Utorak, 29. jul 1997.

AMERICKA VIDJENJA SRJ SA NOVIM PREDSEDNIKOM I STARIM OPOZICIONIM PODELAMA

Jedina veza - preko Dejtona

U svim buducim kontaktima i kombinacijama sa Vasingtonom Milosevic ce figurirati iskljucivo kao potpisnik Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH - zvanican je stav Stejt dipartmenta. Bojkot izbora jedini izlaz za opoziciju

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Dr Voja Kostunica imao je prosle nedelje priliku da cuje i u Vasingtonu ono sto se njemu i ostalim liderima demokratske opozicije vec vise meseci sve cesce govori i u Beogradu. A, to je da su SAD (kao i sav ostali dobronamerni svet) razocarane raskolom u koaliciji "Zajedno" i, stoga, sve uzdrzanije u konkretnijoj podrsci politickim snagama, za koje se zimus poverovalo da su dobile izglednu poziciju kao alternativa rezimu, koji je ovde javno i zvanicno nazivan autokratskim i proglasavan poslednjim preostalim komunistickim bastionom na Balkanu.

Za razliku od ovdasnjih medija, Klintonova administracija nije se od 23. jula izjasnjavala o novoustolicenom predsedniku SR Jugoslavije. Na interesovanje vaseg dopisnika, u Stejt Departmentu dobijeno je tim povodom objasnjenje koje bilo i ocekivano. Ono se svodi na ono sto je u Vasingtonu vec zvanicno bilo receno pre dve nedelje, kad se nasa Savezna skupstina na brzu brzinu izjasnila o novom predsedniku Srbije i Crne Gore: stvar je Jugoslovena koga ce i kako ce birati za svog predsednika, ali - posto je ovde rec o drzavi (prema tome, i vlasti) koju SAD i dalje zvanicno ne priznaju - u svim buducim vasingtonskim kontaktima i kombinacijama Milosevic ce i dalje figurirati samo kao jedan od potpisnika Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH. Samo kao takav - i nikako drugacije.

Razumevanje

U medjuvremenu, u Vasingtonu se sa razumevanjem gleda i u principu podrzava odluka demokratske opozicije Srbije, da se bez obezbedjivanja poznatih minimalnih uslova ne ide na septembarske skupstinske i predsednicke izbore. U ovoj demokratskoj sredini opozicioni izborni bojkot nije bas sasvim jasna niti privlacna forma politicke borbe, ali - s druge strane - na nadleznim mestima u vlasti i Kongresu istovremeno sve vise jaca saznanje da prodemokratskim snagama u Srbiji ne preostaje, prakticno, nijedno drugo oruzje u situaciji u koju su dovedene.

Americka diplomatija bila je, januara ove godine, veoma aktivna u pripremi onog poznatog Gonsalesovog izvestaja, preko koga je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju postavila Milosevicu seriju obaveza oko procesa demokratizacije u Srbiji. Tim povodom, u Vasingtonu je sve vise nadleznih sagovornika koji konstatuju da su se vlasti u Beogradu prakticno oglusile o sve zahteve koji su im postavljeni u tom novogodisnjem paketu OEBS (osim iznudjenog priznavanja rezultata opstinskih izbora iz novembra 1996), s tim sto se konstatuje da su na tom terenu medjunarodnoj zajednici poslati u poslednje vreme novi izazovi. Pri tome se ovde, pre svega, pominje nedavno usvojeni zakon o povecanju broja izbornih jedinica kao i masovno ucutkivanje nezavisnih RTV stanica sirom Srbije - sto je tema o kojoj ce se (kako nam je nagovesteno) uskoro javno izjasniti kako americka administracija, tako i na Kapitol Hilu republikanski senatori Dik Lugar i Don Nikols i kongresmen Rendi Kaningem.

To, medjutim, nije sve. Kao ilustracija ovdasnjeg interesovanja za tekuce sve toplije politicko leto u SRJ, vredna je pomena i upravo nam pristigla informacija da se jedna delegacija kongresmena sprema iduceg meseca u posetu Srbiji i Crnoj Gori. Njihov program jos nije utanacen, a pod odredjenim znakom pitanja moglo bi da se nadje i pitanje dobijanje ulaznih viza za ovu grupu americkih zakonodavaca, imajuci u vidu da je to prva delegacija ove vrste koja se zapucuje u Beograd i Podgoricu posle zimskih demonstracija u Srbiji - kad su njihovi predhodnici u par navrata javno pozdravljali demonstrante i time izazvali protest i upozorenje saveznog MIP da se dosljacima iz Amerike (bez obzira na legitimaciju s kojom dolaze) vise nece tolerisati ovakvo uplitanje u unutrasnje poslove nezavisne Jugoslavije.

Kongresmeni ce doci ili ne doci, to ce se pouzdanije znati za nedelju-dve. U medjuvremenu, americki listovi nastavljaju da analiziraju dinamicna politicka kretanja u preostaloj Jugoslaviji. Iz tekstova objavljenih na tu temu u poslednjih nekoliko dana, izdvojili smo u nastavku za citaoce "Nase Borbe" nekoliko karakteristicnih citata.

Komentari

"Njujork tajms": Slobodan Milosevic poceo je svoj novi mandat na novom polozaju predsednika onog sto je preostalo od Jugoslavije. G. Milosevic za svoj uspeh ne duguje ljubavi gradjana Srbije. Ekonomija je blizu kolapsa, sa penzijama i platama koje mesecima kasne ili se uopste ne isplacuju. Fabrike skoro da su sasvim zatvorene. Njegova vlast zasnovana je na kontroli Ministarstva unutrasnjih poslova i tajne policije, nacionalnih medija i crnoberzijanske ekonomije, koja se nalazi u rukama razbojnika lojalnih njemu i njegovoj zeni.

Ulicni protesti prosle zime nisu mogli da uzdrmaju ove stubove njegove vlasti. Posto mu Ustav nije dozvoljavao da trazi i treci mandat predsednika Srbije, Savezni parlament izabrao je ovog meseca g. Milosevica za predsednika Jugoslavije. Njegov sledeci potez bice, verovatno, da ubedi parlament da promeni Ustav i obezbedi mu stvarnu vlast na njegovoj funkciji, koja je sad samo ceremonijalna...

Cak ni potpuni kolaps srpske ekonomije, medjutim, ne bi morao da dovede do uklanjanja ovog coveka koji je u vise navrata dosad pokazao spremnost da obogalji svoju zemlju i ovaj region da bi se odrzao na vlasti.

"Vasington post": Promena titule znaci da je Milosevic i dalje bez rivala kao lider onoga sto je ostalo od Jugoslavije, kao i sampion srpskog nacionalizma na koji ce se racunati dok SAD i NATO saveznici pokusavaju da uspostave stabilnost u Bosni i u ostalim etnicki pocepanim drzavama jugoistocne Evrope.

Milosevic, uveliko okrivljen za krvoprolice koje je pre pet godina propratilo raspad Jugoslavije, dosao je do svog novog polozaja vestim politickim zaobilazenjem ustavne zabrane koja mu je blokirala treci cetvorogodisnji mandat kao predsednika Srbije. Seleci se sa jednog predsednistva na drugo, Milosevic je jos jednom demonstrirao da, bez obzira na titulu koju nosi, ovaj prepredeni balkanski vodj i dugogodisnji socijalisticki aparatcik, zadrzava cvrstu kontrolu nad umanjenom jugoslovenskom federacijom, koja je sad sastavljena od republika Srbije i Crne Gore.

Ponajvise zbog njihovog medjusobnog obracunavanja, opozicioni lideri u Srbiji pokazali su se nesposobnim da naprave politicki kapital na jadnoj ekonomskoj situaciji Jugoslavije, tako da je Milosevic zadrzao veliki broj sledbenika. Analiticari, medjutim, kazu da podrska Milosevicu dolazi preko organizacija Socijalisticke partije, koje datiraju u Jugoslaviji jos iz Titovih komunistickih vremena, zatim iz njegovih pozivanja na srpski nacionalizam kao i iz proverene sklonosti Srba da slede cvrstu lidersku ruku.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /