ULUS - HRONOLOGIJA SUKOBA (2)

Glavni kamen spoticanja je, po svemu sudeci, Statut - jedno prilicno misteriozno i arhaicno stivo, u kojem i dalje stoje "samoupravna tela", "moralno- politicka odgovornost", "suzbijanje i sprecavanje aktivnosti unutrasnjeg i spoljnog neprijatelja"

Ivica Bizetic

U jucerasnjem tekstu smo govorili o krajnje zaostrenim odnosima u Udruzenju likovnih umetnika Srbije, ilustrujuci (arkticku) klimu koja je zahvatila ULUS podsecanjem na nemila dogadjanja sa dva poslednja, ovogodisnja skupa: tzv. "saboru", odnosno kasnijoj (prekinutoj) Skupstini Udruzenja. Istakli smo da su svi nasi sagovornici - dugogodisnji clanovi ULUS i ugledni umetnici - ukazivali na predsednika Upravnog odbora Milorada Tepavca i generalnog sekretara Dusana Rusalica, kao na glavne krivce za to sto se rad Udruzenja prakticno sveo na svadje i prepucavanja, manipulacije i malverzacije.

Ipak, sudeci po podacima i dokumentima do kojih smo uspeli da dodjemo, situacija u kojoj se nalazi ULUS je posledica dugogodisnje (lose) prakse rukovodilaca ovog udruzenja: krsenja Statuta - po potrebi, menjanja ustaljenih pravila - po potrebi, formiranja klanova - po potrebi... Uvek je to "po potrebi" podrazumevalo da se jednom relativno malom krugu ljudi - krugu koji se trudio da sebi i onima koji ih podrzavaju - omoguce razlicite pogodnosti. To je bilo moguce zahvaljujuci zloupotrebi funkcija na kojima se nalaze; sto je, opet, zahtevalo ostanak na funkciji sto je moguce duze i ne prezajuci od toga da se za ostvarenje takvog katkad "dogadjaju" izvesne neregularnosti.

"ONO i DSZ" u Statutu

Podseca na cas istorije citanje clana 92 doticnog statuta, po kojem su "organi ULUS duzni da usmeravaju clanove ULUS ka ostvarivanju drustvene samozastite, u smislu 1) razvijanja patriotizma i humanizma, 2) ucestvovanja u suzbijanju i sprecavanju aktivnosti unutrasnjeg i spoljnog neprijatelja, 3) razvijanja i zastite samoupravnih odnosa... Uz sve to, ocigledno se radi o pravnim institutima, koji su u suprotnosti sa (aktuelnim i vazecim) Ustavom i saveznim zakonima.

Iz dokumentacije koja nam je dostavljena, vidimo tako da je gospodin Dobrica Kamperelic (u ULUS je zaduzen za pravna i statutarna pitanja) u otvorenom pismu gospodi Tepavcu i Rusalicu skrenuo paznju na ove i druge nepravilnosti i neregularnosti, prvenstveno one koje su vezane za Statut. U Kemperelicevom pismu vidimo takodje da ih podseca na cinjenice koje dokazuju da je Statut, na koji se pozivaju, pravno (u najmanju ruku) sumnjiv.

Kemperelic ukazuje i na to da je Statut overen u beogradskom MUP maja 1996. sa izmenama i dopunama, donesenim jos juna 1991. On sugerise kako je to uradjeno da bi Tepavac i Rusalic zadrzali u opticaju Statut, po kojem njihovi mandati traju cetiri godine, iako je decembra 1995. Skupstina ULUS izglasala promenu, po kojoj bi njihov mandat bio dve godine.

Statut iz 1991. je na Skupstini, odrzanoj 1995, zaista bio usvojen - onako dopunjen i preciscen, a trebalo ga je (u toj verziji) overiti u MUP. To, kako vidimo iz dokumentacije, nije uradjeno. Naprotiv, kao sto smo vec rekli, overena je verzija po ukusu Tepavca i Rusalica, sto je prouzrokovalo krivicnu prijavu protiv njih dvojice i Zorana Vukovica (bivseg predsednika ULUS). U prijavi stoji da su njih trojica "neutvrdjenog dana neovlasceno izvrsili ispravke cl. 43 stav 2 i stav 7, Statuta ULUS, koji su overili dana 13.5.1996. godine pred organom MUP... sa izmenama koje ne odgovaraju postojecem stanju iz 1991. godine i sa potpisom lica koje u to vreme nije bilo predsednik ULUS, cime su izvrsili krivicno delo..."

Uz ovu tuzbu je kao dokaz prilozena kopija stenogramskih beleski sa Skupstine, a zatrazeno je i da se sluzbenim putem pribavi kopija pisma, upucenog MUP. Pravni zastupnik podnosioca prijave je u zahtevu za sprovodjenje istrage protiv Tepavca, Rusalica i Vukovica naveo da "postoji opravdana sumnja" da su doticna trojica "iskoriscavanjem svog sluzbenog polozaja teze povredili prava drugoga i napravili laznu-javnu ispravu, koju su upotrebili kao pravu i prilikom upotrebe iste doveli nadlezni organ u zabludu", predlazuci njihovo saslusanje i vestacenje grafologa, odnosno prikupljanje drugih materijalnih dokaza. Tuzba je prvo prihvacena (kao osnovana), da bi - na veliko iznenadjenje sudije - naknadno bila odbacena.

Najmanje bodova - Marini Abramovic

On ukazuje i na nelogicnost inicijative Upravnog odbora ULUS, po kojoj bi trebalo ispitati svrsishodnost sekcije u kojoj su i umetnici koji kreiraju performanse. Za primer je uzeo Marinu Abramovic, koja bi (da je kojim slucajem - kao kandidat konkurisala za dodelu ateljea) po vazecim kriterijumima dobila - najnizi iznos bodova!

Konacno, svedoci smo da se usled vrlo haoticne i zategnute situacije u ULUS, veliki broj uglednih clanova polako ali sigurno oprasta od ovog Udruzenja. Neki daju ostavke na funkcije unutar Udruzenja, drugi rezignirano konstatuju da je gubljenje vremena "baktati se sa umetnickom asocijacijom, koja se svela na paravan za mucke nekolicine ljudi", a ima i onih koji istrajavaju, smatrajuci da se ceo problem svodi na smenu nekolicine, odnosno dovodjenje nekih novih ljudi na njihova mesta - profesionalaca, za koje bi rukovodjenje ULUS bilo posao kao i svaki drugi, i "koji bi ga radili znalacki, za platu, umesto aljkavo - ali zato hohstaplerski".

Cinjenica je da je za normalan rad i funkcionisanje ULUS neophodno sto skorije donosenje novog, jasno i precizno formulisanog Statuta, do cega bi se doslo mirno i hladne glave. Pored toga, namece se zakljucak da gospoda Tepavac i Rusalic ili ne mogu ili nece da shvate kako su uneli previse zle krvi u rad udruzenja, sto se samo dodatno potencira njihovim insistiranjem da po svaku cenu ostanu na rukovodecim mestima - protiv volje vecine clanstva, koje ih smatra za najvece krivce i uzrocnike velike krize u kojem se Udruzenje nalazi.

(Kraj)