AMERICKA VIDJENJA SRJ SA NOVIM PREDSEDNIKOM I STARIM OPOZICIONIM PODELAMA
Jedina veza - preko Dejtona
U svim buducim kontaktima i kombinacijama sa Vasingtonom
Milosevic ce figurirati iskljucivo kao potpisnik Dejtonskog
mirovnog ugovora o BiH - zvanican je stav Stejt dipartmenta.
Bojkot izbora jedini izlaz za opoziciju
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
Dr Voja Kostunica imao je prosle nedelje priliku da cuje i u
Vasingtonu ono sto se njemu i ostalim liderima demokratske
opozicije vec vise meseci sve cesce govori i u Beogradu. A, to je
da su SAD (kao i sav ostali dobronamerni svet) razocarane
raskolom u koaliciji "Zajedno" i, stoga, sve uzdrzanije u
konkretnijoj podrsci politickim snagama, za koje se zimus
poverovalo da su dobile izglednu poziciju kao alternativa rezimu,
koji je ovde javno i zvanicno nazivan autokratskim i proglasavan
poslednjim preostalim komunistickim bastionom na Balkanu.
Za razliku od ovdasnjih medija, Klintonova administracija
nije se od 23. jula izjasnjavala o novoustolicenom predsedniku SR
Jugoslavije. Na interesovanje vaseg dopisnika, u Stejt Departmentu
dobijeno je tim povodom objasnjenje koje bilo i ocekivano. Ono se
svodi na ono sto je u Vasingtonu vec zvanicno bilo receno pre
dve nedelje, kad se nasa Savezna skupstina na brzu brzinu
izjasnila o novom predsedniku Srbije i Crne Gore: stvar je
Jugoslovena koga ce i kako ce birati za svog predsednika, ali -
posto je ovde rec o drzavi (prema tome, i vlasti) koju SAD i dalje
zvanicno ne priznaju - u svim buducim vasingtonskim kontaktima i
kombinacijama Milosevic ce i dalje figurirati samo kao jedan od
potpisnika Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH. Samo kao takav - i
nikako drugacije.
Razumevanje
U medjuvremenu, u Vasingtonu se sa razumevanjem gleda i u
principu podrzava odluka demokratske opozicije Srbije, da se bez
obezbedjivanja poznatih minimalnih uslova ne ide na septembarske
skupstinske i predsednicke izbore. U ovoj demokratskoj sredini
opozicioni izborni bojkot nije bas sasvim jasna niti privlacna
forma politicke borbe, ali - s druge strane - na nadleznim
mestima u vlasti i Kongresu istovremeno sve vise jaca saznanje da
prodemokratskim snagama u Srbiji ne preostaje, prakticno, nijedno
drugo oruzje u situaciji u koju su dovedene.
Americka diplomatija bila je, januara ove godine, veoma
aktivna u pripremi onog poznatog Gonsalesovog izvestaja, preko
koga je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju postavila
Milosevicu seriju obaveza oko procesa demokratizacije u Srbiji.
Tim povodom, u Vasingtonu je sve vise nadleznih sagovornika koji
konstatuju da su se vlasti u Beogradu prakticno oglusile o sve
zahteve koji su im postavljeni u tom novogodisnjem paketu OEBS
(osim iznudjenog priznavanja rezultata opstinskih izbora iz
novembra 1996), s tim sto se konstatuje da su na tom terenu
medjunarodnoj zajednici poslati u poslednje vreme novi izazovi. Pri
tome se ovde, pre svega, pominje nedavno usvojeni zakon o povecanju
broja izbornih jedinica kao i masovno ucutkivanje nezavisnih RTV
stanica sirom Srbije - sto je tema o kojoj ce se (kako nam je
nagovesteno) uskoro javno izjasniti kako americka administracija,
tako i na Kapitol Hilu republikanski senatori Dik Lugar i Don
Nikols i kongresmen Rendi Kaningem.
To, medjutim, nije sve. Kao ilustracija ovdasnjeg interesovanja
za tekuce sve toplije politicko leto u SRJ, vredna je pomena i
upravo nam pristigla informacija da se jedna delegacija
kongresmena sprema iduceg meseca u posetu Srbiji i Crnoj Gori.
Njihov program jos nije utanacen, a pod odredjenim znakom pitanja
moglo bi da se nadje i pitanje dobijanje ulaznih viza za ovu grupu
americkih zakonodavaca, imajuci u vidu da je to prva delegacija ove
vrste koja se zapucuje u Beograd i Podgoricu posle zimskih
demonstracija u Srbiji - kad su njihovi predhodnici u par navrata
javno pozdravljali demonstrante i time izazvali protest i
upozorenje saveznog MIP da se dosljacima iz Amerike (bez obzira
na legitimaciju s kojom dolaze) vise nece tolerisati ovakvo
uplitanje u unutrasnje poslove nezavisne Jugoslavije.
Kongresmeni ce doci ili ne doci, to ce se pouzdanije znati za
nedelju-dve. U medjuvremenu, americki listovi nastavljaju da
analiziraju dinamicna politicka kretanja u preostaloj Jugoslaviji.
Iz tekstova objavljenih na tu temu u poslednjih nekoliko dana,
izdvojili smo u nastavku za citaoce "Nase Borbe" nekoliko
karakteristicnih citata.
Komentari
"Njujork tajms": Slobodan Milosevic poceo je svoj novi mandat
na novom polozaju predsednika onog sto je preostalo od
Jugoslavije. G. Milosevic za svoj uspeh ne duguje ljubavi gradjana
Srbije. Ekonomija je blizu kolapsa, sa penzijama i platama koje
mesecima kasne ili se uopste ne isplacuju. Fabrike skoro da su
sasvim zatvorene. Njegova vlast zasnovana je na kontroli
Ministarstva unutrasnjih poslova i tajne policije, nacionalnih
medija i crnoberzijanske ekonomije, koja se nalazi u rukama
razbojnika lojalnih njemu i njegovoj zeni.
Ulicni protesti prosle zime nisu mogli da uzdrmaju ove
stubove njegove vlasti. Posto mu Ustav nije dozvoljavao da trazi i
treci mandat predsednika Srbije, Savezni parlament izabrao je
ovog meseca g. Milosevica za predsednika Jugoslavije. Njegov
sledeci potez bice, verovatno, da ubedi parlament da promeni
Ustav i obezbedi mu stvarnu vlast na njegovoj funkciji, koja je sad
samo ceremonijalna...
Cak ni potpuni kolaps srpske ekonomije, medjutim, ne bi morao
da dovede do uklanjanja ovog coveka koji je u vise navrata dosad
pokazao spremnost da obogalji svoju zemlju i ovaj region da bi se
odrzao na vlasti.
"Vasington post": Promena titule znaci da je Milosevic i
dalje bez rivala kao lider onoga sto je ostalo od Jugoslavije, kao i
sampion srpskog nacionalizma na koji ce se racunati dok SAD i
NATO saveznici pokusavaju da uspostave stabilnost u Bosni i u
ostalim etnicki pocepanim drzavama jugoistocne Evrope.
Milosevic, uveliko okrivljen za krvoprolice koje je pre pet
godina propratilo raspad Jugoslavije, dosao je do svog novog
polozaja vestim politickim zaobilazenjem ustavne zabrane koja
mu je blokirala treci cetvorogodisnji mandat kao predsednika
Srbije. Seleci se sa jednog predsednistva na drugo, Milosevic je
jos jednom demonstrirao da, bez obzira na titulu koju nosi, ovaj
prepredeni balkanski vodj i dugogodisnji socijalisticki aparatcik,
zadrzava cvrstu kontrolu nad umanjenom jugoslovenskom
federacijom, koja je sad sastavljena od republika Srbije i Crne
Gore.
Ponajvise zbog njihovog medjusobnog obracunavanja, opozicioni
lideri u Srbiji pokazali su se nesposobnim da naprave politicki
kapital na jadnoj ekonomskoj situaciji Jugoslavije, tako da je
Milosevic zadrzao veliki broj sledbenika. Analiticari, medjutim,
kazu da podrska Milosevicu dolazi preko organizacija
Socijalisticke partije, koje datiraju u Jugoslaviji jos iz Titovih
komunistickih vremena, zatim iz njegovih pozivanja na srpski
nacionalizam kao i iz proverene sklonosti Srba da slede cvrstu
lidersku ruku.
|