Dogadjaji muzicke sezone

Ako su merila: internacionalna reputacija izvodjaca, nivo izvodjenja, odusevljenje publike i priznanja kritike - onda su to, po svemu sudeci, proslonedeljno gostovanje baletske trupe slavnog Boljsog teatra, zatim, koncert jedne od najpopularnijih svetskih "koloraturki", Francuskinje Elizabet Vidal, kao i koncert nase najistaknutije violoncelistkinje Ksenije Jankovic, konacno, i "muzicko krstenje Pavarotijevih beba" na Savi, povodom 20-godisnjice Centra "Sava" : 3,5 miliona posetilaca na 1.700 muzicko-scenskih priredbi

... Kad se kaze belkanto pomisli se na Italiju, kada se spomene balet - na Rusiju. Zato krenimo od Boljsog teatra koji je pod nazivom Ruska sezona u Evropi, u organizaciji Fondacije brace Karic gostovao u Centru "Sava" sa balerinskim duom evropskog sjaja: Olga Suvorova-Erika Luzina...

Jos jedan veliki muzicki randevu elitne beogradske publike koja je do vrha balkona ispunila Plavu dvoranu i veliki parking oko zdanja na Savi. Oko cetiri hiljade posetilaca je, iz tacke u tacku, spontano pozdravljalo ansamble i soliste najslavnijeg baletskog teatra sveta: od Glinkove "Poloneze", Minkusovog "Don Kihota", "Bajaderu", preko Adamove "Zizele" do "Labudovog jezera" Cajkovskog.

I na kraju, "Valpurgijska noc" Sarla Gunoa, kao vrhunac ljudske pohote i strasti na baletskoj sceni - "slatki zivot" sesnaestog veka koji, u stilu bahanala, Mefisto docarava podmladjenom Faustu i - nama u dvorani.

Iako je tu, pred nama igrao samo deo - tridesetak izvodjaca velikog moskovskog baletskog ansambla od 150 ljudi, ipak smo doziveli ono sto je u principu najbitnije: nenadmasnu rusku baletsku skolu i stil igranja - vrhunski klasicni balet koji je, inace, prvi put uvezen u Srbiju posle Prvog svetskog rata i to pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karadjordjevica zajedno sa desetinama hiljada ruskih emigranata odbeglih u Srbiju ispred boljsevickog terora.

Kakvo je danas, u odnosu na stanje u SSSR, stanje baleta u Rusiji? Baletski prvak Psenicin otvoreno kaze:

- Drzava je vise brinula o baletu ranije no sada! Medjutim, sada su nam sirom otvorena vrata svih zemalja. Nema vise emigranata i disidenata... U stvari, mi smo jos u prelaznom periodu...

Zapamtite njeno ime!

Te beogradske veceri u prepunoj sali Kolarceve zaduzbine, dovodila je u zanos cak i one koji prvi put slusaju operske arije, pa i one koji nikad nisu bili u operi!

Elizabet Vidal na juris osvaja publiku velikih svetskih scena i festivala: u Briselu, Becu, Eks an Privansu... Trijumfuje u operi Kovent-Garden u kostimu lutke Olimpije u "Hofmanovim pricama" Zaka Ofenbaha. Osvojila je i cuveni londonski Roajal Albert-Hol. Odusevila kritiku i publiku u operama u Torontu i Amsterdamu, zatim i auditorijum Linkoln-centra u Njujorku...

Na "Kolarcu" otpevala je veliku ariju Olimpije, tu numeru visokih nota na granici realnosti i fantazije - uz citav niz vratolomnih, visokih nota opasnih i riskantnih - kao egzibicije igracice na trapezu.

Usledila je i igra zvuka u "Ariji ludila" iz Belinijeve opere "Mesecarka". I na kraju, culi smo i cuvena koloraturna "Zvona" iz Delibove opere "Lakme"... Na kraju - ovacije, skandiranja, uzvici "bis"...

U cemu je pevacka tajna Elizabet Vidal? Uz Bozji dar i pedagoski rad - kako rece - postala je ono sto jeste.

U svakom slucaju i novi idol beogradske publike zahvaljujuci Francuskom kulturnom centru, nadasve, Beogradskoj filharmoniji pod upravom Zaka Utmana...

Instrument sa bojom ljudskog glasa

Jedno vece - tri mlada muzicka velikana: Ksenija Jankovic - violoncelo, Aleksandar Madzar, klavir i kompozitor Ivan Jeftic. Na programu su Jefticeve Sonate br. 1. i 2. Drugu posvecuje beogradskoj Nisliki, Kseniji Jankovic, toj nasoj najprestiznijoj violoncelistkinji koja, kao i obicno, nastupa u purpurnoj dugoj, bez rukava haljini, a s voljenim instrumentom u desnoj ruci...

Cim je zasvirala ucinilo se da niko kao ona nije tako strasno zaljubljen u violoncelo sa kojim je stigla do specijalne nagrade za tumacenje Bramsa na takmicenju "Gaspar Kasaldo" (1971) u Firenci.

Obisa je i osvojila svet. Zato i ove veceri, kao u zanosu, otvorenih ili zatvorenih ociju, dodiruje, miluje, boji... i, zajedno sa nama u sali, slusa, osluskuje, svoj raspevani instrument...

Iz Ksenijinog violoncela, na mahove, kao da se cuje glas najveceg pevaca svih vremena, Enrika Karuza za koga je slavni tenor Djakomo Lauri Volpi napisao da svojim zatamnjenim, gustim, tecnim, toplim tembrom podseca na zivo violoncelo koje - kako rece i Mstislav Rostropovic - "podseca na ljudski glas".

U velikoj ulozi na ovom nezaboravnom koncertu bio je, sasvim prirodno, (mada pratilac) i nas drugi velikan Aleksandar Madzar. Ksenija i Aleksandar disu muzicki zajedno, vode intimne lirske i dramske dijaloge izmedju violoncela i klavira prenoseci ih publici u sali...

Ipak, najsrecniji ostade kompozitor Ivan Jeftic koji je svojom nadahnutom muzikom osvojio Francusku - i ne samo Francusku:

- Ostvario sam veliki san! Poklonio sam ovom nasem slavnom muzickom paru, Kseniji i Aleksandru, a nadasve, divnoj beogradskoj publici, ono sto je bilo duboko u meni - Drugu sonatu.

Pavarotijev poklon Beogradu!

U slavu 20-godisnjice Centra "Sava" 3,5 miliona posetilaca na 1.700 muzicko-scenskih priredbi - slusali smo u velikoj Plavoj dvorani i pet "Pavarotijevih beba" s Beogradskom filharmonijom pod upravom Bojana Sudzica. Gala koncert pred oko 4.000 odusevljenih posetilaca, pretezno mladjih, prvi ove vrste u svetu!

Elegantna, evropskih manira, barsunasto meka i prodorna tona, plavokosa Milena Kitic pevala je uzbudljivo i iskreno veliku ariju princeze Ebole iz opere "Don Karlos" Djuzepa Verdija. Dostojna ucenica svoje slavne profesorke, beogradske Dalmatinke Biserke Cvejic.

U belom smokingu, druga nasa i Pavarotijeva operska zvezda Nikola Mijailovic demonstrirao je i ovoga puta barsunastim "tenorskim" baritonom iskovanim kod majke Radmile Smiljanic i u inostranstvu kod Olivere Miljakovic u Becu, svoju profinjenost - opersko pevanje internacionalnog sjaja - u ariji Alfredovog oca Zermona iz Verdijeve "Travijate" kao i u tercetu Verdijevog "Trubadura".

Serena Farnokia iz "zemlje belkanta" svojim lirsko koloraturnim sopranom otkrila je, arijom Liu iz opere "Turandot" svu lepotu italijanskog pevanja. Nadasve: blistavu tehniku - ton sjedinjen sa poetskom reci. Ocarala je i u duetu Mimi i Rodolfa - finale prvog cina Pucinijevih "Boema" gde je zablistao i njen partner, Brazilac Juremij Vjerina.

Ukrajinka Ana Savazinskaja uzbudila je slusaoce dvema arijama: Elizabete iz "Tanhojzera" i arijom iz Verdijeve "Moc sudbine".

Mozda je najprijatnije iznenadjenje bio mladodramski americki tenor Hju Smit koji nam se predstavio sa dve znamenite arije iz Pucinijeve "Toske" dokazavsi kako i Amerikanci - makar i s vekovnim zakasnjenjem i urodjenim grleno-nazalnim prizvukom u glasu, mogu postepeno ali sigurno zaci u tajne italijanskog pevanja...

Pevac koji verovatno, kao i sve ove i druge Pavarotijeve zvezde nije zaboravio reci svog pokrovitelja Lucana Pavarotija:

- Biti pevac nije nimalo lako. Zahteva odanost, tezak rad, ogromno strpljenje i spremnost da dozivite - neuspeh. Ako mogu da pomognem u ostvarenju snova mojih "beba" bicu vise nego srecan.

..."Grande papa", Pavaroti ima razloga da vec bude srecan! Njegovo dzinovsko pevacko takmicenje od 1985, uz cak sedam hiljada pevaca, izbacilo je u orbitu vec 180 pobednika!

Pa nek je srecno mladim umetnicima 21. veka!