INTERVJU MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA VELIKE BRITANIJE ROBINA KUKA RADIJU B92

Zeleo bih da dodjem u Beograd - kaze ministar Robin Kuk - da se uverimo da li je moguce stvoriti slobodno, otvoreno i demokratsko drustvo u SRJ. Predsednik Milosevic bi morao da shvati da je predsednik SRJ, a ne neke sire srpske populacije. Nastavicemo pritisak na Milosevica da izruci Hagu osumnjicene za ratne zlocine

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk, dao je intervju novinaru Radija B92 Aleksandru Vasovicu, u kome je govorio o politici svoje zemlje prema SRJ i o predsedniku Slobodanu Milosevicu, koji nedavno, zbog zauzetosti, nije primio britanskog ministra.

Intervju je emitovan juce u 15 casova, u emisiji "Usredsredjivanje".

Zbog cega nije doslo do posete Beogradu i da li smatrate da je odbijanje Milosevica da vas primi izvesno pogorsavanje odnosa?

- U Beograd nismo dosli jer nam je receno da je predsednik Milosevic na odmoru van grada, i da ne moze da nas primi. Ja nameravam da se ponovo vratim u Beograd i smatram da ce iduci put Milosevic biti tamo i da cemo se sastati.

Da li smatrate da je ponovni dolazak u Beograd diplomatska koncesija Milosevicu?

- Ne, to nema veze sa ustupcima gospodinu Milosevicu. Zeleo bih da dodjem u Beograd, jer zelimo da se uverimo da je moguce stvoriti slobodno, otvoreno i demokratsko drustvo u SRJ. To je u interesu naroda, i ja bih zbog toga putovao u Beograd. Takodje sam veoma posvecen potpunoj implementaciji Dejtonskog sporazuma, jer druge buducnosti nema. Predsednik Milosevic je jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma i zelimo da se uverimo da on ispunjava svoj deo ugovora.

Kakva je pozicija britanske vlade prema trenutnom stanju razvoja demokratije u Beogradu?

- Nasa vlada u potpunosti podrzava demokratiju i ljudska prava. Vec sam rekao da je jos u vreme kada je ovaj kabinet oformljen istaknuta nasa posvecenost ljudskim pravima i demokratiji, i to je jedan od cetiri glavna cilja u nasoj spoljnoj politici. Posebno smo motivisani da podsticemo razvoj demokratije sirom Evrope, jer odsustvo demokratije u bilo kojem njenom delu pogadja sve nas. Zelimo da zivimo u Evropi ciji svaki gradjanin zivi u demokratiji, uziva pune gradjanske slobode, ljudska prava i moze da zivi u miru sa drugim zemljama. Iskreno verujemo da mnogo lakse mozemo ziveti u miru sa zemljama sa demokratskim rukovodstvom.

Kako komentarisete medijsku situaciju u Srbiji, posebno pred izbore?

- Slobodni mediji su temelj otvorenog, demokratskog drustva. Narod se na izborima ne moze slobodno opredeljivati ukoliko nije u prilici da cuje razlicite glasove na radiju i vidi razlicite ljude na televiziji. Zato po celoj bivsoj Jugoslaviji od lokalnih politicara zahtevamo da nezavisnim radio i TV stanicama dozvole da izvestavaju istinito, te da dozvole opozicionim politicarima da se pojavljuju u drzavnim medijima. To je posebno vazno kada govorimo o SR Jugoslaviji. Podrzali smo Radio B92 i zelimo da on odrzi svoju nezavisnost. Na kraju krajeva, to je popularna stanica i politicari moraju da obrate paznju na to sta narod kaze, a narod zeli da slusa B92.

Kako komentarisete krizu na liniji Beograd-Podgorica?

- U svakom slucaju, na narodu Crne Gore je da odlucuje o svojoj buducnosti, ali je nas stav da se Crnogorcima mora pruziti prilika da to urade sami. Njima mora biti dozvoljeno da se opredele na slobodnim izborima. Na Podgorici je da resi probleme sa Beogradom, ali i Beograd mora da saslusa Podgoricu.

Da li verujete da je Milosevic jos uvek kljucni igrac?

- Milosevic je nesumnjivo lider SRJ. Mi cemo saradjivati sa njim dok god on ima mandat koji je dobio na izborima. Medjutim, za to postavljamo tri jasna uslova. Prvi, on je potpisao Dejtonski sporazum i trebalo bi da se brine o njegovom sprovodjenju. Drugo, Milosevic bi morao da shvati da je on predsednik SRJ, a ne neke sire srpske populacije. On nema prava da vuce konce na Palama. I trece: ako zeli da priznamo njegov legitimitet kao predsednika SRJ, sto on i jeste, mi smo obavezni da mu porucimo da izbori moraju biti slobodni i posteni, kao i da moraju postojati slobodni mediji. U svakom slucaju, necemo ga podrzati ukoliko preduzme bilo kakve mere koje bi ugrozile slobodu medija.

Milosevic je u nekoliko navrata odbio da izruci optuzene za ratne zlocine, zaklanjajuci se iza ustavnih ogranicenja. Da li mislite da ce Milosevic ubuduce aktivnije saradjivati sa Hagom?

- Ono sto mogu da kazem i to snazno isticem jeste da zahtevi za izrucenjem ratnih zlocinaca nece prestati. Oni su optuzeni za ozbiljne zlocine i prekrsaje medjunarodnog prava. Takodje, oni su tokom rata uzeli ucesca u zverstvima koje bi svaka normalna osoba osudila. Nece biti skrovista za one koji su prekrsili medjunarodne zakone. Oni moraju izaci pred sud. Dejtonski sporazum jasno precizira da politicki lideri moraju predati njihove ratne zlocince, sto je i obaveza po slovu Medjunarodnog prava. Nastavicemo da vrsimo pritisak na Milosevica da optuzene izruci Tribunalu. Na kraju krajeva, ako su zaista nevini, nemaju cega da se plase.

Kako vidite ukupnu situaciju u Bosni?

- Veoma smo razocarani, jer nije doslo do stvaranja multietnicke i jedinstvene drzave u okviru BiH, sto ukljucuje i RS. Zbog toga je tokom protekla dva meseca medjunarodna zajednica postala mnogo cvrsca u nastupu i akcijama. Postavili smo nekoliko rokova, koje ovdasnji politicari moraju sprovesti, u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Ukoliko ti rokovi ne budu ispostovani, uvescemo i odgovarajuce sankcije, ili u suprotnom, odgovarajuce nagrade. Srecan sam sto mogu da kazem da ta strategija daje rezultate. Mi smo naglasili da ukoliko entiteti ne uspostave jedinstveni ekonomski i bankarski sistem, nece biti donatorske konferencije. Oni su to uradili i donatorska konferencija je odrzana prosle nedelje. Nastavicemo sa takvim pritiscima da bismo dobili rezultate. Medjutim, moram da kazem da smo duboko razocarani sto je neophodan toliki medjunarodni pritisak na politicare po entitetima, da bi se uradilo ono sto je u interesu njihovih sopstvenih naroda. Dejtonski ugovor je jedini put napred za Bosnu i RS. Ne moze biti povratka na rat, jer medjunarodna zajednica to nece dozvoliti. Nece biti dominacije jedne etnicke zajednice. Tri naroda moraju naci nacin da zajedno zive, rade i uspostavljaju zajednicke demokratske institucije. To je njihova buducnost i Evropa vec ide tim pravcem.