS nije racunao da bi radikali mogli da preuzmu primat u pripremi pomenutog zakona. Naime iz njihove radionice izisla je nova verzija koja zagovara uvedjenje onoliko nacionalnih veca u pokrajinsku i opstinske skupstine koliko na Kosmetu ima nacija, ne racunajuci neopredeljene. Koalicioni patneri se, koliko je poznato, jos o tom resenju nisu izjasnili, pa ni republicki parlament o tome ne moze da odlucuje, iako druge platforme za pregovore s kosovskim Albancima zasad, koliko je poznato, nema.I dok u Srbiji koalicioni partneri medjusobno taktiziraju i merkaju sta onaj drugi radi dotle Srbijom nesmetano krstare svakojake posrednicke misije, potvrdjujuci da je referendum, u kome je narod rekao istorijsko “ne" stranom posredovanju u resavanju kosovske krize, bio cista manipulacija. Kada je to “ne" pripretilo predsedniku savezne drzave, preko noci je postalo precutno “da". Pokazalo se da su bili u pravu oni koji su ukazivali da je svrha referenduma samo manevar koji njegovim kreatorima treba da omoguci kupovinu vremena. Jedna od posledica na koju su upozoravali je blokada pocetka dijaloga, jer animozitet koji je njime stvoren samo je jos vise doprineo ukopavanju potencijalnih pregovaraca na svojim pozicijama. Srbi su odbacivali svako “mesanje sa satrane", dok Albancima, kako se iz dana u dan potvrdjuje, ne pada na pamet da pregovaraju bez medjunarodnog posrednika. Direktan srpsko- albanski dijalog bio bi, u stvari, njihovo pristajanje na uslove koje srpska strana trazi - da Kosovo bude iskljucivo deo Srbije.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |