Dr Pavle Nikolic o eventualnim izmenama saveznog i Ustava Srbije predsednickim ovlascenjima, ravnotezi u federaciji

Bilo kakvo jacanje pozicije predsednika Jugoslavije bi neminovno poremetilo ravnotezu izmedju republika clanica jugoslovenske federacije, tj. vladajucih partija u Srbiji i Crnoj Gori, a Crna Gora, naravno, na to ne bi pristala

Bojana Oprijan-Ilic

Navrsilo se punih pet godina od kada se brojne odredbe Ustava Srbije nalaze u drasticnoj nesaglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Najvisi pravni akt Srbije, poznato je, daje potpuno "odresene ruke" predsedniku ove federalne jedinice jer je i krojen po njegovoj meri. Kako se ovde politika odvajkada, a narocito poslednjih godina, postavljala iznad prava i njegovih normi predstojeci izbori mogli bi biti "inicijalna kapisla" za prepravku republickog Ustava. Hoce li to, eventualno, doprineti demokratizaciji i izgradnji pravne drzave ili bi se tek potvrdila "selidba" moci aktuelnog vlastodrsca? Kada se moze ocekivati uskladjivanje ustava i kakav je stvarni cilj insistiranja Socijalisticke partije Srbije da se promeni "najvisi zakon" SRJ, izmedju ostalog, za "Nasu Borbu" govori dr Pavle Nikolic, profesor Ustavnog prava beogradskog Pravnog fakulteta.

Kakve su posledice dugogodisnjeg nesklada Ustava Republike Srbije i saveznog?

- Neshvatljivo je da se i pored brojnih upozorenja od strane pravne nauke i drugih, Narodna skupstina Srbije oglusila o svoju elementarnu duznost da Ustav Srbije usaglasi sa Ustavom Jugoslavije, a tragicno je da Savezni ustavni sud kao najvisi cuvar ustavnosti nije po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak za ocenu saglasnosti srpskog Ustava sa saveznim Ustavom i svojom odlukom doveo do prestanka vaznosti spornih odredaba Ustava Srbije. To predstavlja nezapamcenu povredu proklamovanog principa vladavine prava, pa je to i dovelo, uz krsenje Ustava i na druge nacine, do potpune agonije pravne drzave u nasoj zemlji. Istovremeno, nesaglasnost srpskog Ustava sa saveznim Ustavom predstavlja u istoriji federativnih drzava nezabelezen slucaj gazenja apsolutnog principa federativne drzave o prioritetu saveznog ustava, tj. o obaveznoj saglasnosti ustava federalnih jedinica sa saveznim ustavom. Ovakva povreda vladavine prava je utoliko teza jer u njoj lezi stalni potencijalni izvor nesaglasnosti pojedinih republickih zakona donetih na osnovu takvog republickog ustava sa saveznim Ustavom i saveznim zakonima.

Verujete li da ce do promene najviseg pravnog akta Republike doci pre ili nakon predstojecih izbora i pod kojim okolnostima?

- Usaglasenost republickih sa saveznim Ustavom je nesumljivo temelj ustavnosti i pravne drzave uopste u jednoj federativnoj drzavi. Ako te usaglasenosti nema, razume se, o pravnoj drzavi se i ne moze ni govoriti. Prema tome, to usaglasavanje je apsolutno hitno, a kasni se, kako rekoh, vec vise od pet godina. Medjutim, zalosna je cinjenica da vladajucem establismentu u Jugoslaviji, a posebno ovom u Srbiji, do sada nista nije smetalo ovakvo rusenje pravne drzave.

Ne vidim koji bi njihov interes bio da to neustavno stanje poprave upravo sada. Ne verujem da su upravljaci nasom drzavom tek sada postali svesni agonije pravne drzave koju su sami izazvali, te odjednom postali spremni i namerni da zavedu red u haosu koji vlada u pravnom poretku.

Ne vidim, s obzirom na ucinjene konstatacije, da bi predstojeci izbori bili podstrek sadasnjoj vladajucoj garnituri da pristupi uspostavljanju ustavnosti i zakonitosti kada to vec nisu ranije ucinili. Medjutim, ako bi na predstojecim izborima opozicione demokratske stranke pobedile i tako dosle na vlast, sasvim je sigurno da bi se odmah pristupilo uspostavljanju pravne drzave u svim njenim aspektima. Verujem da bi se pocelo, a moralo bi se poceti, od donosenja jednog sasvih novog, demokratskog ustava koji bi i bio istinski temelj pravne drzave.

Sta bi to znacilo u pogledu ingerencija predsednika Srbije, odnosno sefa savezne drzave?

- S obzirom da nesaglasnost Ustava Srbije sa Ustavom Jugoslavije postoji upravo i u pogledu nekih ustavnih nadleznosti koje ima predsednik Srbije, usaglasavanje tog ustava sa saveznim Ustavom bi neminovno znacilo ukidanje nekih njegovih nadleznosti. Rec je, npr. o njegovoj nadleznosti da rukovodi oruzanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu, da naredjuje opstu i delimicnu mobilizaciju, da organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom, da utvrdjuje postojanje neposredne ratne opasnosti i da proglasava ratno stanje, itd. Time bi, dakle, unekoliko bile smanjene postojece nadleznosti predsednika Srbije. Medjutim, donosenje potpuno novog Ustava, u slucaju da demokratska opozicija pobedi na predstojecim izborima, znacilo bi, u to sam duboko uveren, odbacivanje danas postojece ustavne koncepcije o izrazito jakom predsedniku Republike, sto je, nazalost, i utrlo put uspostavljanju rezima licne vlasti g. Milosevica i vodilo sve otvorenijoj diktaturi. Odbacivanje te koncepcije ishodilo bi kako iz principijelnih razloga tako i iz apsolutno negativnog, u stvari, pogubnog iskustva funkcionisanja danasnjeg rezima u Srbiji.

Koliko je moguce "prekrajanje" srpskog Ustava s obzirom na predvidjenu, prilicno komplikovanu proceduru?

- U zavrsnoj fazi procedure promene Ustava Srbije potrebno je, da bi se izvrsila promena Ustava, da tu promenu izglasa Narodna skupstina dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a zatim da taj akt o promeni Ustava izglasa vise od polovine ukupnog broja biraca na referendumu. U danasnjim politickim oklonostima, zeljenu promenu Ustava vladajuca Socijalisticka partija Srbije moze da ostvari u Skupstini jer raspolaze vecinom. Medjutim, u uslovima probudjene svesti naroda posle dramaticnih dogadjaja prosle zime povodom nasilnickog i nezakonitog ponistavanja izbornih rezultata od strane rezima, tesko je verovati da bi gradjani izglasali promenu Ustava koju bi rezim eventualno predlozio. Te promene koje bi rezim predlozio mogle bi biti usmerene samo na ocuvanje gole vlasti. Nama je, medjutim, potrebna radikalna promena citavog ustavnog sistema i politickog rezima, dakle i nov, istinski demokratski ustav.

Da li je dosadasnji predsednik Srbije imao ogromnu vlast zahvaljujuci ustavnim normama ili je postupao van njih?

- I jedno i drugo. Pre svega, treba se podsetiti da je ustavni polozaj predsednika Srbije bio, prakticno, modeliran prema licnosti g. Milosevica, a u skladu sa teznjama njegove partije. Tako je i stvorena izrazito mocna institucija predsednika Republike cime se i ostvarila namera da se u njegovim rukama skoncentrise velika kolicina vlasti. Time je uspostavljen ustavni osnov za rezim licne vlasti i diktaturu. Pri tome, predsednik Milosevic se nije ustrucavao da i mimo Ustava i protiv Ustava uzurpira izvesna ovlascenja, odnosno da postupa protivno Ustavu i time grubo gazi ustavne odredbe (npr., njegova izjava 1991. godine da se Srbija nece osecati obaveznom da postuje odluke tadasnjeg Predsednistva SFRJ, preuzimanje vodjenja spoljne politike u odnosu na dogadjanja u Bosni, "zamrzavanje" funkcije predsednika Socijalisticke partije Srbije, itd.). Najtragicnije je to sto ne postoji njegova stvarna Ustavom utvrdjena odgovornost. On ne odgovara pred narodnom skupstinom vec, kako Ustav kaze, pred gradjanima, ali fakticko ostvarenje te odgovornosti je iluzorno jer nije na pravi nacin obezbedjeno.

Prema sadasnjim ustavnim resenjima koliko je centar moci u saveznim organima, tacnije u ovlascenjima Savezne vlade, a koliko "preteze" republicki vlastodrzalacki mehanizam?

- Odgovor na ovo pitanje lezi u karakteru jugoslovenskog polukonfederalnog uredjenja i uzrocima njegovog uspostavljanja. Teznja dve vladajuce stranke u Srbiji i Crnoj Gori, Socijalisticke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore, da ocuvaju svoju vlast i obezbede svoj direktni i dominantni uticaj i na nivou federalne vlasti je pretpostavljalo poremecaj ravnoteze vlasti u federaciji u korist onih delova mehanizma na koje one najlakse mogu da uticu. To je Savezna vlada koju ove stranke u potpunosti drze u svojim rukama, a Savezna skupstina je to manje jer vecina koje one imaju u njoj ne mora da bude uvek ubedljiva (dovoljna) i stabilna, dok predsednik Republike, po prirodi stvari, mogao fakticki da bude eksponent jedne ili druge republike. Tako je i doslo do toga da Savezna vlada, u poredjenju sa drugim organima federacije ima jacu poziciju, ali je, u sustini njena vlast fiktivna, jer su stvarni centri moci ostali u republikama, tj. u rukama vec pomenutih vladajucih partija u Srbiji i Crnoj Gori. Time je stvorena odredjena ravnoteza izmedju republika, odnosno vladajucih partija. S pravom treba ocekivati da bi se bilo kakvom poremecaju te ravnoteze Crna Gora energicno suprotstavila.

Vladajuca SPS uporno trazi izmene Ustava SRJ pod krinkom "vece demokratije pri izboru saveznog predsednika". Sta je, po Vasem misljenju, stvarni cilj ovih zahteva? Moze li se, realno, ocekivati njihovo ispunjenje?

- Posle brojnih hvalospeva i oda u slavu tzv. Zabljackog Ustava kojima smo bili zapljuskivani tokom proteklog perioda, pocelo se u poslednje vreme sve cesce da govori o njegovoj promeni i to od strane samih njegovih tvoraca. Tako su u Srbiji nedavno davane izjave da u ovom Ustavu neke stvari treba drukcije regulisati, a neke drukcije razraditi, da ga treba doraditi, pa cak i da treba ocekivati novu viziju saveznog Ustava, dok se ovih nedelja izricito govorilo o zahtevu Socijalisticke partije Srbije da se Ustav SRJ promeni kako bi se uveo neposredni nacin izbora saveznog predsednika, cime bi se, kako je objasnjavano, ojacala federacija. Medjutim, ovakvim nacinom izbora ojacala bi se, pre svega, pozicija samog predsednika, sto je ocigledno i bio motiv za podnosenje jednog ovakvog zahteva za promenu Ustava. Ovaj predlog je naisao na energicno odbijanje Crne Gore, pa i ne treba ocekivati da ce do takve promene doci, bez obzira na resenje unutrasnjeg sukoba u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Razlog odbijanja je vrlo jasan: bilo kakvo jacanje pozicije predsednika Jugoslavije bi neminovno poremetilo ravnotezu izmedju republika clanica jugoslovenske federacije, tj. vladajucih partija u Srbiji i Crnoj Gori, a Crna Gora, naravno, na to ne bi pristala. To tim pre, ne bi dosle u obzir promene Ustava Jugoslavije kojima bi se prosirivala ovlascenja predsednika SRJ, a po svemu sudeci, g. Milosevic i njegova stranka su prvenstveno, ako ne i jedino zainteresovani za takve promene saveznog Ustava. To je i "razumljivo" ako se ima u vidu da g. Milosevic dolazi sa funkcije u kojoj je imao i fakticki i ustavnopravno ogromnu vlast, na funkciju koja, manje ili vise, ima samo ceremonijalno znacenje.