HEPATITIS C -INFICIRANJE SLUCAJNO, LECENJE PRESKUPO SLUCAJNO

Od ove podmukle bolesti samo u Beogradu boluje oko 20.000 ljudi

Ako je tacan statisticki podatak da je u nasoj zemlji od 0.5 do 1 odsto zdrave populacije zarazeno virusom hepatitis C, onda od ove, kako je lekari nazivaju, podmukle bolesti, samo u Beogradu boluje - grubom procenom - oko 20.000 ljudi. Za one koji ne znaju nista o ovom oboljenju to nije zapanjujuca cifra, ali za one koji dobro poznaju puteve razvoja i zivota ovog virusa, to je alarmantan broj.

Ono sto je, ipak, najalarmantnije je siroka lepeza mogucnosti prenosenja ovog virusa i vrlo skupoceno i neizvesno lecenje. Ni na jedno ni na drugo covek ne moze da utice. Moze se dogoditi da, poput jednog bolesnika na Klinici za infektologiju u Klinickom centru, bude zarazen prilikom transfuzije krvi nakon saobracajnog udesa, ili mu se moze dogoditi da ni na koji nacin ne moze da sakupi, za nase uslove, nedostiznu sumu novca za lecenje. Osim toga, za hepatitis C jos uvek nije otkrivena preventivna vakcina pa su svi oblici prevencije protiv ove bolesti svedeni na postovanje uopstenih pravila kad su zarazne bolesti u pitanju. Ipak, neke situacije u kojima je moguce dobiti virus, potpuno su nepredvidive...

- Izvor infekcije je covek koji ima hronicnu ili akutnu infekciju hepatitis C virusom, a putevi prenosenja su razliciti. Najcesci nacin prenosenja je putem derivata krvi i to u onim slucajevima kada se krv uzima od vise dobrovoljnih davalaca. Tako se uglavnom zaraze hemofilicari kojima je potreban neki faktor koagulacije, do kog da bismo dosli, moramo da uzmemo krv od vise razlicitih ljudi - objasnjava za nas list Milena Bozic, profesor infektivnih bolesti na Medicinskom fakultetu i nacelnik Odeljenja za hepatite u Klinici za infektologiju.

- Virus se prenosi zagadjenim iglama i spricevima, transfuzijom, moze se preneti seksualnim putem, zbog nekih manjih povreda koje tom prilikom nastaju pa se pojavi krv. Ovaj nacin prenosenja nije tako cest i uglavnom se desava onim parovima koji cesto menjaju partnere. Prenosi se sa majke na fetus, ali, prema statistici, u sest odsto slucajeva. Do sada nema dokaza da se ovaj virus prenosi putem majcinog mleka - istice prof. Bozic, podvlaceci da se virus moze kriti i u drugim tecnostima u telu osim krvi (spermi, pljuvacki ili urinu) i da treba biti obazriv pri postavljanju dijagnoza.

Najrizicnije grupe su hemofilicari (u skoro 50 odsto slucajeva budu zarazeni), intravenski narkomani (zato sto koriste iste spriceve), homoseksualci i bolesnici na hemodijalizi (zato sto cesto primaju transfuziju ili zato sto se moze dogoditi da aparat nije sterilisan). Pod velikim rizikom je i medicinsko osoblje koje je cesto izlozeno tzv. akcidentalnim ubodima i inficiranju preko malih ranica na kozi. Jednom prilikom se dogodilo da se zarazila spremacica koja je sklanjala sa stola spriceve, zato sto su bili u neodgovarajucim kesicama. Igla je probila omot i zena se, ni kriva ni duzna, zarazila virusom.

Inficiranje virusom zbog tudje nepaznje vrlo je tesko dokazati, kaze profesor Bozic. Teoretski je moguce da se retroaktivno pronadje tip krvi koja je transfuzijom preneta u organizam, pa da se u Zavodu za transfuziju, uz velike napore, otkrije i davalac, ali to niko od zarazenih ne cini, jer je posvecen novom neocekivanom problemu - lecenju. Nosioci ovog virusa, po pravilu, ne mogu da budu davaoci krvi niti nekih organa. Davaoci krvi su obavezno podvrgnuti testu prilikom uzimanja krvi, tako da se cesto desava da se tek tada otkrije da je davalac zarazen.

Lecenje ove bolesti je drugi vazan problem. Razlog je, naravno, cena. Hronicni hepatitis se, u zavisnosti od stepena oboljenja i nalaza biopsije jetre, leci lekom koji se daje putem injekcije - rekombinantnim "alfainterferonom". Ovaj lek se daje od sest meseci do godinu dana, ima dobar efekat, ali se moze desiti da se, i posle terapije, bolest povrati, tako da je, u praksi, ovaj lek efektan u 20 do 30 odsto slucajeva.

- To je uvozni lek koji se moze naci u privatnim apotekama. Cena jedne ampule je 280 dinara a za jednu terapiju je potrebno najmanje 72 ampule. Lek se daje tri puta nedeljno. Ako ovaj lek ne reaguje onda se kombinuje sa "ribavirinom", koji je, na zalost, gotovo u istom rangu kad je cena u pitanju - istice nasa sagovornica, dodajuci da ovog leka, iako je na pozitivnoj listi lekova, gotovo nikada nema u drzavnim apotekama a ni u klinikama. Ponekad uprava klinike uspe da nabavi neku kolicinu leka, ali ga uglavnom nabavljaju sami pacijenti. To stvara velike teskoce, gotovo niko nema mogucnosti da izdvoji, u proseku, oko 20.000 dinara za lecenje, posebno ukoliko je u pitanju tezi oblik bolesti koji zahteva produzenje terapije ili kombinovanje sa drugim lekom.

Profesorka Bozic hepatitis C naziva podmukom bolescu zato sto se vrlo cesto desava da se postojanje virusa otkriva tek kada je bolest vec u teskoj fazi. Retko se desi da se bolest otkrije na samom pocetku. Krajnji stadijum ovog oboljenja je ciroza jetre, koja se moze pojaviti i dve decenije nakon "ulaska" virusa u organizam. Jos jedna, ne manje strasna posledica hepatitisa C, je karcinom jetre, koji se cesce pojavljuje kod muskaraca i kod starijih osoba. Posebna teskoca je u slucajevima pojavljivanja dekomponovane ciroze, koju prati pojava tecnosti u telu i otoci na nogama. Ovo je apsolutno najsmrtonosniji oblik hepatitisa C jer skoro polovina ovakvih pacijenata podlegne bolesti.

S. Milicic