POLICIJA U ZEMUNU RESAVA STAMBENA PITANJA POD OKRILJEM SESELJEVIH RADIKALA

Ivanu Ilijevu, uceniku Srednje tehnicke skole u Zemunu, ostali su, od dvosobnog stana koji mu zakonski pripada, soba i kuhinja. Ostatak deli sa "cuvarima reda"

Zivot je sesnaestogodisnjem Ivanu Ilijevu naneo mnogo nepravdi. Od svog dede, predratnog zemunskog veterinarskog inspektora, nasledio je ime i prezime i to je skoro sve sto je porodica mogla da mu ostavi u amanet. Ono sto je jos trebalo da nasledi, po pravu i pravdi pogazeno je seseljevskom i harangom njegovih podanika u SO Zemun.

Ivan je ostao bez majke i dede u osmoj godini, a vec u sestoj definitivno ga je napustio otac. Starateljstvo nad njim preuzeo je Centar za socijalni rad, a stvarnu brigu i krov nad glavom pruzila mu je sestra pokojne bake. Stan od 60 kvadratnih metara u Zemunu koji je dobio deda u neko nesrecno doba podeljen je formalno na dva dela izmedju Marije Ilijev, druge zene Ivanovog dede i njegovog unuka. Prakticno, porodica je zivela u sustanarstvu nedeljivog stana sa jednim kupatilom i jednim ulaznim vratima.

Maloletni Ivan Ilijev skolovao se i ziveo kod bake, a njegov kutak je u maloj kuhinji njenog jednosobnog stana. Zakonski, dedin i majcin krov nad glavom u Zemunu trebalo je da mu pripadnu cim dostigne punoletstvo, jer ga je "visa sila" naterala da promeni adresu boravista, a zakonom je ukinuto sustanarstvo. Kako je Marija Ilijev bila fakticki upravo u sustanarskom odnosu, a cesto odsustvovala iz stana, na zahtev Centra za socijalni rad 1993. zatrazeno je da Opstinsko pravobranilastvo objedini stan koji bi u konacnom ishodu morao da pripadne - Ivanu. Ali, ispostavilo se pocetkom ove godine da je teze (od)braniti pravo, nego se odupreti politici.

Jelena Jankovic, porodicni prijatelj i zvanicni (doduse, delimicni) staratelj Ivana koja je pokusala da zameni onemocalu baku, naisla je na nepremostivi bedem u zastiti prava najmladjeg Ilijeva. Ona (inace zaposlena u Centru za antiratne akcije) je zatrazila otkup dvosobnog stana u zemunskoj ulici Oracka 15. marta ove godine kako bi Ivan, kad stane na svoje noge, imao krov nad glavom koji mu pripada. Ovaj dobronamerni gest uveo je dete u nova maltretiranja zemunskih opstinskih birokrata, pa je tako, recimo, Vjerica Maljkovic, nacelnik Odeljenja za imovinsko-pravna pitanja, pitala zbunjenog decaka kako namerava da placa stan.

- Od Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, kaze Jelena Jankovic, pozvana sam da otkupim stan na ime Ivana Ilijeva. Na zahtev Sekretarijata podnela sam resenje Centru za socijalni rad po kome sam ovlascena da u njegovo ime podnesem zahtev za otkup i preduzimam sve druge potrebne radnje koje slede. Prilozena su sva potrebna dokumenta, obracunata cena po kvadratnom metru, a zatim iznenada obustavljen ceo postupak. Dato mi je usmeno obavestenje koje je apsolutno neprihvatljivo.

U sustini, nastavlja ona, radi se o cistoj uzurpaciji. Samo tri nedelje posto je u ime Ivana zatrazila otkup, Djordje Cvorovic, policajac iz Batajnice, sa jos trojicom kolega obio je stan i uzurpirao deo kvadrata koji zvanicno nikada nisu oduzeti Mariji Ilijev.

- Na zahtev Centra za socijalni rad, ni komandir policije Zemun Zivanovic, ni njegov zamenik Zdravkovic nisu hteli da intervenisu, ni da izbace bespravno useljenog, jer se radi o njihovim radnicima, kaze Jelena Jankovic. Vec za par dana Djordje Cvorovic dobio je resenje za taj deo stana i otkupljuje ga. Istovremeno se obustavlja postupak za otkup ovog drugog dela stana. Znaci, veoma sinhronizovano rade policija i opstinski organi, a sve u cilju uzurpacije stana.

Ivanu, vrlo dobrom djaku Srednje tehnicke skole, ostali su soba i kuhinja koje je Jelena Jankovic konacno uspela da otkupi na njegovo ime. Tako stoji na papiru. Hoce li Ivan moci da zivi u zajednici sa "cuvarom reda i mira" koji obija tudji stan?

Ova zemlja potpisala je, inace, sve konvencije o zastiti prava deteta!

B. O. I.