KLINTON SALJE RICARDA HOLBRUKA PONOVO NA BALKAN

U Beloj kuci potvrdjeno da glavni arhitekta Dejtonskog sporazuma dolazi u misiju spasavanja mirovnog procesa i projekta dejtonske BiH. Americka administracija vidi u Milosevicu, Tudjmanu i Izetbegovicu glavne krivce za blokadu tog projekta. Holbruk prvo dolazi u Beograd, gde je pre tri nedelje kod Milosevica bio i general Klark u svojstvu novog komandanta NATO

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Uskoro novi susret: Ricard Holbruk i Slobodan Milosevic (arhivski snimak)

U Beloj kuci potvrdjeno je preksinoc ono sto se proteklih dana sa vise strana nezvanicno najavljivalo: Ricard Holbruk ostavice za neko vreme po strani svoje bankarske obaveze u Vol stritu da bi se jos jednom vratio na Balkan, u misiju ciji je cilj da se potpisnici mirovnog ugovora o Bosni i Hercegovini nateraju da silom argumenata (ili, ako to ne pomogne, nekom drugom silom) sprovedu u delo ono o cemu su se saglasili u Dejtonu, a zatim to i zvanicno verifikovali u Parizu, decembra 1995.

Ricard Holbruk, kao sto je poznato, bio je glavni arhitekta i izvodjac radova na tom medjunarodnom projektu zvanom mir u bivsoj Jugoslaviji, a predsednik Klinton sad ga salje u akciju spasavanja ove konstrukcije na kojoj su se pojavile naprsline odmah posle postavljanja temelja. Odgovornost za tekucu blokadu bosanskog projekta americka administracija vidi prevashodno u Milosevicu (kao potpisniku obaveza koje su pripale bosanskim Srbima), Tudjmanu i Izetbegovicu, sto ce - kako je ovde najavljeno - od ponedeljka biti upravo i redosled Holbrukovih sagovornika u misiji u kojoj ce ga pratiti koordinator vlade SAD za dejtonsku BiH Bob Gelbard, sa ekipom saradnika.

U Stejt dipartmentu je, inace, potvrdjeno da su se vodeci americki saveznici iz Evrope saglasili sa inicijativom da Holbruk bude vracen na ovaj nas deo Balkana (to mu je, izgleda, sudbina od koje ne moze da pobegne: u prolece ove godine, kad je izgledalo da se otkacio od Dejtona, dodeljena mu je uloga specijalnog izaslanika administracije u resavanju grcko-turskog spora oko Kipra). Kao Holbrukova prethodnica, uzgred budi receno, u Beogradu je pre tri nedelje nakratko boravio i novopostavljeni komandant NATO-a general Vesli Klark, poznat nasoj javnosti i kao glavni vojni predstavnik americke strane u dugotrajnim pregovorima koji su pre 20 meseci doveli do konacnog mirovnog sporazuma o BiH.

U Vasingtonu, sto se toga tice, ne moze se dobiti ni posredan nagovestaj o sadrzini poruke koju je general Klark tom prilikom preneo Milosevicu. "Njujork tajms", medjutim - pozivajuci se na neimenovane uzvore u administraciji - nagovestava juce da ce general Klark, u svojstvu novog komandanta Atlantskog pakta, biti znatno agresivniji od svog prethodnika, generala Dzulvana, u interpretaciji misije koju snage NATO-a imaju u Bosni.

SAD i zapadni Evropljani sve glasnije izrazavaju bojazan da ce tekuce i sve uocljivije kasnjenje u implementaciji dejtonskog mirovnog procesa onemoguciti povlacenje SFOR, planirano za kraj juna 1998, tako da se - gledano kroz tu prizmu - ponovno angazovanje Ricarda Holbruka vidi u Vasingtonu kao jedan od onih iznudjenih poteza, primerenih situaciji koja se oznacava kao veoma zabrinjavajuca. "Taj potez diktiran je cinjenicom da smo se nasli u novom skripcu, time sto se uveliko kasni u odnosu na red voznje iz Dejtona. Sadasnje okolnosti doprinose neuspehu Dejtonskog mirovnog ugovora" - izjavio je na tu temu njujorskom "Tajmsu" jedan visoki predstavnik Klintonove administracije, potvrdjujuci da su Amerikanci dobili u Londonu, Parizu i Bonu podrsku za Holbrukovu misiju od koje se ocekuje da pod hitno podstakne proces postavljanja na noge dejtonske BiH i njeno pretvaranje "u drzavu koja ce moci da funkcionise, umesto sadasnje teritorije podeljene etnickom granicom na tri enklave".

Nezvanicne ovdasnje informacije, inace, govore da ponovno Holbrukovo ukljucivanje u pregovaracku misiju oko Bosne predstavlja, pored ostalog, jos jednu (i vrlo konkretnu) potvrdu sptremnosti SAD - i NATO-a, uopste - da se odlucnije nego dosad obracunavaju sa onima koji se svrstavaju u kategoriju glavnih kocnicara dejtonskog mirovnog procesa. Pored potpisnika mirovnog ugovora iz Beograda, Zagreba i Sarajeva, tu se prstom ukazuje prevashodno na rukovodstvo sa Pala i njihovog "vodju iz senke" Radovana Karadzica, za kojeg se u Vasingtonu smatra da diriguje akcijama Krajisnika i njegove ekipe - ukljucujuci tu i tekuce pokusaje politicke likvidacije predsednice RS Biljane Plavsic.

Vodeci americki list, takodje se pozivajuci na jednog visokog predstavnika Klintonove administracije, najavljuje da komanda Atlantskog pakta razmatra puteve za onemogucavanje RTV bosanskih Srba da "dalje emituje pretece, ultranacionalisticke programe u kojima se pripadnici SFOR prikazuju kao neprijateljske okupacione snage". U ovom trenutku moze se samo naslucivati kakav bi tok mogla da poprimi ova najavljena operacija ucutkivanja paljanske RTV. Iz Pentagona, sto se toga tice, ni juce nisu imali nikakvo saopstenje za novinare.

"Medju onima s kojima ce se sresti g. Holbruk i g. Gelbard na njihovom putu je i Slobodan Milosevic, srpski lider koji je ovog meseca osvojio skoro diktatorsku vlast, organizujuci svoj izbor za predsednika jugoslovenske federacije 'ustavnim pucem', kako je okarakterisao jedan visoki predstavnik administracije. Imajuci u vidu dugu istoriju pregovora g. Holbruka sa g. Milosevicem, njegovo ponovo ukljucivanje u ovu misiju (u bivsoj Jugoslaviji) od kljucnog je znacaja" - pise jucerasnji "Njujork Tajms", najavljuci predstojeci Holbrukov dolazak u Beograd.