MONETARNA EKSPANZIJA, JOS, NE POKRECE INFLACIJU

Cene i devizni kurs bice poljuljani onog trenutka kada se veca kolicina novca bude skoncentrisala u sektoru stanovnistva i u rukama nekolicine vecih pravnih lica. Novac je usitnjen i razliven na veliki broj preduzeca i na osnovu njih za sada nema kreditne multiplikacije

Bojana Jager

Junski porast novcane mase za 795 miliona dinara ili za petinu prema prethodnom mesecu, jos uvek se nije negativno odrazio na stabilnost cena i deviznog kursa, ali dokazuje da je novac od prodaje "Telekoma" podmazao likvidnost platnog prometa. Udeo gotovine u tome od preko 53 odsto, opet svedoci da nije rec samo o uobicajenom sezonskom, letnjem povecanju gotovog novca u opticaju, vec da je drzava pocela da "leci" podmonetizovanost privrede i da popunjava svoje racune. Osnovno pitanje je da li ce, i kada, povecanje kolicine novca, ukoliko nema adekvatni kontrapar u vecoj privrednoj aktivnosti, usloviti novu neravnotezu izmedju novcane traznje i robne ponude, sa rezultatom u pokretanju inflatorne spirale.

To se za sada nije dogodilo, tvrde neki analiticari, jer jos uvek nije postignuta kriticna masa novca. Raspodela kredita i sredstava koja se vrse preko Fonda za razvoj, jeste zaobisla banke, ali preko depozita taj novac se posredno vratio i napunio racune firmi. Trenutno se mogu naci brojni primeri preduzeca, koja su bila u poduzoj blokadi, a koja danas na racunima naprasno imaju vise miliona dinara. Naravno, zbir tih racuna cini i uvecava depozitni potencijal banaka, ali se jos uvek ovaj novac ne obrce. Sa jedne strane atomizirane su na veliki broj preduzeca, a sa druge na osnovu njih se ne vrsi kreditna multiplikacija, s obzirom da banke ne odobravaju nove zajmove iz poznatog straha da nece biti vraceni.

Istovremeno, upravo su predati periodicni (sestomesecni) obracuni privrednih subjekata, sto je razlog za uzdrzavanje od potrosnje i zadrzavanje novca na racunima preduzeca, da bi se platile neizbezne obaveze, ukljucujuci i one prema drzavi. Tako ce, pored onoga sto je neposredno uliveno u javni sektor, deo ovog novca stici u budzete, a kroz njegove rashode vratice se kroz izvesno vreme u kanale platnog prometa i predstavljace traznju koja ce, mozda, juriti robe ili devize.

Junski rast plata, za 10 odsto, jos nije pokrenuo cene i kurs navise. Do njihovog takvog povecanja je doslo i zato sto je sa povecanim stampanjem para, koje istina jos uvek ima devizno pokrice, drzava izmirila deo svojih obaveza. Ukoliko se popunjavanje budzetskih deficita iz primarne emisije nastavi, cak i sporijim tempom nego u junu, to ce po najnovijim ocenama Instituta za trzisna istrazivanja, povecati kolicinu novca preko kriticne granice, kada novcana traznja nece imati i robno pokrice. U prilikama kada je retko ko spreman da stedi u dinarima, ukoliko gradjani budu i imali viska domaceg novca, pokusace verovatno da ga pretvore u devize, kao odomaceni vid stednje stanovnistva koje ne veruje drzavi.

Strucnjaci prognoziraju da ce cene, a posebno devizni kurs, biti poljuljani onog trenutka kada se veca kolicina novca bude skoncentrisala u sektoru stanovnistva, pri cemu treba imati u vidu narocito poljoprivrednike, kojima se obecava da ce ovog puta dobiti novac na ruke, s obzirom da su "postanske devize" izdvojene i za tekuci otkup psenice. Drugi udar moze doci, kada nekolicina pravnih lica, ili vecih firmi, dodje u posed vece kolicine novca, s kojim moze da napravi udar na crno devizno trziste. U sadasnjim prilikama svako ljuljanje kursa imalo bi izrazito negativan psiholoski efekat.

"Ukoliko cela operacija bude izvedena zaista brzo i ovaj udar dopunske traznje na trzistu 'uhvati' letnje mesece, prvi udar bi bio unekoliko ublazen s obzirom na to da su juli i avgust, po pravilu, meseci u kojima ne dolazi do veceg pomeranja cena, ni kada postoji izvesna neravnoteza na trzistu", konstatovali su u poslednjem MAP Instituta ekonomskih nauka. Ako dodatna traznja ne bude imala odgovor u ponudi efekat ce biti isti kao i efekat monetarne podrske privrednom rastu, isticu strucnjaci ovog Instituta, i dodaju da brzo usmeravanje ovih sredstava u potrosnju zahteva i odgovarajuce povecanje spoljno-trgovinskog deficita. Prema junskim podacima ovo poslednje se jos nije dogodilo, a ovih dana neke banke se zale da ne mogu da zadovolje traznju privrede za devizama, naravno u slucaju onih preduzeca koja nisu usla u raspodelu Fonda za razvoj.

Dakle, drzava jos nije pocela da trosi Telekom-devize za svesnu odbranu cena i kursa. Analiticari misle da bi ovakva situacija prividne ravnoteze mogla da se odrzi do posle izbora, a o tom-potom - od jeseni videcemo.