NASTAVAK RAZGOVORA SA LONDONSKIM KLUBOM MOGAO BI DA UTICE NA "OPORAVAK" CENE JU DUGA

Pojeftinjenje jugoslovenskog duga, posle junskih razgovora sa komercijalnim bankama, mogli su da proizvedu sitniji poverioci. Veci deo ovog duga, medjutim, u rukama je americkih banaka, koje su zbog zastite svojih bilansa zainteresovane da taj dug drze dok ga pravno ne regulisu

Nakon junskih razgovora SRJ sa poveriocima Londonskog kluba, jugoslovenski dug na sekundarnom trzistu pojeftinio je sa preko 40 na 35 centi za dolar nominalnog duga. Prenoseci finansijsku reviju "Juromani" u agencijskim vestima je preneta i ocena svetskih analiticara da je ovo pojeftinjenje suprotno onome sto se dogadja sa dugovima zemalja u razvoju, kao i da je moguce da se cena jugoslovenskog duga dalje smanjuje. Domaci analiticari, medjutim, prognoziraju da se to ne mora dogoditi, stavise da bi cena jugoslovenskog duga mogla ponovo i da skoci, posle nastavka razgovora sa poveriocima iz kruga ino- komercijalnih banaka. Ali, isticu i da su sve prognoze te vrste nepouzdane, prosto zato sto su "sva ocekivanja vezana za stanje jugoslovenske ekonomije izuzetno nisko pala, jer je potrebno vise pozitivnih i opipljivih cinjenica" da bi se, zajedno sa rejtingom zemlje, i njeni dugovi bolje kotirali na sekundarnom trzistu.

Na cenu jugoslovenskog duga uticali su svakako ponuda za njegovo reprogramiranje i servisiranje, koju je u junu u Londonu servirala jugoslovenska delegacija, a koja je okarakterisana kao neprihvatljiva, kao i sumnje u otplatne mogucnosti zemlje, koje je takva "agresivna ponuda" izazvala. Posle toga, verovatno su, splasnula i ocekivanja dilera i potencijalnih kupaca jugoslovenskog duga. Po recima jednog domaceg eksperta kolebanja su ipak mogli da izazovu sitniji poverioci, kojima je ovo bila "poslednja kap u casi", koja ih je motivisala da pokusaju da se oslobode ovih potrazivanja, pa je ponuda na trzistu unekoliko povecana. Oni, tvrdi ovaj izvor, nece biti u stanju da odrze takvu tendenciju, jer se valja podsetiti da je veci deo ovog duga u rukama americkih banaka, i pod njihovim uticajem. Zbog zastite sopstvenih bilansa i strogih lokalnih propisa, ove banke su zainteresovane da taj dug drze sve dok ga pravno ne regulisu.

Problem ipak ostaje u tome kako ce neki poverioci procenjivati mogucnost da dodje do kompromisnog dogovora sa Londonskim klubom i kada ce on biti izgledan. Po povratku jugoslovenske delegacije sa junskih razgovora njeni predstavnici su isticali da tada aranzman nije postignut, ali da to nije bilo ni ocekivano, odnosno da je vazno da su razgovori zapoceti i da bi bilo dobro da se okoncaju do kraja godine.

Najvise je komentarisan zahtev jugoslovenske strane za redukciju 80 odsto duga prema Londonskom klubu, u senci cega je bio i zahtev da se on otplacuje kroz kredit. Taj model je davno napusten, tvrdi jedan domaci strucnjak, a Brejdijeve obveznice su i smisljene (i pokazale su se uspesnim da opravdaju taj cilj) da bi se dugovi rasprsili na medjunarodno trziste obveznica, odnosno da bi se na taj nacin onemogucilo da neko u ruci drzi najveci deo duznickog paketa i na taj nacin ima presudnu, "ucenjivacku" poziciju. Opet vezano za cinjenicu da najveci deo ovog duga drze americke banke, procenjuju strucnjaci, govori da ce ovakav jugoslovenski zahtev tesko proci i da je argumentacija sa kojom je propracen poprilicno naivna.

Vezujuci to upravo za junske razgovore sa Londonskim klubom, Vladimir Gligorov iz beckog Instituta za ekonomska istrazivanja, u izjavi za DT kaze da "jugoslovenske vlasti izbegavaju povratak u medjunarodne institucije". Njegovo obrazlozenje je da postizanje dogovora sa Londonskim klubom za SRJ "najverovatnije znaci obavezu da od ukupnog duga od 2,4 milijarde dolara pocne da vraca barem kamate". Zatim, za povratak u MMF nuzno je da se ispune brojni zahtevi, pa i onaj da budzetski deficit ne bude veci od tri procenta drustvenog proizvoda, umesto sadasnjih 15 odsto, objasnjava Gligorov.

Domaci analiticari upozoravaju da ce na cenu jugoslovenskog duga, pa i na jugoslovensku pregovaracku poziciju svakako uticati novi rejtinzi, koje kvartalno objavljuju meritorne svetske institucije, kao i procene znacajnih investicionih banaka. Martovski rejtinzi su, inace, za SRJ bili poprilicno losi.

B. Jager