INTERVJU: BRANKO KRALJEVIC, UMETNICI DIREKTOR PRIMORSKOG LETNJEG FESTIVALA U KOPRU

Primorski letnji festival u Kopru ove godine dešava se po cetvrti put od 30. juna do 30. jula. Na festivalu su ucestvovale dvadeset i dve predstave, od cega je devetnaest premijera, a dve su uradjene u kooprodukciji festivala. Inace, festival se sastoji iz dva programa, vecernjeg kada se igraju predstave i dnevnog kada je na programu ulicno pozorište. Nešto više o samom festivalu, njegovoj prošlosti i buducnosti rekao nam je Branko Kraljevic, umetnicki direktor i selektor festivala.

"Naša Borba": Kako je nastao festival i šta se dešavalo u prethodne cetiri godine?

Branko Kraljevic: U Kopru je pre cetrdeset godina ukinuto profesionalno pozorište i od onda se u letnjem periodu pokušava supstituirati manjak pozorišta nekom autohtonom produkcijom, studentskim pozorištem, off produkcijom. Posle cetrdeset godina izgleda da se finansiska situacija uz pomoc Kopra i Slovenije kao nove drzave, sredila i da su se našla neke sredstva da se napravi to što bismo danas mogli nazvati Letnji festival. Funkcija ovog festivala je od samog pocetka bila u tome da bude ambijentalan. Znaci, da se iskoristi ambijent Kopra koji je tipican za ovaj deo Mediterana i da se upotrebi za horizont razlicitih pozorišnih estetika. Od savremenih provokativnih, do onih koje su manje provokativne ali autorske. Na festival su u poslednje tri godine dolazile predstave koje se pravljene i producirane u drugim sredinama i bile su na neki nacin pregled najboljih ostvarenja u Sloveniji (više-manje) biranih pomucu tri kriterijuma. Prvi kriterijum je kvalitet predstave, drugi je mogucnost da se predstava postavi u neki od koparskih ambijenata koji su na raspolaganju, a trece je neki iracionalni kriterijum koji bih ja teško mogao definisati. Ove godine proširili smo izbor predstava na Makedoniju i Jugoslaviju, te nije kao i ranijih godina kada je naš izbor bio okrenut ka Hrvatskoj i Italiji. Nadam se da ce se narednih godina ova saradnja okrepiti i da ce biti još jaca, naravno na bazi kriterijuma koji su postavljeni.

NB: Mozete li nešto više reci o kooprodukciji festivala?

B.K.: Da, što se tice kooprodukcija festivala, voleo bih da se to proširi. Festival je sada baš pred tom odlukom da poveca broj vlastitih produkcija i koprodukcija i da smanji gostujuce predstave. Prvenstveno mislim na predstave iz Slovenije, kojih ima previše u gostovanju. Mislim da bi za ta sredstva bilo bolje napraviti tri kooprodukcije i jednu produkciju kako bi se naglasio identitet ovog festivala i grada. Ovo su neke programske vizije za ubuduce. U planu imamo još jednu saradnju sa svim pozorišnim institucijama u Sloveniji, sa njihovom infrastrukturom, i kako bi mogao taj sistem omoguciti glumcima i onima koji vole pozorište jednu plemenitu saradanju i druzenje.

NB: Po vašem mišljenju, koje su bile najzanimljivije predstave na ovogodišnjem festivalu?

B.K.: Bilo je par interesantnih stvari i zaista je teško reci šta je najbolje. Meni je bitna demokratija poetike, koliko ima razlicitih ljudi, toliko ima i razlicitih pozorišta. Jedna od interesantnih predstava je komad "Ekspolozija memorije" radjen po tekstovima Hajnera Milera u reziji Edvarda Milera. U ovoj predstavi je došlo do nekog novog osecaja pozorišta. Dramatizacija "Amerike" Franca Kafke u reziji Januša Kice, takodje je bila zanimljiva predstava. U ovoj predstavi su se vencale poezija, estetika i stvarnost na jedan specifican nacin. Takodje, predstava "Buba u uhu" pozorišta iz Ljubljane je jedna komercijalna predstava koja je drzala sve vreme vrucu temperaturu u publici. "Tartif" iz Splita, "Bahanalije" iz Makedonije i tako dalje

NB Nešto o pratecem programu i njegovoj daljoj ekspanziji

B.K.: Nastojao sam da se uvede u program ulicno pozorište, ali najzasluzniji za ovogodišnji program dnevnog dela programa su Maja i Brane Solce iz lutkarskog pozorišta "Papilu". U Kopru su gostovale interesante grupe ulicnih pozorišta iz celog sveta, od onih koji rade predstave za decu, do onih koji prave hepeninge po ulicama. U planu za naredne festivale imamo organizovanje simpozijuma, sa temama kako ambijent ukljuciti u estetiku predstava.

Jelena Bjelica