FENOMEN SESELJ NIJE RUZNO, VEC PRAVO LICE PROGRAMA NACIONALNE INTELIGENCIJE

Karikatura uradjena specijalno za Drugi medjunarodni salon karikature u Zemunu (od 30. maja do 10. juna 1997.)

Zarko Korac

U "Filozofskom recniku" Volter odredjuje tiraniju na sledeci nacin: "Tiraninom se naziva vladar koji priznaje kao zakon samo svoju cud, koji uzima dobra svojih podanika, a zatim vodi i njih same da za njega osvajaju dobra susednih zemalja. Takvih tirana uopste nema u Evropi". Umni Volter prevario se samo u jednome, takvih tirana u Evropi jos uvek ima na nasem prostoru, a tiranska vlast je osnovni oblik vlasti u kojoj zivimo. Jer tiranska vlast ne priznaje moral, zakon ili cak obicaj; za nju je dobro sve sto je odrzava i sto joj produzava vek, ona ne pita za cenu u ljudskim zivotima ni patnji da bi zadovoljila svoju destruktivnu prirodu.

Na pravu prirodu tiranske vlasti podsetili su nas poslednji dogadjaji u Zemunu, kada je predsednik opstine i samozvani cetnicki vojvoda Vojislav Seselj, poceo sve jasnije da organizuje svoju zemunsku paradrzavu na bezakonju i nasilju. Ovaj nacisticki eksperiment u punom je toku. Njegove "Zemunske novine" objavljuju poternice za neduznim ljudima, kojima se posle toga ubacuju bombe u "ustaske firme". Na naslovnoj strani je poternica za sedmogodisnjim detetom, (Hrvatom!) a na poslednjoj, slike zemunskog vojvode i slike javnih radova koje on organizuje u Batajnici! Ono sto je sa govornice Skupstine Srbije 1992. godine obecao, retorziju, sada ispunjava - nesrpsko stanovnistvo ce biti proterano, a dobrovoljci poslednjeg rata ce dobiti njihovu imovinu.

I oni koji se sada "zgrazaju" i tvrde da se radi o "ruznom licu" nase stvarnosti, cine najopasniju od svih gresaka. Fenomen Seselj nije ruzno, vec pravo lice nacionalnog programa koji se kod nas dugo gradio, a prakticno realizovao poslednjih sest godina. Onda kada su takozvani nacionalni intelektualci poceli da pisu u visokotiraznim listovima o istorijskim nepravdama, visim i nizim nacijama, nelegitimnim granicama i nebeskim narodima, oni nisu samo prizivali rat i racionalizovali njegove ciljeve, oni su istovremeno pisali uloge za nacionalne junake koji ce te "istorijske ciljeve" bez kolebanja da ostvare. Glavni od tih junaka ih je razocarao - ispao je lukaviji i beskrupulozniji cak i od njih. Vise ga je interesovala licna vlast od paraistorijskog "diskursa". I na upraznjeno mesto postepeno se ustolicava novi "heroj", koga bi se oni rado odrekli. Jer tvorci nacionalnog programa koji su govorili o "humanom preseljenju", (intervju "Politici" bivseg predsednika SR Jugoslavije), to su zeleli da se ostvari daleko od njihovih ociju, u gudurama Bosne i Hercegovine, gde nema televizijskih kamera ili gde one "lazu". Oni nisu zeleli da licno gledaju srusene gradove i pobijeno stanovnistvo, ostatke streljanih ljudi buldozerom zatrpanih na svinjskoj farmi u Vukovaru (Ovcara). Njihovi stomaci to ne bi podneli.

Za to je uostalom kriva nasa "balkanska zaostalost" i hercegovacka i crnogorska "violentnost". Oni su samo nacrtali najbolji od svih mogucih svetova, oni nisu odgovorni za divljacke postupke prilikom njegovog ostvarenja. Oni se "zgrazaju" nad primitivizmom i cute, jer zivimo u vremenu "bescasca". Ova monumentalna amoralnost mozda bi i uspela delimicno da prikrije njihovu odgovornost, da se zlo nije primaklo, da ih ne vreba u svom cistom, takoreci izvornom obliku, na njihovom pragu.

Zemunski eksperiment nije mutacija, greska u izvodjenju projekta, on je njegova ostvarena sustina, a Vojislav Seselj je njihovo drugo ja. Ono sto oni sada vide pred kamerama televizije, videle su prestravljene oci hiljada ljudi sirom bivse Jugoslavije. I mnogima je to poslednje sto su videli. Razlika je samo u tome sto su krv i smrt dosle po svoje i u samu Srbiju.

Oni koji su podrzavali i odobravali tiraniju kao neprijatno ali korisno sredstvo za ostvarenje nacionalnog programa, zaboravili su da tiraniji trebaju sluge. Zle i krvozedne kakvo je i samo lice tiranije. Ali sluge koje ce na kraju doci i po svoje gospodare. Kao u antickoj tragediji, kao u prici Meri Seli o doktoru Frankenstajnu, cudoviste se polako okrece svome tvorcu. Takva je oduvek bila priroda zla.

Slepa i gluva vlast, zlo koje se siri iz Zemuna, jos uvek dozivljava kao malo neugodno, ali korisno nasilje. To je "alternativa" kazu, budite za nas. Ali "omiljeni opozicionar", ima previse oruzja, previse veza u policiji i vojsci, i previse ambicija da bi se zadovoljio ulogom alternativca. On ceka i vreba haos koji bi mu pomogao da se stopi sa svojim tvorcem, da tako, u zagrljaju svoje "pramajke" zapocne svoj pravi put. I u tom zagrljaju, u prapocetku, izgubice sve one razlike koje su tvorci nacionalnog programa mislili da postoje. Neobrazovani i primitivni intelektualci, beskrupulozni i lukavi politicari, poremeceni i krvozedni komandanti paravojnih jedinica lako ce, kao u nekoj dzinovskoj fuziji, naci jedni druge. Jer medju njima nikada i nije bilo pravih razlika. Vanbracno dete nacionalnistickih kartografa i totalitarne nomenklature, krenulo je iz Zemuna da ih svojim krvavim stopama na to podseti.

(Autor je predsednik Socijaldemokratske unije).