Kako se pri bojkotu zastititi od kradje

Potrebno je biracima ali i medjunarodnoj javnosti jasno i argumentovano pokazati da je ucesce na izborima pod ovim uslovima antipravni i antidemokratski cin

Bojana Oprijan-Ilic

Predsednik Narodne skupstine Dragan Tomic uputio je nedavno odgovor sad vec eks predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu, na njegov zahtev, da je Zakon kojim je ova Republika podeljena na 29 izbornih jedinica sasvim OK to jest da je donet u skladu sa skupstinskim Poslovnikom. Sada ce Tomic kao predsednik Srbije u "prelaznom periodu" biti u prilici i da sopstveni odgovor usvoji i da proglasi pomenuti Zakon. Izuzev, naravno, ako v. d. Tomic ne zakljuci da predsednik Skupstine Tomic - nije bio u pravu. Tako se mnostvu apsurda u ovdasnjem politickom zivotu pridruzio jos jedan koji je nas narod ilustrativno objedinio u poslovici "kadija te tuzi, kadija ti sudi."

Nema sumnje da je ovaj Zakon bio samo poslednja kap u casi zuci koju je opozicija, za sada, odlucila da odgurne odbijajuci da izadje na izbore pod ponudjenim uslovima vlastodrzaca. Brojnim inicijativama da se raspisu i odrze posteni izbori, na podsticaj Gradjanskog saveza Srbije i Demokratske stranke pridruzili su se pre nekoliko dana i pravnici, sudije, advokati i profesori Pravnog fakulteta izrazavajuci svoje zahteve na odrzanom Okruglom stolu. Istovremeno, poceo je da radi i Pravni savet demokratskih opozicionih stranaka za antiizbornu kampanju na osnovu odluke (njih 12) da se zbog nepostovanja minimalnih izbornih uslova a narocito donosenja pomenutog Zakona bojkotuju izbori.

Uzroci i posledice

Nacin na koji je Zakon o izbornim jedinicama donet pokazuje koliko je ovim vlastima malo stalo do postovanja zakonitosti, nastavlja nas sagovornik. Predsednik Narodne skupstine, sada v. d. predsednik Republike poznat je po tome sto je "otkrio" da su ljudi koji ucestvuju u protestima zbog izborne kradje - fasisti. Takodje, on je u toj meri krsio Poslovnik da je i sam Milosevic morao da odlozi svoj potpis za proglasenje Zakona trazeci razresenje poslanickih ujdurmi. Sada ce Tomic odlucivati o sopstvenim greskama, sto nije samo zalosno vec i opasno.

Kakvog smisla onda ima pravnicka inicijativa za postene izbore?

- Visestrukog. Prvo ona ima za cilj da ukaze na one tacke u nasem zakonodavstvu koje omogucavaju izborne manipulacije sto je bitno ne samo za predstojece izbore vec i za buducnost, smatra dr Hiber. Drugo, ova inicijativa treba da podseti na ruzne trenutke iz novembra 1996. kada su pojedini pravnici zaboravili na etiku svoje profesije i u izbornim komisijama i sudskim postupcima su donosili ne samo nezakonite odluke vec su i direktno falsifikovali izborne rezultate. Ovo podsecanje treba da bude i poziv nadleznim drzavnim organima da pokrenu krivicne postupke protiv onih koji su direktno krsili zakon. Mi jos ne znamo sta je uradjeno po brojnim krivicnim prijavama koje su upucene ali nijedan krivicni postupak nije usao u fazu sudske rasprave.

Na pitanje kakva je uloga Pravnog saveta u antiizbornoj kampanji nas sagovornik kaze da je rec o politickoj odluci ciji postupci i rezultati ne podlezu pravnoj regulativi i kontroli. Ipak, nastavlja dr Hiber, o bojkotu izbora i antiizbornoj kampanji pravna profesija ima mnogo toga da kaze:

- Najpre, potrebno je biracima ali i medjunarodnoj javnosti jasno i argumentovano pokazati da je ucesce na izborima pod ovim uslovima antipravni i antidemokratski cin. Treba, dalje, razjasniti zasto izborni propisi (kao i oni koji se odnose na medije, finansiranje itd.) u toj meri favorizuju vladajuci blok da su svi drugi ucesnici osudjeni na izborni poraz te da bi svojim ucescem postali akteri privida i visestranacja i demokratije. Time bi zapravo dali legalitet manipulacijama.

Uspeh antiizborne kampanje, tumaci sagovornik "Nase Borbe" meri se neucescem gradjana na izborima. Mali odziv stranaka i gradjana ucinice izborni rezultat nelegitimnim i doprineti da vlast bude prinudjena da konacno raspise postene izbore.

Bolje spreciti...

- Verovatno da bi se nove manipulacije mogle sastojati u tome da se prikazuje kako je na izbore izaslo mnogo vise biraca nego sto je to stvarno. U tu svrhu za ocekivati su stari recepti: stimovani biracki spiskovi, glasanje za drugog i slicno. Uloga pravnika je da pokusaju da legalnim metodima, bar u nekoj meri, to sprece ili da bar na kradju ukazu, ocenjuje dr Hiber.

A na pitanje da li je to, uopste, moguce uciniti on konstatuje: stranke koje bojkotuju izbore nemaju prakticno nikakvu mogucnost kontrole. U izbornim komisijama i birackim odborima nece biti njihovih predstavnika. Nesto bolja situacija moze biti samo u opstinama u kojima je pobedila demokratska opozicija i to ukoliko bude postovana zakonska odredba da u imenovanju stalnih clanova opstinskih izbornih komisija i birackih odbora budu ravnopravno zastupljene sve stranke. Znaci pod uslovom da izborni propisi ne budu tumaceni tako da i biracki odbori budu imenovani "odozgo" to jest pod kontrolom levog bloka.

Pravnici mogu, veli dr Hiber, zahvaljujuci svom strucnom znanju uz pomoc stranackih aktivista, ali pre svega gradjana, da kontrolisu biracke spiskove i pomognu u pokretanju postupaka za njihovu reviziju, ma koliko da su zakonske mogucnosti za to bile ogranicene prakticno, naime, samo zainteresovano lice koje "greskom" nije uvrsceno u biracki spisak moze traziti da se to ucini. Takodje, moguce je vrsiti spoljasnju kontrolu dolaska biraca na biracka mesta, postovanje izbornog postupka, sravnjivati rezultate sa birackih mesta sa onima koji su unose u kompjuter (zapisnici birackih odbora bi po zakonu morali biti javno istaknuti na birackim mestima). Sve ove mogucnosti nisu narocito velike ali je uz trud moguce pokazati da je ovom narodu dosta izbornih kradja. Konacno, mislimo da autoritet reci pripadnika pravnicke profesije, narocito onih koji su svoju moralnost pokazali prvi se oglasivsi protiv izborne kradje prosle godine, moze podstaci gradjane ne samo na bojkot izbora vec i na ucesce u antiizbornoj kampanji i samoorganizovanoj kontroli, zakljucuje dr Dragor Hiber.