Sa inauguracije novog predsednika Jugoslavije nezvanicno

Zenski deo porodice Milosevic vidno je smrsao, a neki su primetili da je gospodja Mirjana izgledala vrlo sveze i zadovoljno, kako to vec biva kada se ostvare mladalacki snovi

Vesna Radivojevic

Porodica najvaznija: Za vreme Milosevicevog govora

Inauguracija predsednika savezne drzave odrzana 23. jula, bila je prvi pravi politicki spektakl u kratkoj istoriji trece Jugoslavije, dostojan, barem delimicno, slicnih priredbi kakve su se odrzavale u vreme Josipa Broza, coveka ciji je auto, kucu i polozaj tog dana preuzeo Slobodan Milosevic. U odnosu na ono cuveno skupstinsko zasedanje kada je Tito proglasen za dozivotnog predsednika drzave, nedostajalo je (osim otcepljenih cetiri republike) samo to sto Milosevic nije Jugoslaviju preuzeo zauvek. Idolopoklonicka atmosfera bila je ista, s tim da je J.B.T. u tom trenutku odbrojavao poslednje godine zivota, a da je Milosevic, bar sto se politicke karijere tice, u samom zenitu.

Oni koji se secaju Titovog vremena podsecaju na jos jednu razliku-Brozopa porodica nije se eksponirala u javnosti, dok je Milosevic na svecanost stigao u pratnji supruge, kceri i sina. "U Titovo vreme, protokol je bio doveden do savrsenstva, porodica se nikada nije pojavljivala kad su u pitanju bile drzavnicke svecanosti. Jedini put kada je njegova porodica stala u red da bi se rukovala sa zvanicnicima bilo je kada je Tito umro", rekao nam je jedan poznavalc obicaja iz ondasnje Jugoslavije. Za Milosevica, porodica je na prvom mestu. Ne samo sto je familiji dao pocasno mesto u prvom skupstinskom redu (ispred rektora univerziteta, nacelnika Generalstaba, poglavara verskih zajednica) nego su i pri cestitanju zvanice prvo prilazile Marku, Mariji, gospodji Markovic, pa tek onda samom Milosevicu (za koga mnogi kazu da je 23. jula postao kralj Jugoslavije). Sudeci po takvom rasporedu, izgledalo je da srecnici koji mogu da kazu da su Slobi stegli ruku, moraju da se postupno pripreme za dodir sa Vodjom, jer bi valjda direktan kontakt bio previse za njihova osecanja.

Sto se tice porodice, koja je tog dana bila uniformno obucena u odecu crne boje, nas favorit je Marko Milosevic, koji je izazvao opstu konsternaciju svojom novom, otrovno zutom, bojom kose. Boja je bila neobicna samo za one koji nit su ikada gledali MTV, niti su se skorije kretali po beogradskim ulicama. Ta njegova neoski sljasteca kosa bacala je nekako drugaciju svetlost i na samog Milosevica i cinila ga vise ljudskim bicem (sto su se tog dana svi iz sve snage trudili da zaborave).

Zenski deo porodice Milosevic vidno je smrsao, a neki su primetili da je gospodja Mirjana izgledala vrlo sveze i zadovoljno, kako to vec biva kada se ostvare mladalacki snovi. Prva dama Jugoslavije (koja je to bila daleko pre formalnog proglasenja) promenila je frizuru, ali je zadrzala svoje karakteristicne siske i tog dana bila bez uobicajenog ukrasa u kosi. Novopeceni predsednik nosio je crno odelo, belu kosulju, upadljivu crvenu kravatu i izgledao kao da je upravo izasao iz nekog "Beko" izloga polovinom sedamdesetih godina. Elegancija nikada nije bila jaca Miloceviceva strana, a to pravilo nije prekrsio ni na dan koji je u javnosti vec nazvan "Slobino krunisanje".

Familija Milosevic je u Skupstinu dosla tacno u 13 sati. Na ulazu ih je sacekao vrsilac duznosti predsednika Jugoslavije Srdja Bozovic, ali u salu nisu usli zajedno. Prvo su sve zvanice i poslanici zauzeli svoja mesta, a potom je, u nekoliko minuta posle 13 casova stigao Broj jedan, pracen porodicom i neizbeznim Sentom Milenkovicem. Sala je, za tu priliku, bila dekorisana sa dva ogromna cvetna aranzmana-jedan od crvenih ruzinih pupoljaka, a drugi od belih i narandzastih gladiola, vise grobljanskog nego svecarskog izgleda.

Njegov ulazak, kao i njegov govor, polaganje zakletve i cin izbora, okupljeni su pozdravili aplauzima koji su podgrevali i onako usijanu atmosferu u Velikoj sali skupstine Jugoslavije. Sama sednica trajala je kratko, jedva petnaest minuta, a Milosevic se posle nje u Skupstini zadrzao jos 20 minuta-koliko da primi cestitanja oko 500 okupljenih zvanica. Nakon toga, Titovim "mercedesom" sa sest vrata, odvezao se u svoju novu rezidenciju, Beli dvor, ponovo u pratnji porodice.

Mada je Milosevic, neosporno, bio glavna zvezda tog dana, nista manje zapazeno nije prosao ni crnogorski premijer Milo Djukanovic. Pozdravljanje Broja jedan Jugoslavije i Broja jedan Crne Gore, podsecalo je na epizode serije "Opstanak" o vukovima. Mladi vuk, pretendent na mesto predvodnika copora dolazi da iskaze lojalnost vuku-predvodniku, jedva prikrivajuci nameru da mu prvom sledecom prilikom zarije zube u grlo.

Jedna dnevna novina nabrojala je cetiri Djukanoviceva "incidenta"-zakasnio je na svecanost, nije stajao kada je intonirana himna, nije ustao ni kada je aplaudirano Milosevicu nakon izbora, nije se rukovao sa ostatkom porodice Milosevic, sto su ostali uredno cinili. Crnogorski premijer pokazao se tog dana kao covek koji zna da izvede predstavu. Milosevic je dobio ono sto je hteo, ali mu je Djukanovic joc jednom pokazao da u njemu ne vidi bozanstvo, cime se, osim svojom visinom, izdvojio iz mase koja se tog dana nasla u Skupstini.

Besmislenost polozaja Momira Bulatovica, aktuelnog predsednika Crne Gore, u odnosu na svog suparnika, izgledala je tako jos veca. Stojeci u spaliru funkcionera koji posle Milosevica primaju cestitke, izgledao je kao najmladji Topalovic, koji se sklonio iza svog zastitnika, da ga drugi, jaci od njega, ne bi samarali.

Ostali gosti bili su manje-vise neupadljivi, osim Vojislava Seselja, koga je, zbog gabarita, bilo nemoguce ne primetiti. Iako samo nekoliko dana posto je advokat Nikola Barovic u njegovom prisustvu "vise puta pao na glavu okliznuvsi se na koru banane", rezimski funkcioneri su se vrlo srdacno rukovali i pozdravljali sa njim. Mirko Marjanovic, sef srpske Vlade je, odlazeci sa prijema, rekao svom pratiocu "Samo da se pozdravim sa Vojom", njegovim duhovitostima smejali su se Zoran Lilic i Momcilo Pericic, koji su se tokom prijema najvise druzili. Njjegova cestitanja mirne duse je primio Milosevic i njegova familija, sa njim je u najvecem poverenju razgovarao najmocniji penzioner ove zemlje Radmilo Boganovic. Za pametne ljude, to je bilo dovoljno da shvate kako stvari stoje.

Na prijemu je bilo dosta trazeno i drustvo Dragoljuba Milanovica, direktora Radio televizije Srbije. Dok je, jednog trenutka, stajao u drustvu sa Radmilom Andjelkovic (poznatijom kao Rada lambada) prisla su mu dvojica SPS funkcionera, koji su pozurili da se prvo njemu bace u zagrljaj, ignorisuci damu. Kad ih je Milanovic upozorio da prednost pri pozdravljanju treba dati gospodji Andjelkovic, jedan od njih je odgovorio: "Ma, ti si mi vazniji. Koga ti skines sa liste, taj je gotov. Kod Rade nije tako".

Dosta razgovora je tokom koktela imala da obavi i Borka Vucic, siva eminencija jugo-bankarstva, koja je i tokom prijema sa Nikolom Sainovicem dogovarala buduce poslovne poteze. Pored upadljivog odsustva patrijarha Pavla (koga je zamenjivao njegov sekretar), na prijemu nije bilo ni jednog vidjenijeg glumca, ako se ne racunaju Bata Zivojinovic i Aleksandar Bercek, knjizevnika, slikara, ali ni takvih ekscesa kakav je bracni par Brunclik-Kemis.

Koktel, koji je u skupstinskom holu priredjen nakon inauguracije, bio je prilicno skroman-gosti su dobili samo po jedno-dva pica. Kelnerska ekipa, koja je vec nekoliko dana ranije bila u stanju visoke pripravnosti, bila je u belim rukavicama, a njihov sef nosio je i beli sako sa leptir masnom, bas kako dolikuje svecanostima tog ranga.

Bilo je naravno, medju svim tim sarolikim svetom mnogo onih koji su bili losije obuceni od konobara, mada je vecina postovala pravila dobrog ukusa. Pored tradicionalno elegantnih Djukanovica i Marovica, dobro odelo je imao i najmladji Milosevic, za koga se, medjutim, videlo, da mu ne prija ni formalno oblacenje, ni tako upadljivo izlaganje pogledima javnosti. Nas favorit bio je i jedan od trojice potpredsednika savezne Vlade, Danko Djunic, u odelu sivo-plave boje i kosulji slicne nijanse, nerazmetljivog ponasanja i pristojnog izgleda. Manekenskim drzanjem, elegantnim odelom i uglancanim cipelama i brkovima izdvajao se i eks- ju predsednik Zoran Lilic.

Na sasvim suprotnoj strani od one kojom se kretao dobar ukus nalazio se sef poslanicke grupe SPS u Vecu gradjana Milutin "ja sam danas srecan covek" Stojkovic. Nosio je svetlo-tirkizno plavo odelo sa prslukom iste boje, a neko mu je rekao da je bela kosulja idealna kombinacija uz svaku boju. Stojkovic (koji uz svoje ime nosi titulu profesora doktora) ipak nije bio obucen u svoju adut- kombinaciju. Na jednoj od sednica Savezne skupstine pojavio se u svetlucavom ljubicastom odelu, ocito vrhuncu njegovog garderobnog ormara. Na otprilike slican bezvezni nacin, u outfitu "stojkovic-boje" izgledao je i Milan Gajovic, poslanik DPS', inace pripadnik "Milove struje", jos jedan od repera skupstinske anti-elegancije (voli i nosi kombinacije crno-zuto i crveno-zuto). Tradicionalno sljampavo bili su obuceni radikalski prvaci Vojislav Seselj i Tomislav Nikolic. Vecina muskaraca drzala se proverene kombinacije tamno plavih ili sivih odela.

Zenski deo uzvanica bio je malobrojan, tako da Maji Gojkovic, poslanici SRS nije bilo tesko da bude najbolje obucena zena na prijemu, u svom kompletu trendi svetlo plave boje. Gojkovic je, kao i zenski deo porodice Milosevic, imala novu frizuru - po ugledu na mnogobrojne belosvetske grlumice skratila je kosu.

Sa one strane dobrog ukusa ponovo je sigurno krocila Sladjana Stamenkovic, omiljena Seseljeva poslanica iz redova Jugoslovenske levice. Gospodja Stamenkovic je za svecanost inauguracije obukla bluzu i suknju breskva boje ukrasene vezom iste boje i neverovatne bele lakovane cipele sa platformom. To je izgled koji se ne da opisati, zbog koga je vredelo istrpeti vrucinu i guzvu i koji bi, da je pravde na ovom svetu, morao da udje u sve prirucnike za oblacenje.