INTERVJU: JERMENSKI PJESNIK BABKEN SIMONJAN

Na IV medjunarodnom ljetnom sajmu knjiga u Herceg-Novom (organizator "Unireks", izdavacka kuca iz Podgorice) i ove godine svoje autorsko vece imao je jermenski pjesnik, esejist i prevodilac Babken Simonjan koji se vec 22 godine intenzivno bavi jermensko-srpskim knjizevnim i kulturnim odnosima. Clan je Saveza pisaca Jermenije i Udruzenja knjizevnika Srbije, a od 1995. godine, je zvanicni opunomoceni predstavnik Saveza pisaca Jermenije u SRJ. Centralna tema na ovogodisnjem sajmu knjiga u Herceg-Novom bila je 150-godisnjica stampanja Njegosevog "Gorskog vijenca", o cemu je govorio na sajmu i pjesnik Simonjan. "Gorski vijenac" je stampan 1847. godine u jermenskoj stampariji kongregacije Mhitarista u Becu, a pjesnik Simonjan je poceo da prevodi ovo najpoznatije Njegosevo djelo prvi put na jermenski jezik. Inace, pjesnik Simonjan je do sada sa srpskog na jermenski jezik preveo nekoliko knjizevnih ostvarenja sto je, takodje, prvenac u jermenskoj knjizevnosti. Sve ovo je bilo povod za razgovor za "Nasu Borbu".

Prevedeno 450 stihova

Babken Simonjan: Tacno, prvi put je realizovano stampanje "Gorskog vijenca" u jermenskoj stampariji u Becu koja i danas postoji, a to je stamparija kongregacije Mhitarista. U toj stampariji Vuk Karadzic je stampao "Srspki rjecnik" (1818) i "Srpske narodne pripovjetke" (1821), Branko Radicevic svoje pesme i mnogi vasi intelektualci objavili su svoja dela u ovoj cuvenoj stampariji.

Sta je mene povezalo s "Gorskim vijencem"? Prvo, naravno, sto je stampan u jermenskoj stampariji, a drugo - "Gorski vijenac", po svojoj sustini i strukturi, u mnogome se indetifikuje s jermenskom knjizevnoscu i jermenskom sudbinom uopste.

Njegos govori o osmanlijskom zlu, govori protiv varvarstva, ali i o ljudskim kvalitetima, filosovskim temama, ljudskim odnosima... A kako ga prevesti na jermenski, odnosno da li u jermenskoj knjizevnosti postoji deseterac. Da, postoji i to kao tradicionalna, kao klasicna forma. "Gorski vijenac" je napisan u epskom desetercu i ja sam to pokusao da obradim tako. I vec mogu da kazem da sam uspeo, jer to kaze jermenska kritika, jermenski pisci. Naime, ja sam do sada preveo oko 450 stihova, ali sam objavio samo 88 i od pocetka ("Vidji vraga su sedam binjisah") do zakljucno sa stihom "Da ne varam narodna nadanja" - a to je monolog Vladike Danila...

Imao sam dosta teskoca na nekoliko mesta. Ne zbog toga sto je problem u jeziku, u crnogorskom dijalektu ili u tucizmima. Problem je bio u tome sto Njegos ima izuzetno metaforicko misljenje i kazivanje sto komplikuje bilo kom prevodiocu. To, istovremeno, znaci, ako neko uzme da prevodi "Gorski vijenac", taj treba izuzetno dobro da poznaje delo, treba da zna crnogorski dijalekat i sto je najvaznije - mora da zna obicaje, istoriju Crne Gore, Srbije, Vizantije, Osmanlijske imperije.

Inace, moram da naglasim da je "Gorski vijenac" bio aktuelan u 19. vijeku, ali on je aktuelan i danas, posebno u ovim teskim situacijama u kojima se nalazila Jugoslavija. Njegosev spev ce biti aktuelan i narednih vekova.

Radim polako, ali precizno

B. S.: Znate sta: ja sam tek poceo. Poceo sam u septembru 1996. godine, a pored prevodjenja, ja imam i drugih obaveza. Pisem svoju poeziju, bavim se esejistikom.

No, sto se tice pitanja kada treba da zavrsim s prevodom "Gorskog vijenca", ja ocekujem u narednih pet-sest godina, mozda i vise. Prema takvom svetskom piscu, svetskom velikanu, treba, kao prvo, imati veliko postovanje i odgovornost. Bolje je da zavrsim i za deset godina, ali da bude tacno, da bude dobro, da to bude Njegos... Ja sam cuo od mnogih njegosologa da je NJegos na mnogim jezicima unakazen. Moj je zadatak da prevod "Gorskog vijenca" bude dobar i da dobije visoku ocenu kritike. Ja radim polako, ali precizno. Prvo zelim da sacuvam Njegoseve slike, zatim NJegoseve misli, odnosno da sacuvam NJegosa i njegov duh. Bez obzira da li ja Njegosevu rec menjam i sto ja dajem svoju rec, ali ja ne menjam sustinu. Kada bi se Njegos na Lovcenu kojim cudom probudio i kada bi svoj "Gorski vijenac" znao da procita na jermenskom - siguran sam da bi bio srecan.

Prenosim lepotu srpske knjizevnosti

B. S.: Prevodjenjem sam poceo da se bavim 80-ih godina. Tada sam znao za Njegosa, ali nisam bio speman za njega. Hteo sam da vise saznam o NJegosu i njegovom "Gorskoj vijencu". Tek onda sam krenuo s prevodom. I to je bilo tek prosle godine kada sam se osjetio spremnim da prevodim Njegosa. Do sada sam preveo srpske narodne bajke i legende, Nusiceve i Copiceve pripovetke, bajke i pripovetke Vuka Karadzica. Sa jednim svojim prijateljem prevodim savremenu srpsku poeziju. Preveli smo Desanku Maksimovic, a namera nam je da prevedemo Branka Radicevica (starog, iz 19. veka), Jaksica, Rakica, Ducica, Miljkovica... Imamo na umu da napravimo jedan lep buket srpske knjizevnosti.

NB: Da li je sto ranije prevodjeno sa srpskog na jermenski jezik?

B. S.: Rizikujem da budem neskroman, ali je tacno: pre mene srpska knjizevnost vrlo malo je bila poznata u Jermeniji. Naime, pre mene je nesto bilo prevedeno, ali to je prevodjeno sa ruskog na jermenski jezik. Ja nisam pristalica da se knjizevnost prevodi - prepevava sa drugog jezika, vec mora da se prepevava odnosno prevodi s originala. Ja cu sa prevodjenjem i dalje da nastavim, da nasim citaocima prenosim lepotu srpske knjizevnosti, jer Jermeni imaju veliko razumevanje prema Srbima i njihovoj borbi. A s druge strane - jermensku knjizevnost pokusavam da predstavim srpskim citaocima, jer srpski citaoci imaju veliko razumevanje prema Jermenima. I tako radim 22 godine, na tim talasima, plovim svojom barkom.

Petar Janicic