VEHID SEHIC, PREDSEDNIK FORUMA GRADJANA TUZLE

To je posebna vrsta virusa neizlecive tolerancije. Ovaj grad je zato kaznjen

Pobijanje nacionalistickih teorija: Tuzla

- Mi zivimo o bosanskom Bermudskom trouglu u kome obican covek pati i strada. U tim vodama, opasnim po zivot, ima jedno zarazeno ostrvo - ime mu je Tuzla. Sve svoje ljudske snage sumiracemo na to da tuzlanski virus zarazi Bosnu - reci su predsednika Foruma gradjana Tuzle, Vehida Sehica izgovorene na Savetovanju o sudbini izbeglih i prognanih sa prostora nekadasnje drzave, SFRJ, odrzanom u Novom Sadu.

"Nasa Borba": O kakvom je virusu rec?

Vehid Sehic: To je posebna vrsta virusa neizlecive tolerancije. To znaci da gledate coveka u oci i u njemu vidite osobu s identitetom, koja ima svoje ime i prezime, vrline i mane, a ne Srbina, Muslimana ili Hrvata.

NB: U Novom Sadu ste boravili da biste pomogli resavanje sudbine izbeglih i prognanih...

V. S.: Tragediju izbeglica vidimo pre svega kao ljudsku tragediju. Ako smo humanisti ne smemo ulaziti u razloge zasto je neko napustio svoju kucu. Jer kada vas to ne zanima, kada pridjete nekom kao coveku, onda se on otvara i jasno izrazava zelju da se vrati svom domu, od cega nema nista prirodnijeg. Nestane tada njegovog straha. Niko nema pravo da tera izbegle da se vrate, to mora da bude njihova zelja i odluka. Nakon toga, organizacija povratka je drzavni posao. Nazalost, Bosna je suverena drzava koja nema drzavu i drzavne institucije vec sve zavisi od centara moci i pojedinaca. Jedino ispravno resenje bi bilo uvodjenje protektorata, a to bi ujedno bio i nacin sklanjanja nacionalnih stranaka i njihova tri lidera i svega loseg sto oni sa sobom nose. Jer u BiH nema pobednika, a takvu situaciju ponovo koriste oni koji su i poceli rat.

NB: Sta je prepreka povratku izbeglih i prognanih?

V. S.: Osim nefunkcionisanja drzava i nepostovanja potpisanih medjunarodnih sporazuma, povratak ljudi sprecavaju i dva zakona - Zakon o napustenoj imovini i o otkupu stanova. Ako ti zakoni ostanu na snazi niko nece moci da se vrati.

NB: Alternativni gradjanski parlament, ciji ste clan, ima nameru da i zvanicno zahteva protektorat nad Bosnom. Koliko ste daleko od tog cilja?

V. S.: Inicijativa, na moj predlog, traje vec dve godine. O tome sam razgovarao s ljudima u Evropskoj uniji, predao sam im predlog. Namera nam je da u Tuzli organizujemo okrugli sto na ovu temu. Svesni smo da ce nas podrzati gradjanska udruzenja, a da ce nacionalne stranke biti protiv toga. Ali, postoji mogucnost da nas javno nece podrzati ni opozicione stranke, jer se, razume se, one bore za vlast, a protektorat odlaze preuzimanje vlasti.

NB: Tuzla je primer gde koncepti organizovanja drzave i gradova u okviru njih, koje zastupaju nacionalne stranke, padaju u vodu.

V. S.: Upravo iz razloga sto Tuzla pobija njihove nacionalisticke teorije o nemogucnosti suzivota. Ovaj grad je kaznjen, jer se sadasnjoj garnituri vlasti to ne uklapa u planove. Njihove politicke maske padaju u Tuzli. Mi smo za vreme rata imali cetiri multinacionalne tuzlanske brigade. Zbog svega toga, danas se na razne nacine ovaj grad marginalizuje i diskriminise. Donesena je odluka da se ucesnicima rata iz BiH omoguci placanje komunalija sa stednih knjizica koje su im date kao izvesne nadoknade. U Sarajevu, taj zapravo nepostojeci novac, moze da se koristi, a u Tuzli ne!

NB: Tuzla je i meta raznih "projekata" o otcepljenjima delova grada, kako bi se formirale etnicki ciste opstine. O cemu se zapravo radi?

V. S.: Pre dve-tri godine zacela se ideja da se formira hrvatska opstina. To se, naravno, nije dogodilo, jer gradjani Tuzle hrvatske nacionalnosti nisu za to. Tu ideju je uvezlo ekstremno krilo HDZ. Takvih pokusaja u Tuzli ima u talasima, ali nema opasnosti da se to ostvari. To su nacionalisticke strasti za koje se Tuzlaci ne lepe. Pre cetiri meseca je propao referendum za formiranje muslimanske opstine. Ljudi nisu izasli. Cak je i SDA formalno osudila taj pokusaj. Takve akcije ni slucajno ne opravdavam, ali sam shvatio gde se krije pogodno tlo za nasadjivanje takve ideje. Ljudima je tesko da prihvate da im, na primer, njihova deca pohadjaju nastavu po skolskom programu koji vredja njihova nacionalna osecanja.

NB: Postoji li problem ugrozavanja ljudskih prava u Tuzli?

V. S.: Pri Forumu gradjana Tuzle radi Odbor za zastitu ljudskih prava. Najvise posla imamo oko zastite izbeglih i raseljenih, za to smo angazovali advokate. Sporovi koji su u toku tretiraju problem povratka imovine. U formularima ne zahtevamo dase gradjani nacionalno izjasnjavaju. Tretiramo ih kao ljudska bica i gradjane BiH. To ljude ohrabruje da nam se jave. U selima oko Tuzle, i u muslimanskim i u srpskim kucama bilo je na hiljade izbeglica. Sada su ugovori sa vlasnicima istekli i te ljude moramo negde da smestimo. Resili smo gotovo sve slucajeve. U selu Krtova, u blizini Lukavca, svi izbegli mestani su se vratili svojim kucama. O tome se vrlo malo ili uopste ne govori u medijima.

Branislava Opranovic