ZA "NASU BORBU" GOVORI NOVOIMENOVANI AMBASADOR ITALIJE U BEOGRADU RIKARDO SESA

Za clanstvo u NATO potrebni su poznati preduslovi. Kada smo se zalagali da Slovenija i Rumunija budu ukljucene u prvi krug prosirenja Alijanse, rukovodili smo se time da se s Poljskom, Ceskom i Madjarskom dobije geostrateski kontinuitet prema jugu

Aleksandar Djordjevic

R. S.: "Nema sumnje da je Italija jedan od najvaznijih privrednih partnera ove zemlje. To medjutim nije nista novo ni kada je ceo region u pitanju, ni kada se govori samo o Jugoslaviji. Ne treba se mnogo vracati u proslost da bi se videlo koliko je Italija imala veze s Jugoslavijom.

Drugo, Italija je susedna zemlja i uvek je pridavala veliki znacaj saradnji sa susedima. Mislim da je normalno da se ostvaruju dobri ekonomski odnosi.

Meni je jedan od glavnih ciljeva da tokom mandata radim na obnovi veza izmedju nase dve zemlje, a ekonomska saradnja tu ima veliku ulogu. Mislim da ekonomska saradnja izmedju nase dve zemlje moze da ozbiljno pomogne proces modernizacije u Jugoslaviji. Ja sam svestan socijalnih napetosti koje ovde postoje, ali verujem da je pomoc koja se moze pruziti kroz ekonomsku modernizaciju sastavni deo pomoci koja je potrebna za takodje vazan proces demokratizacije. Ova dva procesa su neraskidivo povezana, kaze za "Nasu Borbu" novoimenovani ambasador Italije u Beogradu, Rikardo Sesa.

NB: Gde na ekonomskom planu vidite svoje glavne mete za ulaganje i saradnju? Da li je to "Crvena zastava" koja je bila gotovo deo FIAT-a?

R. S.: Moram priznati da sam ovde tek dvadesetak dana i tesko mogu da vam dam pouzdane indikacije u kom pravcu ce se stvari kretati. Nasa ekonomska sekcija je veoma angazovana na tome i mogu samo kazem da su potencijali za saradnju veliki.

NB: Oko ugovora STET i PTT bilo je dosta kontroverzi, jer je transakcija uradjena u gotovinskom placanju. Da li je to uobicajen nacin rada?

R.S.: Ne vidim da je tu bilo sta neuobicajeno. Mislim da je to veoma vazan projekat za razvoj vase zemlje, a za modalitete, trebalo bi da proverite sa vasim vlastima. Kao sto sam vec rekao, ovaj projekat bi se mogao svrstati u kategoriju onih koji ce uticati na modernizaciju i na stvari do kojih modernizacija treba da dovede.

NB: Pominjali ste ekonomsko ulaganje kao pomoc modernizaciji, sto bi moglo da bude balansiranje sa procesom demokratizacije koji Italija podrzava u SRJ...

R. S.: Nije u pitanju balansiranje ekonomske saradnja sa demokratizacijom. Mi smatramo da ekonomska modernizacija pomaze demokratizaciju zemlje. Ja ne vidim nijedan negativan aspekt cinjenice da se vasoj zemlji pomaze na ekonomskom planu.

NB: Pominjali ste interes Italije kao susedne zemlje za dogadjaje na Balkanu. Da li Italija planira da krene "agresivnije" u sprovodjenje tzv. "regionalnog pristupa", plana Evropske unije za saradnju medju zemljama bivse Jugoslavije?

R. S. : Sa geostrateskog stanovista ovaj region za nas ima prvorazredni prioritet. SRJ u njemu zauzima centralno mesto i zato je Italija pokrenula na medjunarodnoj sceni akciju da stvori klimu koja bi pomogla obnavljanje veza i saradnju medju zemljama u regionu.

NB: Vi ste tokom karijere bili vezani i za italijansku misiju pri NATO. Alijansa je na poslednjem zasedanju primila tri nova clana, zemlje koje su bile sastavni deo Varsavskog ugovora. Italija i Francuska su se zalagale da budu primljene i Sloveniija i Rumunija, cime bi se savez priblizio Balkanu. Gde su SRJ i cela bivsa Jugoslavija danas, kada su u pitanju odnosi s NATO?

R. S.: Kada smo se zalagali da Slovenija i Rumunija budu ukljucene u prvi krug prosirenja, rukovodili smo se time da se s Poljskom, Ceskom i Madjarskom dobije geostrateski kontinuitet prema jugu. Za clanstvo u NATO potrebni su neki preduslovi i po nasem misljenju, Slovenija i Rumunija ih ispunjavaju, a kako se nalaze u regionu koji je vrlo vazan za bezbednost i stabilnost cele Evrope zalagali smo se za njihov istovremeni prijem. Uz to, mi produbljujemo saradnju sa zemljama u regionu koje su potpisale Partnertstvo za mir - to su recimo Albanija, Makedonija, Hrvatska...

Problemi sa SRJ i Bosnom i Hercegovinom su sada takvi da je tesko verovati da bi one u skorije vreme mogle potpisati Partnerstvo za mir. Cilj, naravno, jeste da se i one ukljuce u ovaj program jer bi to bilo u interesu Atlantskog saveza i bezbednosti regiona.

Zbog toga smo mi i poceli neke prve oblike vojne saradnje u regionu.

NB: Sa SRJ?

R. S. : Sa SRJ ne jos, ali generalni okvir saradnje koju planiramo mogao bi otvoriti vrata i na tom polju. Saradnja u koju zelimo da se ukljucimo predvidja modernizaciju celokupnog zivota u zemlji, a i vojska je segment zivota zemlje.

NB: Sta Jugoslaviju u ovom trenutku drzi izvan Partnerstva za mir i sprecava da uspostavi zvanicne veze s NATO. SRJ u ovom trenutku deluje kao da je potpuno van ovog okvira?

R. S. : Mislim da Jugoslavija nije potpuno van okvira. Problem je u postepenom povratku u institucije medjunarodne zajednice. Za to postoje odredjeni preduslovi i ja sam ih vec pominjao kao modernizaciju i demokratizaciju zemlje.