PROIZVODNJA, STATISTICKI, RASTE, ALI NE I DRUSTVENI PROIZVOD

Ako preduzeca proizvode robu i pritom prave gubitke, velicina tih gubitaka nuzno smanjuje vrednost drustvenog proizvoda. A domaca industrija prodaje na trzistu dinar za 92 pare, konstatuje u svojoj analizi dr Miroljub Labus

"Najvisa stopa rasta u Evropi" ne donosi jugoslovenskoj privredi adekvatan rezultat u vidu drustvenog proizvoda. U prosloj godini, na primer, drustveni proizvod u domacoj industriji opao je za 2,7 odsto, dok je istovremeno fizicki obim proizvodnje (sa cime se vlast najvise hvalila proglasavajuci to za ekonomski oporavak) bio povecan za 11 procenata.

Samo deo objasnjenja sadrzan je u cinjenici da su u ovoj godini promenjeni ponderi za izracunavanje obima industrijske proizvodnje, sa obrazlozenjem da se u poslednjim godinama promenila i njena struktura. Stari sistem smanjio bi polugodisnju stopu rasta industrijske proizvodnje sa 7,6 na 4,8 odsto, odnosno novi nacin obracuna fizickog obima proizvodnje u industriji dodaje "580 grama" na svaki "uslovni kilogram" fizicke proizvodnje, objasnjava dr Miroljub Labus u svojoj analizi, objavljenoj u Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta. U njoj je pokusao da razdvoji "gresku u statistickom merenju" od stvarnih problema jugoslovenske privrede, koji se i na ovaj nacin uspesno maskiraju.

Krivo ogledalo

Dr Labus naglasava da je priroda gubitaka u elektroprivredi ipak specificna, s obzirom da se njeni izrazito niski poslovni prihodi mogu objasniti dvojako - niskom cenom elektricne energije ili neefikasnom naplatom potrazivanja. Prvo se, doduse, moze otkloniti drugacijom politikom cena, ali tada ce se ovi gubici preseliti u druge industrijske grane preko povecanih troskova energije. Preostalih 60 odsto gubitaka u industriji nisu, medjutim, posledica administrativne kontrole cena, vec najvecim delom poticu iz otpisa nenaplacenih potrazivanja i tako pokazuju koliko je u stvari jugoslovenska privreda medjusobno prezaduzena i nesposobna da uredno izvrsava svoje poslovne obaveze, odnosno koliko je trzisno neefikasna.

Generalno receno, industrija prodaje na trzistu dinar za 92 pare, jer je ucesce gubitaka u ukupnim prihodima lane iznosilo 7,8 odsto. Ova neefikasnost nuzno smanjuje drustveni proizvod, a ako indeks fizickog obima proizvodnje to ne izrazava, onda on kida vezu izmedju proizvodne aktivnosti i trzisnog poslovanja u industriji. Pri tome statistika ignorise ovu okolnost, jer je kod delatnosti, opterecenih gubicima, zadrzala njihovo ucesce u formiranju drustvenog proizvoda, kakvo je postojalo u 1990. godini. Uz to neadekvatan je i tretman elektroprivrede, cije je ucesce precenjeno. Kako ceo sektor energetike stvara skoro jednu trecinu ukupnog indeksa industrijske proizvodnje, to definitivno znaci da postoji konstantna precenjenost u obracunu nivoa aktivnosti u industriji, konstatuje u svojoj analizi dr Labus.

Izgovor za veliku potrosnju

Precenjeni drustveni proizvod ne moze da bude osnov ni za planiranje budzeta ili prava u oblasti javne potrosnje, naglasava dr Labus. A opet da podsetimo, na tom nepostojecem kolacu potpuno nerealno je planiran i ovogodisnji obim javne potrosnje, za koju ocito pozeljne prihode ne moze da izbaci domaca industrija, ma sa kakvim stopama rasta je okitili. Zato se taloze sve veci deficiti u javnom sektoru, za koje nema resenja, jer je politicka propaganda jedno, a materijalna stvarnost nesto drugo.

Bojana Jager