Koalicija "Vojvodina" se ozbiljno priprema za izbore

Tri vojvodjanske stranke, koje su na proslogodisnjim izborima iznenadile i same sebe, pripremaju se i za naredno odmeravanje snaga, mada ce konacnu odluku - bez obzira na stavove beogradske opozicije - doneti tek kad budu poznati uslovi u kojima ce se ono odvijati

Mihal Ramac

- Zasto Socijalisticka partija Srbije i u Vojvodini nema pre izbore zagarantovanih 35 poslanika, kao sto ih ima na Kosovu? Zato sto ovde postoji koalicija "Vojvodina" i ostale politicke organizacije koje imaju ozbiljne politicke programe i koje se ne plase socijalista i radikala. - Tim pitanjem i odgovorom pocinje razgovor o predstojecim izborima dr Dragan Veselinov, predsednik Narodne seljacke stranke (NSS) i jedan od lidera koalicije "Vojvodina". Cinjenica da bivsa koalicija "Zajedno" nije imala i nema podrsku na Kosovu je, po njemu, jedan od dokaza njene nemoci.

Tri stranke koje cine "Vojvodinu" su dosad izlazile na sve izbore izuzev majskih 1992. godine. Bez obzira u kakvim koalicijama i savezima bili, ni Reformska demokratska stranka Vojvodine (RDSV) ni Liga socijaldemokrata Vojvodine ni NSS nisu postizali znacajniji uspeh. Sto se tice reformista, cinilo se da su oni nakon ulaska u "tehnicku koaliciju" sa socijalistima u Novom Sadu konacno i zauvek nestali sa politicke scene. Medjutim, prosle jeseni se dogodilo cudo. Zestoko napadana i sa levice i sa desnice, bez prave kampanje, bez pristupa javnim glasilima i prilike da se na drugi nacin obraca javnosti, bez para i ozbiljnijeg rada na terenu, "Vojvodina" prevazilazi i sopstvena ocekivanja: dobija dvojicu poslanika u Skupstini SRJ, osam u Skupstini Vojvodine, postaje vodeca snaga u Kikindi, ulazi u opstinsku vlast u Zrenjaninu, kasnije i u Novom Sadu. Uspeh je bio rezultat "minulog rada" te efektnih parola "Tacku na pljacku" i "Vojvodina Vojvodjanima". Pod minulim radom podrazumeva se dosledna antiratna politika tri stranke i njihovo visegodisnje zalaganje za ocuvanje tradicionalnih civilizacijskih vrednosti i prednosti Vojvodine. Parola "Tacku na pljacku" je izum predsednika LSV Nanada Canka. Ona druga izgovorena je jos pre sedamdesetak godina, kad su Vojvodjani prvi put poceli da gundjaju zbog pretvaranja Srema, Banata i Backe u "kravu muzaru" tadasnjih beogradskih vlastodrzaca, ali je jednako aktuelna i danas.

Ohrabrena lanjskim uspehom "Vojvodina" je tokom proteklih meseci nastavila ofanzivu i broj njenih pristalica, prema vecini anketa, neprestano raste. Zbog toga njeni lideri, utisak je, jedva cekaju novo odmeravanje snaga, ne mareci mnogo za zbivanja unutar beogradske opozicije i najave da ce ona, u celini ili delomice, bojkotovati izbore. Kap koja je prelila casu, kad je rec o odnosima s prestonickim strankama, jeste neodrzana sednica Skupstine Beograda na kojoj je trebalo da se razmotri "slucaj Seselj". - Tim postupkom direktno se osnazuje i ohrabruje Vojislav Seselj i fasizam - smatra Ratko Filipovic, predsednik RDSV i naglasava da ce izlazak na izbore biti vazan ne samo zbog osvajanja glasova, vec zbog suprotstavljanja fasizmu koji bi mogao da se otme kontroli onih sto su ga stvorili.

Dragan Veselinov kaze da o bojkotu razmisljaju oni koji su pre deset meseci izasli na izbore pod istim uslovima i oni koji ne mogu da dobiju ni deset odsto glasova. Po njemu, radi se o grotesknoj kuknjavi, koja je posledica nemoci i nepostojanja ideoloske platforme.

- Beogradska opozicija nema nikakve programe za Vojvodinu, Sandzak i Kosovo. Nema ni ozbiljan ekonomski program i to je, pored lose vladavine u vise opstina gde je osvojila vlast, razlog najava bojkota pre nego sto su izbori raspisani. Mi se, naravno, konsultujemo i medjusobno informisemo o svojim stavovima sa nekima od stranaka cije sediste je u Beogradu, ali odluku o izlasku na izbore cemo doneti samostalno. Nikakva njihova odluka nas ne obavezuje niti se osecamo obaveznim prema gradjanima Pirota, Vranja ili Leskovca. Mi smo odgovorni prema gradjanima Vojvodine. Dok neki idu na more, mi se ovde borimo!

I predsednik NSS i ostali iz koalicije "Vojvodina" odbacuju prigovor da ovakvim svojim stavom idu naruku socijalistima, odnosno da ce se izlaskom na izbore dati legitimitet vladajucoj partiji i njenim saveznicima. Oni samo tvrde da je izbegavanje izbornog megdana - obican kukavicluk. Sto se tice uslova, zahtevi "autonomasa" su jasni: slobodan pristup medijima, pre svega elektronskim; prestanak pritiska rezima na lokalna glasila, bilo da je rec o televiziji, radiju ili novinama; uvid u biracke spiskove, kako ponovo ne bi glasali mrtvi; prisutvo medjunarodnih posmatraca i pridrzavanje svih ostalih tacaka iz Gonsalesovog izvestaja.

Na (akademsko) pitanje da li je moguce da "Vojvodina" izadje na izbore na kojima bi ucestvovali samo socijalisti i radikali dr Veselinov odgovara da je, teorijski, moguca i takva situacija i samouvereno dodaje da bi Vojvodjani i u tom neravnom nadmetanju - pobedili. "Zar da Vojvodinu ostavimu Seselju", pita on.

Sto se tice predsednickih izbora, sigurno je da "Vojvodina" nece izaci sa svojim kandidatom i da je spremna da podrzi onu licnost iza koje bude stajao veci deo demokratske opozicije. Jos u maju, kad je u Novom Sadu boravio Milan Panic, receno je da bi ga "Vojvodina" rado videla kao (i) svog predsednickog kandidata. Ne bude li takve licnosti, biraci "autonomasa" ce znati za koga ni u kom slucaju nece glasati. Izvesno je, takodje, da tri vojvodjanske stranke nece ulaziti u izborni savez ni sa jednom beogradskom strankom, vec da ce nastojati da pridobiju i deo njihovih pristalica. Stavise, ne iskljucuje se mogucnost da "Vojvodina" istakne svoju listu i u Beogradu, izlazeci u susret mnogim Vojvodjanima koji zive u prestonici. Komentarisuci takvu mogucnost, Veselinov u sali kaze: "U Beogradu ce biti haos sve dok koalicija 'Vojvodina' ne prodje "Gazelu".

I pored sveg optimizma, "vojvodinasi" isticu da nece srljati glavom kroz zid, vec da ce pazljivo odmeriti sve razloge za izlazak na biralista odnosno bojkot. Konacnu odluku donece zajedno, nakon raspisivanja izbora i kad budu poznata sva pravila izborne utakmice.