HOCE LI IZBORNA JESEN POSTATI JESEN RADNICKOG NEZADOVOLJSTVA

Rezim ponovo kupuje socijalni mir po oprobanom receptu - stampanjem para, iako zvanicno tvrdi da to ne cini, kao i novcem od prodaje PTT, kaze Milan Nikolic, potpredsednik UGS "Nezavisnost"

Dok socijalisti svakodnevno, pred izbore, obasipaju javnost pricama i uveravanjima o stabilnoj ekonomskoj situaciji, tri miliona Jugoslovena jedva prezivljava, i spada u kategoriju sirotinje. U toj, mnogoljudnoj armiji sve je vise vlasnika radnih knjizica, a zarade vec dugo (ako ne zakasne tri - cetiri meseca, pa i godinu dana) vode mrtvu trku sa mrsavom potrosackom korpom, pa je zaposlenima jedina briga kako da prezive.

U Vecu Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije isticu da prosecna majska zarada od 734 dinara nije dovoljna da "pokrije" ni polovinu mesecne potorosacke korpe egzistencijalnih namirnica. Koliko zaposlenih, prakticno, mora da se odrekne dela njenog prilicno dijetalnog sadrzaja, svedoci i podatak da 62 odsto radnika zaradjuje tek nekih 70 odsto, pa i manje od iznosa prosecne jugo-zarade. Samo 30 odsto zaposlenih u SRJ zaradjuje vise od prosecne zarade, a izmedju jedan i dva odsto od ovog procenta ima srecu da svojom zaradom moze da kupi najosnovnije mesecne potrepstine koje staju u korpu vrednu oko 1.500 dinara. Oko 200 hiljada zaposlenih zaradjuje cak manje i od 200 dinara, koliko vredi garantovana zarada.

Podatak da oko 400.000 zaposlenih Jugoslovena zarade prima sa visemesecnim zakasnjenjem, jedan je od najalarmantnijih podataka na koji sindikalisti redovno upozoravaju. Nedavno je Dragan Radulovic, predsednik Veca SSSJ ponovo upozorio na stalni rast javne potrosnje i dazbina koje placaju privreda i gradjani. Prema njegovim recima, sve to izaziva socijalno nezadovoljstvo i zaposlenih u drustvenim delatnostima, poput zdrastva i obrazovanja. Ko zna koja po redu je i Raduloviceva opomena da su neprihvatljiva i nova prolongiranja prinudnih odmora. Sindikalisti su ubedjeni da je ovakvo odmaranje samo put ka potpunom raskidu radnog odnosa, pa i masovnom otpustanju radnika.

Stalni strah od gubljenja posla, isticu u sindikatu, dodatni je impuls radnickom nezadovoljstvu. Od nesto iznad dva miliona Jugoslovena zaposlenih u drustvenom sektoru, svakog meseca bez radnog mesta ostaje preko pet hiljada radnika. A samo u industriji i rudarstvu, od oko 850 hiljada zaposlenih ima preko pola miliona "suvisnih" radnika. Neki proracuni govore da bi se, ukoliko se nastavi trend smanjenja broja zaposlenih u privredi Jugoslavije, oko 1,5 miliona radnika moglo naci na ulici.

Prema analizama VSSSJ, ukupna ekonomska i socijalna kretanja apsolutno negiraju optimisticka predvidjanja zvanicnika. Sinidikalisti ukazuju i da ponasanje glavnih aktera politicke scene u godini izbora i dalje svedoci da nema nista od jasnih programa izlaska iz krize. Umesto toga, javnost je zatrpana nacelnim opredeljenjima i nerealnim obecanjima sracunatim na pridobijanje birackog tela.

Iz brojnih strajkova i nezadovoljstva radnika i gradjana politicari i dalje ne izvlace nikakvu pouku, a prema Radulovicevoj oceni, vlast ili procenjuje da strajkovi i revolt radnika nisu dovoljno opasni po nju, ili sto je jos verovatnije, ona jednostavno nema odgovore na radnicke sustinske zahteve. Zato ce, istice predsednik VSSSJ, biti opasno i pogubno, ukoliko krene stihija.

I iz Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" stizu slicna upozorenja. Procenjuju da ce se strajkovi (pa i oni koji su momentalno utihnuli) nastaviti, isticu da je strajkacima sve jasnije da su oni jedini gubitnici jer njihovi zahtevi ostaju neispunjeni, posto su usmereni na lecenje posledica (zahtev za isplatom zaostalih zarada) a ne i na uzroke bede, nerada i gladi.

Na izliv radnickog gneva i mogucnost da strajkovi prerastu u opsti socijalni bunt, sindikalci, pred svaku jesen, opominju.

Pred ovu, izbornu, medjutim, oni racunaju i sa tim da ce vlast pokusati da ponovo povuce neke poteze zarad smirivanja socijalnog naboja.

- Rezim u Srbiji, istina, u poslednje vreme pokusava da na planu zarada i socijale nesto poboljsa. Naravno, cilj je jasan - u pitanju su predstojeci izbri i pridobijanje biraca. Rezim ponovo kupuje socijalni mir po oprobanom receptu - stampanjem para (iako zvanicno tvrdi da to ne cini) i novcem od prodaje PTT. Sasvim je izvesno da je Milosevc vestim manevrima ubio potencijalnu snagu i opasnost od socijalnog bunta u Beogradu. Kazem u Beogradu u kome je koncentrisana vlast. Ona, naime, nije u gradovima u kojima je pobedila opozicija. S druge strane, ocigledno je da nema privredne grane ili drustvene delatnosti u kojoj radnici ne strajkuju i ne traze svoje. Sve ce manje biti mogucnosti da se preliva iz jedne delatnosti ili grane privrede u drugu, kaze Milan Nikolic, potpredsednik UGS "Nezavisnost".

U ovoj sindikalnoj centrali isticu da je sada tesko procenjivati sta ce se dogoditi ove jeseni, ali ipak tvrde da ce biti daleko burnija od ranijih. Prema Nikolicevim recima privreda je konstantno u strajku, a izvesno je da drzava nije spremna, a ni sposobna da definitvno razresi probleme zdravstvenih i prosvetnih radnika. O agoniji privrede, da se i ne govori.

- Ipak, burna jesen koju ocekujemo, za epilog moze imati neku novu Milosevicevu prevaru. Sigurno je da on ima jos nekog keca u rukavu i da ce, pred izbore ponovo pokusati sve, da smiri lavinu socijalnog nezadovoljstva. Radnici su ocigledno u procepu izmedju dva pola - vlasti kojoj do njih nije stalo i opozicije koja hoce vlast, a radnici je ne interesuju.

Koliko ce rezimu ove jeseni uspeti da spreci bunt, sasvim je neizvesno, istice Nikolic, dodajuci na kraju da ovaj sindikat, "generalno ocekuje da se opozicija uzme u pamet i zbije redove, a podrsku ce dobiti od radnika ukoliko procene da uistinu nudi izlazak iz krize."

G. Djukic