Ponedeljak, 28. jul 1997. | ||||
ZAKONSKI USLOVI ZA PARLAMENTARNE I PREDSEDNICKE IZBOREPoslanik na 30 hiljada biraca
U Srbiji ima 7.141.164 biraca. Jednog poslanika bira 28.566 gradjana. Prestankom clanstva u stranci poslaniku prestaje mandat
Podela po upravo izglasanom Zakonu o izbornim jedinicama za izbor narodnih poslanika, trebalo bi, po oceni republicke vlade kao predlagaca da obezbedi "visok stepen ujednacenosti", tako da se "prelivanje" biraca iz jedne u drugu izbornu jedinicu svodi na najmanju mogucu meru. Pri tom se poslo od podatka da je za proslogodisnje savezne izbore biracko telo u Srbiji imalo 7.141.164 ljudi. Za izbor 250 narodnih poslanika za republicki parlament idealno bi bilo da jednog poslanika bira 28.566 biraca. Ovakvom podelom se, po vladinoj racunici, odstupanja krecu od minus sedam odsto do plus cetiri odsto, "sto je manje nego u do sada vazecim resenjima".
Najvise dva nosioca listeIzmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika jasno se precizira da prestankom clanstva u stranci, po bilo kom osnovu, poslaniku prestaje mandat, odnosno brisanjem politicke stranke iz registra kod nadleznog organa. Time se otklanjaju neke dileme koje su omogucavale razne vrste zloupotreba, kao sto je "kradja" poslanickih mandata u republickom parlamentu.Listu kandidata u ime politicke stranke, odnosno grupe gradjana, moze podneti samo lice koje ovlasti predlagac. Liste za koalicije stranaka mogu predlagati i dva ovlascena lica. Glasanje van birackog mesta obavljace se pred dva clana iz razlicitih politickih partija koje odredi biracki odbor. Inace, po novom zakonu mogu da budu dva nosioca izborne liste, a ne jedan kao sto je bilo do sada. Podnosioci izbornih lista imaju pravo da, u javnim glasilima, obavestavaju gradjane o svojim programima i aktivnostima, kao i o predlozenim kandidatima. Stranke koje vec imaju poslanika u Narodnoj skupstini - u okviru istih dnevnih termina, odnosno rubrika, srazmerno broju poslanika, a podnosioci izbornih lista srazmerno broju podnetih lista.
Prema novom Zakonu o politickim strankama koji je donet u paketu sa vec pomenutim dokumentima, strankama se povecavaju sredstva iz republickog budzeta za finansiranje poslanickih izbora sa 1.500 na 2.500 prosecnih neto zarada u Republici, isplacenih za mesec koji prethodi mesecu u kojem je donet budzet. Polovina sume bice rasporedjena strankama srazmerno sadasnjem broju poslanika u Narodnoj skupstini na dan konstituisanja, a druga polovina prema broju poslanika u novom sazivu. Od 1. januara 1998. godine, stranke ce za redovan rad svakog meseca dobijati 500 prosecnih neto zarada. Preduzecima se omogucava da mesecno izdvajaju 50 neto licnih dohodaka za finansiranje odredjene stranke. Ovim zakonom je precizirano da politicka stanka moze sticati sredstva za svoje delovanje po osnovu clanarine, priloga (donacije), prihoda od sopstvene imovine, od vlasnickih prava u preduzecima, kredita, poklona, legata, zavestanja, budzeta, i iz drugih izvora. Medjutim, sredstva ne moze sticati od vlada, drugih organa i organizacija, stranih drzava i stranaca, od drzavnih i organa lokalne samouprave, a ni od anonimnih lica preko iznosa od preko tri godisnja neto prihoda politicke organizacije u prethodnoj godini.
Milica Torov
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |